amblemPetnaestog decembra 2015. sa kosmodroma Bajkonur lansiran je kosmički brod “Sajuz TMA-19M”. Komandant broda je ruski kosmonaut Jurij Malenčenko (54), dok su brodski inženjeri američki astronaut Timoti Kopra (52) i Britanac Timoti Pik (42) iz Evropske kosmičke agencije.

Posada

Posada MKS-46/47 (l-d) – Timoit Pik, Jurij Malenčenko i Timoti Kopra

Pozivni znak posade je “Agat”, dok su u sastav rezervne ekipe Anatolij Ivanjišin (Roskosmos), Takuja Oniši (JAXA) i Ketlin Rubins (NASA).

Manje od šest časova posle lansiranja, pre isteka četvrte orbite, kosmički brod je spojen uz ruski modul “Rasvet” Medjunarodne kosmičke stanice (MKS). Tamo su novu posadu dočekali članovi ekspedicije MKS-43/45, komandant stanice Majkl Keli (NASA) i brodski inženjeri Mihail Kornineko i Aleksandar Volkov (Roskosmos). Keli i Kornienko se nalaze u kosmosu već 252 dana (od 27. marta 2015.) u prvoj jednogodišnjoj misiji na MKS (broj 43), dok je Volkov stigao na stanicu početkom septembra 2015. u okviru ekspedicije MKS-45. Samo četiri dana pre dolaska nove posade, od MKS je odvojen kosmički brod “Sajuz TMA-17M” kojim su se 11. decembra na Zemlju vratili Oleg Kononjenko (Roskosmos), Kimija Jui (JAXA) i Čel Lindgren (NASA). Oni su time, posle 145 dana, priveli kraju misiju MKS-44.

clanovi

Nova ekspedicija MKS-46/47 će u kosmosu provesti sedam, umesto šest ranije planiranih meseci. Razlog za ovu promenu koja je u grafik misije uneta samo nekoliko nedelja pre njenog početka je vezana za odluku Roskomosa da lansiranje prvog teretnog broda nove generacije “Progres-MS” planirano krajem novembra odloži za mesec dana. Paralelno sa novim teretnim brodom “Progres-MS”, Roskosmos privodi kraju pripreme i novog transportnog kosmičkog broda “Sajuz-MS”. Kako je planirano da on prvi put poleti tek posle dve misije novog teretnog broda “Progres-MS”, Roskosmos je doneo odluku da umesto u martu “Sajuz-MS” poleti krajem juna 2016. čime je došlo do produžetka misije MKS-46/47.

Malenčenko, Kopra i Pik treba da obave obiman program naučnih istraživanja – više od pedeset eksperimenata uglavnom iz oblasti medicine, ekologije i astrofizike.

Planirani su i radovi u otvorenom kosmosu. Prvo će u januaru Keli i Kopra obaviti 34. izlazak izvan američkog segmenta MKS. Očekivalo se da će tokom izlaska astronauti pokušati da otklone kvar na jednom od osam blokova kontrole napona sistema električnog napajanja koji je otkazao u novembru 2015. Kako je problem očigledno složeniji i zahteva dodatna ispitivanja, u fokusu ovog “leonovanja” će biti nastavak radova na pripremi američkog segmenta za spajanja privatnih kosmičkih brodova CST-100 Starliner (kompanije Boeing) i Dragon V2 (SpaceX). U februaru planiran je izlazak kosmonauta Volkova i Malenčenka, 42. izvan ruskog dela stanice koji će u otvorenom kosmosu testirati nove tehnologije i sa spoljašenje površine ruskih modula skinute bio-tehnološke obrasce koji su dugo izloženi uslovima kosmičkog vakuuma. U aprilu, Kopra će skupa sa astronautom Džefrijem Vilijamsom (koji stiže na stanicu krajem marta 2016.) još dva puta izlaziti u otvoreni kosmos.  

Tokom ove misije planirano je spajanje šest automatskih teretnih brodova. Pored dva ruska broda “Progres-MS” nove serije, po dva privatna teretnjaka trebaju biti spojena sa MKS. Time će biti obnovljeni letovi američkih privatnih teretnih brodova Cygnus (kompanije Orbital ATK) i Dragon (SpaceX) koji su stopirani posle njihovih neuspešnih lansiranja krajem 2013. i sredinom ove godine.

Ako sve bude išlo po grafiku leta, povratak Malenčenka, Kopre i Pika je planiran za 5. jun 2016.      

Fotografije posade pre poletanja

Biografije posade:

Jurij Ivanovič Malenčenko

Timoti Lenart Kopra

Timoti Najdžel Pik

 

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar