21.6.2023.
Živim u bogatom i dobro organizovanom društvu, u vreme kada svako naučno otkriće može da bude predmet preispitivanja i ponovnih istraživanja. Ali, desi se ponekad da to zaboravim i zato mi dozvolite da se za trenutak, bar što se moje profesije tiče, vratim u Evropu godine 1054.
To je bila godina velikog raskola i godina supernove SN1054, u vreme takozvanog «mračnog doba». Poslodavac bi mi tada verovatno bio sam car Vizantije Konstantin IX Monomah (vladao je od 11. juna 1042. do 11 januara 1055. ili tačno 4600 dana). Godine 1045. on je osnovao verovatno najstariji «moderni» univerzitet: Univerzitet Konstantinopolja. Bez ikakve sumnje taj univerzitet je u ono vreme bio najprestižnija i najnaprednija naučna zajednica u Evropi.
Tamo, u Konstantinopolju bih, kao astronom, bio okružen naučenjacima koji su izučavali Aristotelove doktrine o svetu i dogmatskim učenjem hrišćanske crkve o «ravnoj Zemlji». Bio bih pod snažnim uticajem učenja o epiciklima koji su nudili kakvo takvo rešenje važnog nebeskog problema kretanja planeta i to, naravno, u sublunarnoj sferi. Po starogrčkoj astronomiji to područje između Zemlje i Meseca sastavljeno je od zemlje, vode, vazduha i vatre, dok je sve iza toga bio samo etar. I sve što se na nebu dešavalo, dešavalo se u tom i samo u tom području, ispod Meseca.
Šta mislite kakvo je to vreme bilo za modernog astronoma? Kako bi ste u to vreme prikrili tako važno i očigledno otkriće, na primer da Zemlja nije u centru univerzuma? Jer… o takvom otkriću u ono vreme ne bi bilo dobro pričati. I za manje bi ste sebi potpisali smrtnu presudu.
A danas, 962 godine kasnije, ja sedim u svom kabinetu i istražujem stari misteriozni naučni slučaj: Ko je sakrio gostujuću zvezdu na evropskom nebu 1054? I zašto? Naoružan sam modernom tehnologijom, novom filozofijom, perspektivom večno širećeg univerzuma. Pred sobom imam nekoliko slika starih kovanica i nešto vrlo malo fragmentarnih istorijskih zapisa. Da li je to dovoljno za dr Šerloka Astro Holmsa da reši ovaj hladan slučaj?
Hajde da krenemo…
Bez sumnje, jedan od najmonumentalnijih nebeskih događaja je eksplozija supernove, eksplozija umiruće zvezde, eksplozija koja označava kraj njenog divljeg života. Takvi događaji su prilično retki u našem Mlečnom putu. Današnje najizdašnije procene kažu da se takva eksplozija dogodi jednom u stoleću. Međutim, poslednja koja je viđena golim okom pojavila se još pre 412 godina. Pre te bilo je još samo nekoliko zabeleženih: supenova iz 1054, 1604 (poznata kao Keplerova supernova) i 1572 (Tihoova supernova). U to vreme (1572.) 26-ogodišnji mladi danski astronom, Tiho Brahe, bio je dovoljno pronicljiv da shvati gde se stvarno dešavaju promene. Organizovao je mrežu svojih saradnika astronoma kako bi utvrdio da li postoji neka uočljiva paralaksa (prividna promena položaja objekta u odnosu na pozadinu usled razlike u položaju dvaju posmatrača) i došao do odgovora koji će potom promeniti naš pogled na univerzum: pojava nove zvezde morala da je da se dogodi IZA Meseca, među «fiksiranim zvezdama», među zvezdama stajačicama. To je bilo u suprotnosti sa Aristotelovim učenjem da se nebeske promene mogu desiti jedino ispod Meseca, tj. između njega i Zemlje. Nakon tog saznanja Aristotelovo učenje je počelo da broji svoje poslednje dane. Tako je došlo vreme da se to otkriće saopšti i poglavarima veoma konzervativne hrišćanske crkve.
Ali zašto to nije učinjeno još 500 godina ranije, tj. 1054-te? Na žalost u to vreme evropski naučnici su pridavali daleko veći značaj astrologiji nego pojavi nove zvezde. I ne samo astronomi, i mnogi drugi naučnici, bliski klerikalnim dostojanstvenicima su čamili u neznanju i, što se supernove tiče, ponašali su se kao da se ona nije ni desila.
Međutim, na drugoj strani sveta, u istočnoj Aziji, kineski i japanski osmatrači, su precizno zabeležili taj događaj i datirali ga kao «gostujuću zvezdu» (jer se kao nova, iznenada pojavila među ostalim zvezdama) 4. jula 1054. Zapazili su i da je zvezda gost bila vidljiva tokom dnevnog svetla čitava 23 dana i da je u maksimumu bila sjajna kao planeta Venera. Takođe, zabeležili su i da je zvezda sasvim izbledela nakon 21 mesec.
Pa i Ibn Butlan, arapski hrišćanski lekar i učenjak, znao je za pojavu «spektakularne zvezde» 1054. Ali zašto Ibn Butlan, koji je verovatno bio i jedan od naučnika Univerziteta u Konstantinopolju, dakle, zašto ni on nije o tom nebeskom događaju izvestio svoj Univerzitete i uopšte čitavu javnost?
Ili možda jeste? Možda su moćni pravoslavni patrijarh i rimski papa u to vreme pojavu nove sjajne zvezde kolosalno koristili da bi opravdali svoju borbu za vrhovnu vlast u hrišćanskoj crkvi, borbu koja je ostala upamćena kao veliki raskol. Možda su supernovu iskoristili kao opravdanje i «Božiji znak» da je došlo vreme za promene?
Put M1 (SN 1054 ili magline Kraba)
Eksplozija supernove iz 1054-te godine bio je najintrigantniji i najupadljiviji događaj za čitavih nekoliko narednih stoleća. Ali, opet, u Evropi je bilo pametnije o toj čudnoj i misterioznoj pojavi ćutati, jer su posledice mogle biti rigorozne. Pa kako onda zabeležiti pojavu, a da time ne izazovete negativne posledice? Danas o svakom otkriću vičemo na sav glas, ali pre devet vekova to je moglo biti opasno. Kako, dakle, nešto zabeležiti dovoljno upadljivo, a ipak neprimetno?
Tokom 4600 dana svoje vladavine Konstantin IX je iskovao 4000 kovanica u četiri danas poznate serije. Za nas je ovde interesantna zadnja, četvrta serija koja se sastojala od samo 20 kovanica. Na tim novčićima prikazana je glava Konstantina IX između dve zvezde! Te zvezde očigledno prikazuju savremen događaj velikog značaja čim se pojavljuje samo u posebnoj seriji kovanica.
Zanimljiv je odnos broja dana vladavine Konstantina, broja iskovanih novčića i broja novčića u specijalnoj seriji (4600 dana : 4000 kovanica = X : 20 kovanica) jer jednačina sa ovim brojevima daje rezultat 23, tačno onoliko koliko se dana supernova videla po dnevnom svetlu!
 |
 |
| Kovanice Konstantina IX Momoma… iskovane u periodu od 1042 do 1055 | |
 |
Mnogo dana su Venera I SN 1054. zauzimali simetričan položaj u odnosu na Sunce. |
Rekonstruisao sam nebo iznad Konstantinopolja na dan 4. jula 1054. i našao da je Venera bila na istoku, a SN 1054 (maglina Krab) na zapadu sa Suncem tačno između dva jednako sjajna objekta, baš kako istočnoazijski anali kažu. Glava cara Konstantina IX na svakoj od tih 20 kovanica bi mogla da predstavlja SUNCE sa dve «zvezde», sa Venerom na istoku i supernovom 1054 na zapadu. Možda je ova kompozicija predstavljala dve novonastale crkve? Jednu, istočnu pravoslavnu u liku postojane i dobro poznate Venere i drugu, katoličku predstavljenu izbleđujućom (kratkoživućom) supernovom!
Još jedan hladan naučni slučaj rešen? Možda.
Nebo nad Konstantinopoljem 4. jula 1054 (rekonstrukcija pomoću softvera Stelarium)
