Prošle godine je Evropska kosmička agencija (ESA) odobrila razvoj rakete “Ariane 6”, koja treba da zameni sadašnju “Arianu 5” na poziciji najjačeg evropskog nosača. Znamo da je ESA od tada radila na razvoju dve verzije “Ariane 6” – “A62”, opremljenoj sa 2 bustera na čvrsto gorivo, sposobnu da u geostacionarnu transfernu orbitu (GTO) ponese 5 tona, i “A64”, sa 4 bustera i 10,5 tona na GTO. Međutim, poslednjih meseci konstruktor rakete, “Airbus Safran Launcher”, izvršio je neke dramatične promene koje zaslužuju da budu pomenute.
Uzletanje verzije “A64” “Ariane 6”.
Možda najupečatljivija promena očitava se u pojavi bočnih bustera na čvrsto gorivo “P-120C” – prema originalu, to su trebali da budu “P120”[1] – koji sada imaju aerodinamični dodatak na vrhu, čineći da “Ariana 6” danas izgleda drugačije nego prošle godine. Pored toga, četiri bustera kod “A64” nisu raspoređeni pod uglovima od 90° oko trupa, već su aranžirani u parovima. Još jedan novitet, koji do sada nije zvanično potvrđen, jeste da će “Ariana 6” biti sastavljana horizontalno, kao što se to radi sa raketama “Sojuz”. Ako se to obistini, biće to prva evropska raketa koja će koristiti takvu tehniku.
Dve verzije “Ariane 6”.
Prehodne verzije “Ariana 6” su bile 20 m viša od “Ariane 5”. Prema novom dizajnu, raketa će biti kraća i deblja – imaće prečnik od 5,40m, kao i vrh rakete.
“Ariana 6” će imati dužinu od 63 metra – prvobitno 70 metara – i prečnik centralnog jezgra od 5,40 metra. Prvi kriogeni stepen će posedovati jedan jedini motor francusko/talijanski “Vulcain 2.1” (ranije poznat kao “Vulcain 2+”) proizašao iz “Vulcaina 2” rakete “Ariane 5, sa potiskom od 1.350 kN za 460 sekundi rada. Drugi stepen, takođe kriogen, imaće novi francuski motor “Vinci”, sposoban da se uključuje nekoliko puta u kupnom trajanju od 900 sekundi. ”A62” će imati startnu težinu od 500 tona i ostvarivaće ukupni potisak pri uzletanju od 8.000 kN, dok će “A64” težiti 800 tona a ostvarivaće potisak od 15.000 kN. Vrh rakete će imati prečnik od 5,40 metra.
Delovi “Ariane 6” (izgleda da po novom rasporedu busteri “P120” neće biti po 90°).
“Ariana 6” je rođen 2012. godine u pokušaju da se cena koštanja “Ariane 5” radikalno umanji. Kao rezultat, odlučeno je da prva dva stepena budu na čvrsto gorivo a treći da bude kriogen. Ta konfiguracija je postala poznata kao “PPH”, ukazujući na goriva tri stepena (“P” dolazi od francuske reči poudre za čvrsto gorivo, dok “H” potiče od reči hydrogène za vodonik). Nova raketa će biti jeftinija i slabija od “Ariane 5”, ali će zato svojim korisnicima smanjiti glavobolje oko složenih sistema za lansiranje ove rakete. “Ariana 5” može da odjednom ponese maksimalno dva geostacionarna satelita, ali zbog ograničene snage može da u orbitu podigne samo jedan velikih dimenzija i drugi mnogo manji. To znači da “Arianespace” mora vrlo pažljivo da uklapa satelite, što predstavlja logističku noćnu moru za inženjere. Nova “Ariana 6” će moći da nosi samo jedan po jedan satelit, ali će zato izbeći poteškoće sa njihovim uparivanjem. Problem sa ovim planom je u tome što će Evropa na taj način izgubiti mogućnost slanja velikih tereta na nisku orbitu, koju je imala sa “Arianom 5”[2].
Originalni dizajn “PPH” rakete “Ariane 6” sa I i II stepenom sa čvrstim horivom.
Dizajn rakete “Ariane 6 A64” od decembra 2014. godine. Promene su u raketnim busterima i prečniku centrajnog jezgra.
Najnovija konfiguracija “Ariane 6 A64”. Do prošle godine ESA je na projekat već potrošila preko €4 milijarde.
Ova činjenica, zajedno sa mnogim nesuglasicama između Nemačke, Francuske i ostalih aeronautičkih zemalja Starog kontinenta, dovela je do toga da originalni koncept “Ariane 6” bude napušten iako je bio odobren na ministarskom nivou decembra 2014. godine. Nova “Ariana 6” konfiguracije “PPH”, napravljena u dva različite verzije, biće mnogo fleksibilnika od “Ariane 5”. Verzija “A64” će biti malo jača od “Ariane 5 ECA”, koja takođe može da izvrši dvostruko lasnsiranje kao njena prethodnica, ali ako ne uspe da pronađe partnera za takav teret, verzija “A62” će bez problema lansirati satelite jedan po jedan. “Ariana 6” će moći da izvršava po 12 lansiranja godišnje, a cena lansiranja će biti značajno niža od “Ariane 5” (€80 miliona) te samim tim i kompetitivnija na međunarodnom tržištu. Očekuje se da ćemo 2020. prisustvovati prvom lansiranju evropske rakete koja će zameniti “Arianu 5” i “Sojuz-ST”[3]. I stvarno, ako uzmemo u obzir da će raketa “VEGA-C”, koja će debitovati 2018. godine, biti bazirana na raketama “P120C”, možemo reći da će Evropa u sledećoj dekadi imati jednu svoju kosmičku raketu.
[1] Svaki od njih nosi 120 tona goriva i stvara potisak od 3.500 kN.
[2] Jedini koji im u takvoj situaciji mogu teorijski pomoći su Rusi ili Amerikanci. Baš se pitam ko će se izboriti za taj deo kolača ...
[3] Verzija ruske rakete koja se ispaljuje isključivo sa rampe Kuru u Francuskoj Gijani.
