U kosmosu prvi predstavnici Danske i Kazahstana

Drugog septembra 2015. u 07.37 po moskovskom vremenu u kosmos je lansiran transportni brod "Sajuz TMA-18M" sa rusko-dansko-kazahstanskom posadom u sastavu Sergej Volkov, Andreas Mogensen i Ajdin Ajimbetov. Spajanje sa Medjunarodnom kosmičkom stanicom (MKS) je planirano po staroj šemi - za dva dana. Danac Mogensen i Kazak Ajimbetov će provesti deset dana u kosmosu, dok će komandant broda Volkov ostati na MKS pola godine.    

amblem

lansiranjeKada se bude pisala istorija kosmonautike, ova misija će biti ubeležena kao jedna od najneobičnijih od kada je Gagarin 1961. kao prvi čovek poleteo u kosmos. U posadi kojom komanduje ruski kosmonaut Sergej Volkov (43), veteran dve kosmičke ekspedicije, nalaze se Andreas Mogensen (40) - koji je prvi Danac u kosmosu, i Ajdin Ajimbetov (41) - prvi kosmonaut Kazahstana. Znači, Danska, koja je članica Evropske kosmičke agencije (ESA) i Kazahstan, gde se nalazi poznati kosmodrom Bajkonur sa koga je do sada obavljeno preko 1440 orbitlanih lansiranja, su postale 36. i 37. članice kosmičkog kluba zemalja čiji su gradjani leteli u kosmos.

Lansiranje je obavljeno sa rampe broj 1 (“Gagarinova” rampa) kosmodorma Bajkonur. Uključujući današnju, sa ove rampe je do sada lansirano tačno 500 raketa-nosača! I to nije sve. Od 1961, kada je sa ove rampe u kosmos lansiran prvi čovek, ovo je jubilarni 300-ti kosmički let sa ljudskom posadom (132-gi u SSSR/Rusiji). Verovatno zbog ovih lepih koinciedencija, Volkov je kada se raketa odvojila od lansirne rampe u znak sećanja na Gagarina izrekao čuveno “pajehalji” (“krećemo”).

Pozivni znak posade je "Eridan", po sazveždju južne hemisfere. Još iz vremena Gagarina, u sovjetsko/ruskoj pilotiranoj kosmonautici je tradicija da komandant posade bira pozivni znak misije i zadržava ga tokom svake sledeće misije.

posada

"Eridani" - Ajimbetov (KazKosmos), Volkov ("Roskosmos") i Mogensen (ESA)

Mogensen je 544. a Ajimbetov 545. čovek u kosmosu i ostaće takode upamćeni po tome što lete po prvi put u kosmosu a da prethodno nisu bili dubleri. Najveći broj kosmonauta i astronauta je pre nego su kročili u kosmos provodili godine pripremajući se i po nekoliko puta bili dubleri. Inače, rezervna posada je takodje neobična jer je za razliku od osnovne “samo” rusko-francuska. Komadant rezervne posade je veteran Oleg Skripočka (on će leteti u kosmos marta 2016. na novom brodu “Sajuz MS”), dok su Francuz Toma Paske (leteće novembra sledeće godine u polugodišnju misiju) i Rus Sergej Prokopjev (biće komadant MKS misije planirane septembra 2017.), obojica bez iskustva kosmičkog leta, brodski inženjeri.      

image001
image002
image003
image004
image005

Ajimbetov je imenovan za člana posade 22. juna 2015. samo dva i po meseca pre lansiranja što je jedan od presedana kada je formiranja kosmičkih posada u pitanju. Koliki je presedan takodje govori činjenica da će se Ajimbetov na Zemlju vratiti pod komandom ruskog kosmonauta Genadija Padalke, sa kojim nije proveo ni jedan dan priprema na Zemlji!

Kao što je poznato, za ovaj kosmički let se pripremala kao kosmički turista britanska pevačica Sara Brajtman. Ona je, medjutim maja 2015. kažu zbog manjka novca prekinula obuku i napustila Zvezdani grad. Kako je njen dubler, japanski biznismen Satosi Takamcu uplatio samo za pripreme u sklopu rezervne posade, posada nova posada je ostala bez trećeg člana. U dogovoru predsednika Kazahstana i Rusije Nazarbajeva i Putina odlučeno je da se Ajimbetov pridruži posadi Volkova. Ajimbetov se već pripremao u Zvezdanom gradu, skup sa Muhtarom Ajmahanovim, još jednim kazahstanskim kosmonautom. Tamo su obojica prošli kroz kompletnu osnovnu obuku i dobili status punopravnih kosmonauta. Onda su se vratili u Kazahstan u očekivanju leta u kosmos. Zbog visokih troškova misije, od misije jednog od njih na MKS se odustaje, posle čega Ajmahanov dobija rusko državljanstvo i 2014. postaje kosmonaut "Roskosmosa". Tako je Ajimbetov ostao jedini "punopravni" kosmonaut Kazahstana, pa u dogovoru dve strane za ovu misiju nije bilo nikakvih dilema da će upravo on biti odabran.

Kako Ajimbetov nije kosmički turista, odnosno kako ih u žargonu "Roskosmosa" zovu "učesnicima kosmičkog leta" (UKP), u posadi je dobio status koji imaju američki astronauti. To je zvanje brodskog inženjera broj dva koji je u sedištu desno od komandanta posade. Dogovoreno je da Kazahstan Rusiji za desetodnevni kosmički let Ajimbetova plati 20 miliona dolara, što je oko tri puta manje od sume koju je Brajtmanova trebala da uplati. Ovaj iznos će Kazahstan da uplati sledeće godine, a moguće je da i do njega ne dodje, već da se on odbije od cene ruskog godišnjeg zakupa kosmodroma Bajkonur (150 miliona dolara).

Ajimbetov nije prvi Kazak u kosmosu. U oktobru 1991. na ruskoj orbitalnoj stanici "Mir" je boravio sovjetski kosmonaut Toktar Aubakirov, Kazak po nacionalnosti. Kao i sada Ajimbetov, tada se Aubakirov nalazio u posadi u kojoj je bio prvi astronaut jedne male evropske države (Franc Fibek, prvi Austrijanac u kosmosu) a kojom je komandovao - Aleksandar Volkov - otac Sergeja Volkova. Zanimljivo je da je Aubakirov tokom nedavnih predsedničkih izbora u Kazahstanu bio predstavnik opozicije koji medjutim nije uspeo da nadvlada dugogodišnjeg i prvog predsednika Kazahstana Nursultana Nazarbajeva. Drugi Kazak u kosmosu je Talgat Musabajev, koji je kao ruski kosmonaut tri puta leteo u kosmos, i to dva puta na stanici "Mir" i jedanput na MKS. Musabajev inače od 2007, kada je osnovana, rukovodi kosmičkom agencijom Kazahstana - KazKosmos.  

Za razliku od prethodnih misija koje su imale kratkorajnu šestočasovnu šemu spajanja, samo nekoliko dana pre lansiranja odlučeno je da se primeni "spora" dvodnevna šema spajanja - onako kako je to radjeno godinama. Razlog za ovu promenu je da je na osnovu balističkih proračuna položaja MKS najekonomičnije obaviti spajanje posle dva dana. Kosmička stanica je poslednjih nedelja obavila nekoliko korekacija orbite – što planiranih, kao na primer za nedavno spajanje japanskog teretnog broda HTV, što neplaniranih – radi izbegavanja kosmičkog otpada. Spajanje “Sajuza TMA-18M” je planirano za petak, 4. septembar u 10.42 izjutra (po moskovskom vremenu) uz modul "Poisk" (MIM2). Datum povratka na Zemlju se ne menja - 12. septembar, tako da će danski astronaut i kazahstanski kosmonaut provesti na MKS "samo' osam dana.  

Ova misija takodje ima još jedan kuriozitet. Od oktobra 2009. kada je u kosmos leteo poslednji (osmi) kosmički turist, na MKS se obavljaju samo dugotrajne ekspedicije u trajanju izmedju 160 i 200 dana. Ovo je prvi put da će učesnici nove kosmičke misije - Mogensen i Ajimbetov - provesti samo deset dana na orbiti, tako da njihova misija ima oznaku EP-18, što se odnosi na kratkotrajne letove ("ekspedicija posete broj 18"). Oni će se u brodu "Sajuz TA-16M" vratiti na Zemlju 12. septembra skupa sa ruskim kosmonautom Genadijem Padalkom, koji se nalazi na MKS od maja 2015. Na stanici ostaje Volkov koji je jedini u ovoj posadi član dugotrajne misije MKS-45/46 koja će trajati 188 dana. On će se na Zemlju vratiti u martu 2016. skupa sa kosmičkim maratoncima – Mihailom Korninekom i Skotom Kelijem koji se na MKS nalaze više od pet meseci.  

Ovaj kratkotrajni kosmički let je bio moguć zahvaljujući jednogodišnjoj ekspediciji koja je u toku na MKS. Naime, kada su stručnjaci NASA-e i "Roskosmosa" počeli planiranje prve jednogodišnje kosmičke ekspedicije, da bi dva člana posade mogla da ostanu na MKS godinu dana, trebalo je izmeniti tradiocionalni grafik sa četiri godišnja lansiranja dugotrajnih misija. U ovu šemu je ubačen kratkotrajni let za dva   člana posada koji će se na Zemlju vratiti skupa sa komandantom jedne od osnovnih ekspedicija. To takodje znači da će od 4. do 12. septembra 2015. u sklopu MKS biti tri kosmička broda "Sajuz TMA-M" (sa rednim brojevima 16, 17 i 18) sa ukupno devet ljudi - četiri kosmonauta "Roskosmosa" (Padalka, Kornienko, Kononjenko i Volkov), dva američka astronauta (Keli i Lindgren), Japanac Jui, Danac Mogensen i Kazahstanac Ajimbetov. Ovo nije prvi put da su tri "Sajuza TMA-M" spojena sa stanicom. U novembru 2013. su "Sajuzi TMA-M" pod rednim brojevima 9, 10 i 11 takodje kraće vreme bili istovremeno uz MKS.

Za ovu misiju je planirano 76 naučnih eksperimenata, od kojih je oko trideset iz sfere kosmičke medicine. Iako kratrkotrajna, misija Mogensena i Ajimbetova će obilovati naučnim eksperimentima. Danski astronaut će na primer testirati specijalno sedište i novi kostim za dugotrajne kosmičke letove. Cilj ovih eksperimenata je da se usavrše tehnologije koje će biti korišćene tokom medjuplanetarnih letova. Kosmički kostim Skinsuit na primer je tako dizajniran da izaziva efekte mikrogravitacije na mišićni sistem čoveka. Istovremeno, sedište Mares će se koristiti za periodično simuliranje gravitacije na ljudski organizam tokomn dugotrajnih letova.

Na suprotnoj strani, Ajimbetov planira da obavi obilje eksperimenata od kojih su neki započeti još na stanici “Mir” pre dvadesetak godina. Jedan od njih je analiza atmosferskih pojava iznad Kazahstana. Konačno, program individualnih istraživanja Sergeja Volkova na MKS obuhvata 47 eksperimenta. Noviteti su obrazovni eksperimenti “Veliki počtak” i “O Gagarinu iz kosmosa” kojim će se popularizovati dostignuća nacionalne komonautike medju učenicima ruskih škola. Spomenućemo još dva neobična eksperimenta. “Neuroimunitet” je namenjen praćenju uticaja stresnih situacija u bestežinskom stanju na ljudski imunitet, dok će tokom eksperimenta “Test” kosmonauti proučavati uticaj mikoflore na unutrašnje površine ruskih modula MKS. Naime, pre nekoliko godina kosmonauti su ispod elektrovakuumskih termoizolacionih slojeva unutar modula primetili kolonije mikroflore. Njihova priroda i uticaj na konstrukciju stanice itekako interesuju naučnike. Iako nije povezano sa ovom pojavom, otkriće bakterijskih formi na tehnološkim obrascima materijala koji su dugo vreme proveli u otvorenom kosmosu, na spoljašnjoj površini MKS, takodje govori o tome koliko je život prilagodljiv čak i u tako negostljubivoj sredini kakav je kosmos.

A kakav je plan autonomnog leta?

Posle odvajanja od trećeg stepena rakete-nosača “Sajuz-FG”, u 07:46:31č kosmički brod “Sajuz TMA-18M” mase 7,2t je dospeo na orbitu sledećih parametara:

  • Minimalno rastojanje od površine Zemlje (perigej) – 200km
  • Maksimalno rastojanje od površine Zemlje (apogej) – 242km
  • Period jednog obilaska oko planete – 88,64 minuta
  • Nagib orbite prema ekvatoru – 51,66o.

Prve dve korekcije orbite planirane su tokom prvog dana leta. Za vreme treće orbite planirana je prva korekcija koja će trajati 51 sekundu. Brod će biti ubrzan za 20,44m/s, posle čega će biti formirana orbita visine 216 x 276km. Jedan čas kasnije, kada “Sajuz TMA-18M” bude kružio na četvrtoj orbiti, motor broda će drugi put biti uključen, sada na 23 sekunde. Uz dodatno ubrzanje od oko 9m/s brod prelazi na novu orbitu visine 235 x 295km.

U žargonu stručnjaka Centra upravljanja letom (CUP) u Karaljovu ove prve dve korekcije imaju dosta složen naziv - “Nominalni dvo-impulsni manevar formiranja orbite faziranja”. Drugog dana leta, 3. septembra, za vreme 17. orbite (25časova posle lansiranja), biće obavljen “Nominalni jedno-impulsni manevar korekcije orbite”. Motor ća tada raditi 29 sekundi, pa će brod uz malo dodatno ubrzanje od 2m/s formirati orbitu visine 241 x 294km sa koje će krenuti u treću etapu susreta koja ima još komplikovaniji naziv - “Manevrisanje TPK (transportnog pilotirajućeg broda) na daljnjem delu autonomnog zbližavanja TPK sa MKS”. Vodjen zakonima nebeske mehanike i sistemom navigacije “Kurs” brod će u automatskom režimu 4. septembra u 10:42č tokom svoje 35. orbite biti spojen uz MKS, na visini od oko 400km. Oko dva časa kasnije, Volkov, Mogensen i Ajimbetov prelaze u stanicu gde ih očekuje njena šestočlana ekipa.


Biografija članova posade MKS - 45/46 i misije posete EP-18


Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar