Kratki radio bljeskovi su misterija kosmosa koju naučnici više od decenije, za sad bez uspeha, pokušavaju da reše. 

Artists impression of disc around a neutron star RX J0806.4 4123.tif
 Umetnička predstav diska oko neutronske zvezde. By ESA/Hubble 

– Ovi bljeskovi su interesantni jer ne znamo šta su – kaže profesor Milan Mijić, fizičar iz Kalifornije. – Ono što znamo zasniva se na nešto opažanja i zdravorazumskom rasuđivanju. Logika je ova: oni nastaju u vrlo kratkim procesima, traju nekoliko milisekundi što značj da je izvor bljeska mali po zapremini ili površimo, raspoređeni su po nebu ravnomerno pa su stoga verovatno vanglaktički. A pošto su vangalaktički onda su i daleko. A pošto ih vidimo sa velikih razdaljina njihovi izvori su energetski vrlo snažni – nastavlja prof. Mijić. - Može biti da su ovi bljeskovi povezani sa crnim rupama, sudarima neutronskih zvezda, erupcijama NS sa jakim magnetnim poljem, a ima i luđih ideja – kaže profesor u kratkom, neformalnom razgovoru.

Prvi bljesak ove vrste (engl. fast radio burst - FRB) zapazili su Duncan Lorimer i njegov student David Narkevic 2007. pretražujući arhivu o pulsarima. Bljesak je zapravo zabeležen 24. jula 2001. u analima čuvenog radio teleskopa Parks, Australija, ali je sve do te 2007. on je ostao samo goli i nezapažen podatak. Ali nakon otkrića zabeleženo više ovakvih bljeskova i kreirano više teorija o njihovom poreklu. Naravno, najprivlačnija, bar za medije, je ona da su oni proizvod vanzemaljske inteligencije, mada do sada takav zaključak nema čvrste osnove. 

Do sada je zabeleženo, ili otkriveno u bazi podataka velikih radio teleskopa, više brzih radio bljeskova, ali samo u dva slučaja oni koji su se ponovili. 

Prvi je zabeležen 2015. čiji se položaj na nebu poklopio sa eksplozijom iz 2012. a drugi 9. januara ove godine čiji izvor se podudarao sa detekcijom iz 2018. 

Astronomi smatraju ove ponovljene slučajeve značajnim otkrićem koje će doprineti boljem razumevanju brzih radio bljeskova. Ponovljeni bljeskovi negiraju teoriju da su nastali u procesu spajanja crnih rupa ili neutronskih zvezda zato što su takvi procesi neponovljivi. Crne rupe i neutronske zvezde ne mogu dva puta da se spoje, prema tome ovi ponovljeni bljeskovi bacaju novo svetlo na čitavu pojavu.

Ipak, ovi bljeskovi su i dalje misterija i sa više pitanja nego odgovora. Ali svaki nov uočen pomaže naučnicima da bolje shvate univerzum u celini. I dalje ostaje otvoreno pitanje koji objekti proizvode ove bljeskove, kako su i da li su oni u nekoj vezi sa eksplozijama gama zraka, supernovih, neutronskih zvezda itd. ali iako smo još jako daleko od postupnog razumevanja kosmosa, svaki ovakav događaj otvara put ka nekom budućem, mnogo pouzdanijem shvatanju univerzuma.

Wikipedia; Astronomy


Dodaj komentar


 


leksikon 190


 

stranica posmatraci2019


 

CURRENT MOON


tvastronomija18

OSNOVE (5)