Na Medjunarodnu kosmičku stanicu (MKS) se nalazi nova posada. Oleg Kononjenko, Kimija Jui i Kjel Lindgren su brodom “Sajuz TMA-17M” manje od čest časova posle lansiranja stigli na MKS. Operacije spajanja nije omelo to što se jedan od dva sunčeva panela kosmičkog broda nije rasklopio. Počela je nova kosmička misija MKS-44/45 koja će trajati 163 dana.

Komandant kosmičkog broda je Oleg Kononjenko (51, “Roskosmos”), veteran dve kosmičke misije na MKS sa ukupnim naletom od gotovo godinu dana. Dva druga člana posade, brodski inženjeri Kimija Jui (44, JAXA/Japan) i Kjel Lindgren (42, NASA) su novajlije u kosmosu. Pozivni znak posade je “Antares”, a na njihovom amblemu se prvi put nalazi lik Sergeja Karaljova. U rezervnoj posadi su Jurij Malenčneko (“Roskosmos”), Timoti Pik (ESA/VB) i Timoti Kopra (NASA) čije je lansiranje prema MKS planirano u decembru ove godine.

posada
Posada ekspedicije MKS-44/45 – (l-d) Lindgren, Kononjenko i Jui

Lansiranje posade ekspedicije MKS-44/45 je bilo planirano za kraj maja, ali je zbog gubitka teretnog broda “Progres M-27M” za vreme odvajanja od trećeg stepena rakete-nosača (RN) došlo do promene planova.

Kosmički brod (KB) “Sajuz TMA-17M” je lansiran 23. jula 2015. u 00:02:44č (moskovsko vreme) sa lansirne rampe broj 1 (“Gagarinova rampa”) kosmodroma Bajkonur raketom nosačem (RN) “Sajuz FG”. Devet minuta kasnije, KB mase 7,220kg je odvojen od trećeg stepena RN i dospeo na orbitu sledećih parametara:

  • Minimalno rastojanje od površine Zemlje (perigej) – 200,5km
  • Maksimalno rastojanje od površine Zemlje (apogej) – 240,6km
  • Period jednog obilaska – 88,64 min
  • Nagib orbite prema ekvatoru – 51,65o.

Od tog trenutka, kontrolu nad letom KB je preuzeo Centar upravljanja letom (CUP) u Karaljovu. Posle izlaska na orbitu sledi otvaranje (rasklapanje) svih antena i sunčevih panela. Na sajtu NASA-e je nakratko bila vest da se sekcija jednog sunčevog panela nije potpuno rasklopila, ali je ubrzo vest skinuta sa sajta i objavljeno da sve ide po planu. Medjutim, ubrzo zatim je iz ruskih izvora stigla vest da se levi panel nije otvorio, uz napomenu da se to neće odraziti na planirano spajanje. Posadi je naloženo da ako može snimi problematični panel kroz prozor orbitalnog doseka.

Ovo je četvrti slučaj da se posle lansiranja jedan panel sunčevih baterija nije otvorio na “Sajuzu”. Prvi put je to bilo za vreme fatalnog leta prvog pilotiranog “Sajuza” (april 1967.). Poslednji put se to desilo prošlog septembra kada se tokom spajanja KB “Sajuz TMA-14M” (tada je letela Jelena Serova) jedan panel nije rasklopio. Medjutim, kako je nivo potrebne električne energije za napajanje sistema broda tokom “brze” šeme spajanja daleko manji od “spore” dvodnevne šeme, ovo nije uticalo na promenu plana, pa je brod sa jednim “krilom” spojen sa stanicom šest časova posle lansiranja bez ikakvih problema. A onda, posle spajanja panel se otvorio!

posada2
Oproštaj sa Zemljom - Kononjenko, Lindgren i Jui pred ulazak u brod

lansiranje
Lansiranje kosmičkog broda “Sajuz TMA-17M”

kabina

Kononjenko (levo) i Jui za vreme lansiranja

Sve u svemu, “Sajuzu TMA-17M” je samo sa desnim sunčevim panelom nastavio planirane operacije susreta i spajanja KB sa MKS po takozvanoj “brzoj” šemi koja obuhvata četiri korekcije orbite i spajanje pre isteka čestog časa misije. Manje od 46 minuta posle poletanja, dok se KB još uvek nalazio na prvoj orbiti, obavljena je prva korekcija, kojom je brod ubrzan za gotovo 18 m/s i njegova orbita podignuta na visinu 222 x 261km. Druga korekcija je usledila pola sata kasnije, za vreme druge orbite. Impuls trrajanja 28 sekundi je dodatno ubrzao KB za 11 m/s, posle čega je “Sajuz” prešao na orbitu 246 x 294km. Poslednje dve osnovne korekcije su obavljene takodje za vreme druge orbite, tokom trećeg časa misije. Obe su trajale približno isto vreme (18s) uz dodatne impulse brzine od po 7 m/s. Posle četvrte korekcije, KB je bio na orbiti visine 276 x 299km.

Od tog trenutka, započeta je druga “pasivna” faza susreta. Tokom ove faze koja se u žargonu CUP-a zove “autonomno zbližavanje” KB je zahvaljujući zakonima nebeske mehanike i radio-navigacionom sistemu susreta “Kurs” “lovio” MKS koja se u to vreme nalazila na orbiti visine preko 400km. Sve operacije su se odvijale u automatskom režimu, pod kontrolom članova posade i stručnjaka u CUP-u. Spajanje je obavljeno pre isteka četrvte orbite KB, u 05:46č uz modul “Rasvet” (MIM1) ruskog segmenta MKS koja je do tada preko 95,000 puta obletela Zemlju.

Svi ruski kosmonauti koji su do sada učestvovali u misijama sa “brzim” spajanje vrlo pohvalno govore o sada već standardnoj šemi susreta i spajanja na orbiti. Dinamika unutra broda je za to vreme drugačija u odnosu na prethodnu “sporu” dvodnevnu šemu. Sve se odigrava velikom brzinom, kosmonauti jedva da imaju vremena izmedju korekcija orbite da predju u prostraniji orbitalni odsek “Sajuza”, gde mogu da se osveže sokom ili čajem, nešto prezalogaje, “protegnu noge” i ako zatreba koriste toalet. Onda se vraćaju natrag u kabinu, u svoja sedišta gde moraju biti za vreme svih korekcija orbite. Tokom ove misije, posada je imala dodatan zadatak da, ako što smo naveli snimi deo broda na kome je ostao priljubljen nerasklopljeni panel sunčevih baterija. Pored toga, Kononjneko je u nekoliko navrata preuzimao ručnu kontrolu nad brodom, proveravajući kako “Sajuz” reaguje na njegove komande. Još jedna zanimljivost, kao i u prethodnoj misiji, članovi nove posade za analizu instrukcija koriste tablete umesto papirnate brodske dokumentacije. Ona se, za svaki slučaj nalazi na brodu, ali se očekuje da će u nekoj od narednih misija, kada se stručnjaci ubede da su tableti efikasniji za ove potrebe, biti potpuno odbačena iz upotrebe. Prema prvim reakcijama, tableti u kojima su memorisani kompletna brodska dokumentacija i plan leta su daleko prikladniji od papirnate brodske dokumentacije, posebno kada kosmonauti odeveni u skafandrima i sa rukavicama pokušavaju da dodju do odredjene informacije.  

susret

Susret u kosmosu nove posade

Posle spajanja obavljene su standardne procedure tzv. “stezanja” aparata i elektro-hidraulične konekcije KB sa sistemima MKS, posle čega je “Sajuz TMA-17M” integrisan u sistem kontrole MKS. Otprilike dva čas aposle spajanja, otvoren je poklopac izmedju modula “Rasvet” i orbitalnog odseka “Sajuza TMA-17M”, posle čega su komandant MKS Genadij Padalka i brodski inžnjeri stanice Mihail Kornienko i Skot Keli, inače učesnici jegnogodišnje ekspedicije na MKS, ugostili Kononjenka, Juia i Lindgrena. Standardna procedura je da komandant MKS prvo pridošlicama kaže nešto o osnovnim pravilima bezbednosti, posle čega prelaze u modul “Zvezda” gde je pripremljen “sto” sa toplom zakuskom. Zatim, nova posada koja je poprilično umorna, jer je poletela u kosmos odmah po ponoći, pa je odmah po izlasku na orbitu krenula na “brzo” spajanje sa stanicom, odlazi na počinak, dok “domaćini” tiho nastavljaju program leta planiran za taj dan.

Nova misija će trajati 163 dana. Osim standardnih servisno-profilaktičkih radova, posada će obaviti seriju naučnih eksperimenata, biomedicinskih istraživanja i posmatranja zemljine atmosfere i površine. Početkom avgusta planiran je izlazak u otvoreni kosmos iz ruskog segmenta MKS (VKD-41) kosmonauta Padalke i Kornienka, posle čega će od stanice biti odvojen teretni brod (TB) “Progres M-26M”. Dvadesetog avgusta će sa MKS (uz modul Harmony) biti spojen japanski teretnjak HTV-5 Kounotori-5.

expedicija
Ekspedicija MKS-44/45 u punom sastavu (l-d) – Jui, Kornineko, Kononjenko, Padalka, Lindgren, Keli

Već 2. septembra na MKS treba da stignu članovi nove posade stanice – Sergej Volkov (“Roskosmos”), Andreas Mogensen (ESA/Danska) i Ajmar Aimbetov, kosmonaut iz Kazahstana koji je zamenio britansku pevačicu Saru Brajtman (odustala od turističkog leta na MKS). Kazahstan treba Rusiji da plati oko 20 miliona dolara za učešće prvog kosmonauta ove države na čijoj se teritoriji nalazi kosmodrom Bajkonur u ovoj kosmičkoj misiji. Za razliku od prethodnih, ovo je “misija posete” tokom koje će Mogensen i Aimbetov provesti “samo” deset dana u kosmosu. Tada će se na MKS nalaziti devetočlana ekipa sastavljena od kosmonauta i astronauta četiri države. Mogensen i Aimbetov se vraćaju na Zemlju 12. septembra skupa sa Genadijem Padalkom. Veteran ruske kosmonautike, Padalka je tokom ove svoje poslednje misije na MKS oborio rekord u dužini ukupnog boravaka u kosmosu od 803 dana (donedavno je ovaj rekord pripadao kosmonautu Sergeju Krikaljovu). Za to vreme, Sergej Volkov ostaje na MKS, i skupa sa Kornienkom, Kelijem, Kononjenkom, Juiem i Lindgrenom nastavlja misiju kao član ekspedicije MKS-44/45/46.    

U septembru je bilo planirano i lansiranje teretnog broda Dragon (SpX-8) kompanije SpaceX ali je posle eksplozije rakete-nosača Falcon-9 došlo do promene u grafikonu misija na MKS, tako da je ova misija pomerena za nekoliko meseci. Krajem septembra sa MKS treba da bude spojen ruski teretni brod “Progres M-29M”, a početkom oktobra stanicu napušta japanski teretnjak HTV-5.

U novembru su planirana dva izlaska u otvoreni kosmos astronauta Kelija i Lindgrena, zatim sledi odvajanje TB “Progres M-28M” od modula “Pirs”, pa četiri dana kasnije – 23. novembra – spajanje novog, modernizovanog ruskog TB “Progres MS”. Petneastog decembra na MKS stižu Malenčenko, Kopra i Pik, dok se Kononjenko, Jui i Lindgren vraćaju 22. decembra.  


Misija MKS-44/45 Oleg Kononjenko, Kimiya Yui, Kjell Lindgren

Biografije kosmonauta


 

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


 

tranzit logo


leksikon 190


 

stranica posmatraci2019


 

CURRENT MOON


tvastronomija18