Pišući nedavno o 10 najvećih teleskopa na svetu, dobio sam od čitalaca par korisnih saveta. Prvo, nisam u text uvrstio kinesko čudo, pravog rekordera ’FAST’, a nisam pomenio ni ’ruskog monstruma’, skalameriju veću od 6 fudbalskih terena. Pravi razlog nedostatka mog spiska su bile, pored nepoznavanja materije, različite kategorije (šta znači ’najveći’? – najteži, najveći prečnik pojedinačnog tanjira, najveća ukupna prijemna površina, itd.), a i izvori koje sam čitao. Naime, koristio sam neke engleske sajtove, po kojima su najveći teleskopi uglavnom njihovi, što jeste patriotski ali je – netačno. Zato sam odmah popravio grešku i napisao o Kinezu a danas ću i o Rusu.

tr1

U republici Karačaevo-Čerkeski Ruske federacije, nedaleko od stanice Zelenčukskaja, na visini od 970 metara, nalazi se radioteleskop „RATAN-600“. On se smatra najvećim radioteleskopom na svetu, sa reflektorskim ogledalima prečnika oko 600 metara[1]. Aparatura se zapravo sastoji od kruga velikog prečnika, po čijem obodu su postavljeni četvrtasti radio-reflektori i set sekundarnih reflektora i prijemnika. Svaki od 895 reflektora, dimenzija 2×11,4 metra, može da se motorima podešava tako da reflektuju radiotalase ka centralnom konusnom sekundarnom ogledalu, ili jednom od pet paraboličnih cilindera. Svaki sekundarni reflektor je kombinovan sa instrumentnom (prijemnom) kabinom u kojoj se nalaze brojni instrumenti i prijemnici. Efekat konstrukcije je takav da se dobila delimično upravljiva antena sa prečnikom od bezmalo 600 metara, koja kad koristi centralni konični prijemnik, postaje najveći pojedinačni radioteleskop na svetu.

Centralni deo svakog od panela kružnog reflektora ima radijus krivine 290 metara i vrhunsku obradu. Svaki od njih može da se podešava u sve tri ravni. Kružni reflektor je podeljen u 4 nezavisna sektora, nazvanih po stranama sveta: južni, severni, istočni i zapadni. Svaki sektor ima površinu od 3000 m2, tako da je ukupna površina 4×3000 = 12.000 m2.

Ravni reflektor se sastoji od 124 elementa visine 8,5 metara i ukupne dužine 400 metara. Elementi mogu da se pomeraju po horizontalnoj osi.

Iinače, ideja o konstruisanju antene podesivog profila za potrebe radioastronomije potekla je od prof. Semjona Emanueloviča Hajkina i Nauma Ljvoviča Kajdanovskog. Sovjetska akademija je napravila projekat, a građevinski radovi su započeti 1965. Prvo posmatranje izvedeno je u leto 1974. kada je na talasnoj dužini 3,9 cm posmatran objekat PKS 0521-36. Posle dugih godina rada, teleskop je polako propadao, ali Ministarstvo za obrazovanje i nauku Rusije obećalo je 2015. da će u sledeće dve godine postaviti novog direktora i uložiti velika sredstva u teleskop.

Teleskop omogućava istraživanje kako bliskih objekata: Sunca, solarnog vetra, planeta i satelita, tako i krajnje udaljenih: radio-galaksija, kvazara, kosmičkog mikrotalasnog fona, itd. Teleskop je dostupan svima, a o rasporedu rada odlučuje programska komisija. Polovina vremena posmatranja stoji na raspolaganju različitim ruskim institutima, 30% naučnicima SAO[2], a 20% ustanovama širom sveta.

15. maja 2015. u18:01:15,65, „RATAN-600“ je uhvatio jak (0,75 Jansky) signal iz pravca zvezde HD164595 iz sazvežđa Herkulesa, udaljene 94,34 svetlosnih godina, upadljivo slične Suncu. Zna se da ta zvezda ima jednu planetu 16 puta veću od Zemlje. Obzirom da je signal bio na kratkim talasima (2,7 cm) što je neobično za prirodne izvore, svi su smatrali da se radi o jednom od kandidata za SETI. Ipak, signal je blizu frekvencama koje koriste vojni sateliti, pa se možda radi i o nekom od njih.

tr2
Opšti plan „RATAN-a 600“:
1 – kružni reflektor; 2 – ravni reflektor; 3 – zračna pruga; 4 – centralni prijemnik; 5 – kružna pruga.

tr3Šema rada.

tr4
Najveći deo teleskopa su četvrtasti reflektujući elementi. Ima ih 895 i visoki su 11 metara.

tr5

tr6

tr7

tr8
Ravni reflektor čini 124 panela ukupne dužine 400 metara. Elementi mogu da rotiraju oko horizontalne ose locirane blizu nivoa tla.

tr9
Cilindrični reflektor koji se pokreće putem šina. dodat je 1985.

tr10

tr11
Prstenasta pruga po kojoj rotira ravni reflektor.

tr12
Konusni prijemnik u centru.

tr13

  • 43°49′33″N 41°35′11″E

 

[1] „RATAN-600“ fizički veći od kineskog teleskopa FAST, koji ima samo jedan veliki tanjir, mada mu je efektivna prijemna površina 12.000 m2, dok je površina FAST-a 70.000 m2. Površina Aresiba je oko 31.000 m2.

[2] Specijalna astrofizička opservatorija Ruske akademije nauka na severnom Kavkazu, koja je zapravo vlasnik teleskopa.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari   

marino1
0 #4 marino1 16-07-2017 13:02
e drago...lako sta su nam slovenci popalili dva kvadrata vode, problem je sto su nasi prodali cijelu obalu i to ozakonili zakonom o koncesijama.... a za budvu, ma mozeee...samo se dovuci ovamo pa idemo dole (dok nas jos negdje puste na more) :)
Prijavi administratoru
Oliver
0 #3 Oliver 04-07-2017 09:14
A gde je Budva, nema mesta za trećeg! :lol:
Prijavi administratoru
drago
+1 #2 drago 30-06-2017 16:53
Hvala Marino.
Slažem se s tobom.
Btw, sad kad si ostao bez mora moraćeš kod mene u Budvu
Prijavi administratoru
marino1
+1 #1 marino1 29-06-2017 21:38
E sad mozes na pivo, zasluzio si :)
Mladi ljudi a i mi stariji koji volimo sve sto vole mladi OLAKO cemo prijeci preko tehnickih detalja ovog radioteleskopa
RATAN 600 zajedno sa BTA cini prehebeno dobru astronomsku konglomeraciju. ..htio sam istaknuti kako je u ono vrijeme trebalo imati malo jaca yaya jer pokretanje i upravljanje je iznimno slozeno a racunala tada nisu bas bila previse mocna...RATAN 600 je tehnolosko cudo bas kao i montaza sest metarskog BTA...do konstrukcije BTA veliki teleskopi su imali potkova montaze...na BTA je po prvi put primjenjena ALT/AZ racunalno upravljiva montaza, ima na AM neki moj mali tekst o protokolu upravljanja, davno davno prije nego su zapadnjaci imali tako nesto...
Prijavi administratoru

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži