Nikada ne gledajte u Sunce kroz bilo koji optički instrument ni za trenutak. I najkraći pogled na Sunce kroz teleskop je dovoljan da izazove trajnja oštećenja vida. Ni osmatranje kroz bilo koji filter nije bezbedno, jer nije samo vidljiva svetlost ta koja ošteti oko, već više ona nevidljiva, infracrvena i ultraljubičasta.
Osmatranje Sunca se može vršiti sa bilo kojim tipom teleskopa, dakle sa onim koji već imate. Ipak, na početku da se osvrnem na prednosti i mane dizajna teleskopa za osmatranje Sunca. za razliku od drugih vrsta osmatračke astronomije, osmatranje Sunca ne zahteva veliki teleskop. Dok su mnogi objekti na noćnom nebu teški za osmatranje jer emituju premalo svetlosti, Sunce je emituje previše. Takodje, Sunce pruža obilje detalja vidljivih i u veoma malom teleskopu.
| Članak je iz Astronomije broj 22 |
Teleskop
Refraktor je na mnoge načine najbolji tip teleskopa za osmatranje Sunca. Apokromatski refraktori nemaju neku veliku prednost u odnosu na akromate pri osmatranju Sunca, jednostavno zbog činjenice da količina "lažnih boja" koje proizvodi akromat nije dovoljno velika da značajnije umanji snimak Sunca u okularu.
Ovo je veoma velika prednost ako imate nameru projektovati snimak Sunca na papiru i ne koristite filter za osmatranje. Reflektori su manje podesni od refraktora zbog svoje veličine i teže prenosivosti. Uobičajeno veća aparatura reflektora od refraktora nema prednost za osmatranje Sunca. Teorijski, veći reflektori bi trebali da prikažu više finih detalja na Suncu, ali turbulencija atmosfere koja nastaje usled zagrevanja površine Zemlje tokom dana retko kada to dopušta. Osim toga veća aparatura sakuplja i veću količinu toplote u unustrašnjosti tubusa što može dovesti do oštećenja delova pogotovu ako su oni od plastike. Samo sekundarno ogledalo zbog svoje blizine fokusu može da se prekomerno zagreje. Čak i ako toplota u tubusu nije velika, uvek će je biti dovoljno da se sekundarno ogledalo i nosač sekundara zagreju i stvore strujanje toplog vazduha u tubusu što će značajno degradira snimak Sunca u okularu. Ova strujanja mogu postati jos gora sa obzirom da je tubus reflektora otvoren što omogućava mešanje toplog vazduha u tubusu i hladnijeg spoljnog vazduha povećavajuci time unutrašnju nestabilnost. U ovom slučaju je preporučljivo postavljanje maske od kartona sa manjom rupom na kojoj je filter. Na reflektoru aparature 150 mm rupa bi trebala biti oko 60mm u prečniku. Rupa se takodje treba nalaziti dalje od centra tubusa tako da sekundarno ogledalo i nosač ne blokiraju put svetlosti. Ovakva "off axis" maska u ogromnoj količini redukuje zagrevanje u tubusu i dalje pružajuci obilje vidljivih detalja na Suncu.
Katadioptrici mogu biti korišćeni za osmatranje Sunca ali samo uz upotrebu filtera. Dizajn ovih teleskopa sadrži delikatne delove koji lako mogu biti oštećeni sunčevom toplotom pri projekciji sunca bez filtera. Katadioptrici su pogotovu dobri za fotografisanje Sunca. Montaža teleskopa je važan faktor pri osmatranju Sunca. Alt-azimut montaža može biti korišćena ali i dalje treba biti stabilna i čvrsta. Glavni nedostatak ove montaže je što praćenje Sunca zahteva rad na obe osovine, altitudnoj i azimutnoj. Ekvatorijalna montaža je korak dalje jer pravilno poravnata dozvoljava praćenje samo jednom komandom. Tokom celokupnog osmatranja Sunce će ostati u istom položaju što je veoma korisno pri crtanju detalja na Suncu. Iako su neke alt-az montaže kompjuterizovane i opremljene motorima za praćenje koje drže Sunce centrirano u sredini okulara, one ne korektuju orijentaciju Sunca u okularu koje treba biti ručno korigovano svakih par minuta. Bez razlike na vrstu montaže ipak je najvažnije da ona bude stabilna i bez vibracija.
Filter
Mnogi filteri nisu bezbedni za osmatranje Sunca. Najopasnije filteri su oni koji se postavljaju na sam okular i takve treba po svaku cenu izbegavati. Jedino filteri koji se postavljaju na početku teleskopa su sigurni zato što nisu subjekat fokusirane toplote u unutrašnjosti teleskopa. Ovi filteri se nazivaju "aparaturni filteri". Ipak, ni svi aparaturni filteri nisu bezbedni i sigurni za osmatranje Sunca kroz teleskop. Nikada ne koristite "ručno radjene" filtere. Možda oni izgledaju kao da blokiraju dovoljno vidljive svetlosti za osmatranje, ali svakako da propuštaju previše nevidljive infracrvene i ultraljubičaste
radijacije koja može oštetiti oko. Primeri ovih izuzetno opasnih "ručno radjenih" filtera su CD i DVD diskovi, kompjuterski "floppy" diskovi, aluminijumska folija za hranu, polarizovani i "ND" fotografski filteri, razvijeni crno-beli fotografski filmovi, staklo za varenje #14 (ovo staklo je bezbedno za osmatranje bez teleskopa). Jedini bezbedni filteri za osmatranje Sunca su filteri specijalno napravljeni za osmatanje Sunca.
Ovi filteri se dele u dve katogerije. Poliester film poznatiji kao "Mylar" presvucen tankim slojem aluminijuma se mogu nabaviti kao već gotov filter za odredjenu aparaturu i teleskop, ili kao listovi od kojih sami možete iseći odgovarajuće komade u ručno pravljene nosače za filter. Mnoge nesigurne kopije postoje na tržišu i uvek trebate biti sigurni da je u pitanju Mylar filter. Neki astronomi proveravaju Mylar tako što pokušaju
Kroz Mylar foliju, Sunce se vidi u izraženoj plavo-mastiljavoj boji
daljinskim upravljačem uključiti televizor kroz Mylar filter. Kako daljinski radi na infracrveni signal, televizor se nikako ne bi smeo uključiti ako je daljinski iza Mylar filtera koji ne propušta infracrvenu radijaciju. Mylar mora biti strogo pregledan da na njemu ne postoje ogrebotine i rupice koje bi propustile radijaciju. Mylar sa i najmanjim oštećenjem ne sme biti korišćen. Ako nabavite Mylar koji je već postavljen na nosaču filtera za vas teleskop, primetićete da je folija malo namreskana, opuštena i nezategnuta
u nosaču. Ovo je sasvim normalno i neće imati nikakavog efekta na osmatranje i snimak Sunca u okularu. Čak i ako sami postavljate listove Mylara u nosač
za svoj teleskop, nikada ga nemojte zatezati i pokušavati da načinite glatku površinu jer se na ovaj način lako ošteti. Kroz Mylar filter, Sunce se vidi u jakoj plavo-tintovanoj boji. Ovo je iz razloga što aluminijum propušta više plavu boju od crvene boje. Aluminijum takodje razbacuje svetlost tako da je pozadina iza Sunca plavkaste boje. Oba ova efekta se donekle mogu redukovati postavljanjem duboko žutog filtera (Wratten # 12 ili #15) na okular što će promeniti plavu boju Mylar filtera. Žuti filter će dati Suncu mnogo realističniju boju, a kako su ovi žuti filteri namenjni za poboljšanje kontrasta i oštrine pri osmatranju detalja na Mesecu, takodje će poboljšati ostrinu i kontrast pri osmatranju Sunca. "Baader" kompanija je početkom 90-tih godina prizvela poboljšanu varijaciju Mylar filtera nazvanu "AstroSolar filter". Sunce kroz ovaj filter izgleda skoro belo dok je pozadina veoma tamna. Snimak Sunca je vema jasan i čist, dok se na pegama vide predivni detalji. Baader proizvodi i takozvane "Continuum" filtere koji se postavljaju na sam okular i koji izuzetno poboljšavaju kontrast detalja fotosfere, i olakšavaju fokusiranje. Ovi filteri se moraju koristiti sa apraturnim filterima na teleskopu.
Druga kategorija su filteri od stakla. Ovi filteri imaju disk od stakla koji je poliran sa obe strane do optickog kvaliteta i zatim sa jedne strane presvucen tankim slojem nerdjajuceg celika poznatijeg pod imenom "inkonel", i hromiran. Stakleni filteri takodje moraju biti provereni da nemaju oštećenja. Zbog različitih karakteristika propuštanja premaza na staklu, stakleni filteri prikazuju Sunce u žutoj ili narandžastoj boji pa upotreba
žutog filtera nije potrebna. Pozadina Sunca je izuzetno tamna i detalji pega se vide sa odličnim i kristalno jasnim kontrastom. Stakleni filteri su mnogo izdržljiviji od Mylar filtera ali oni uobičajeno kostaju desetak put više. Preporučljiviji su pogotovu pri upotrebi
katadioptrik teleskopa. Obe vrste filtera moraju biti pažljivo spakovane kada se ne koriste, jer ih prekomerno i dugotrajno izlaganje vazduhu značajno
degradira. Stakleni filter treba biti stalno držan u kutiji ili plasticnom kontejneru u kojem je dobiven, dok je Mylar filter najbolje držati u plasticnom, vazdušno zapečaćenom kontejneru u kome se uobičajeno drži hrana.
Osmatranje Sunca, gde, kada i šta.
Leto je najbolje vreme za osmatranje Sunca, jednostavno jer je tada najprisutnije. Ipak, najbolje vreme tokom dana nije u podne kada se Sunce nalazi visoko na nebu, i to zbog velike zagrejanosti površine zemlje koja tada sama reemituje toplotu u vazduh, mešajuci ga. Rano jutro i veće su preporučljiviji jer je tada zagrevanje i turbulencija vazduha manja. Pogotovu u rano jutro kada je zemlja jos uvek hladna nakon noći i dok je Sunce ne zagreje. Osmatranje i snimak Sunca će biti mirni u okularu a i transparencija je uobičajeno dobra. Kako rano jutro nije povoljno vreme za većinu osmatrača, tri do jedan sat pre zalaska Sunca je povoljnije i Sunce je tokom ovog vremenskog razmaka dovoljno mirno za osmatranje. Nakon toga Sunce je nisko na nebu i svetlost prolazi duži put kroz atmosferu tako da se mirnoća i vidljivost ponovo smanjuju.
Tokom zime sa obzirom da se Sunce ne nalazi visoko na nebu, podne je dobro vreme za osmatranje. Tada, pretnju osmatranju predstavljaju toplotni izvori zagrejanih krovova kuća ako se osmatra iz urbane sredine. Vreme takodje utiče na osmatranje Sunca, ali je ovo teško predvideti. Uobičajeno najbolje osmaranje je tokom visokog vazdušnog pritiska. U leto ovo se manifestuje vrelim i suvim vremenom, dok je zimi uobičajeno hladno sa mrazom. Visoki vazdušni pritisak može danima držati druge vremenske sisteme izvan regiona i tada su osmatrački uslovi najbolji. Često je tokom ovog perioda snimak Sunca u okularu izuzetno stabilan i detalji pega i granulacije su izuzetno vidljivi i jasni do same granice rezolucije teleskopa.
Osmatranje sa travnatih površina je bolje od betonskih, zbog toplote koju beton emituje, pogotovu leti. Takodje leti, s obzirom na izjednačenost vazduha osmatranje se može vršiti i iz otvorenog prozora u kući, što naravno nije preporučljivo za noćno osmatranje.
Stakleni filter prikazuje sliku Sunca u prirodnijoj, žutoj boji
Sa obzirom da se tražilac ne može korsititi za Sunce, osim ako nije opremljen filterom, najsigurniji metod je korišćenje senke teleskopa. Uperite teleskop ka Suncu i zatim ga pomerajte sve dok senka teleskopa ne bude najmanja. Pogledajte tada kroz okular, sa filterom prethodno postavljenim na teleskop, i ako Sunce već nije u vidnom polju, pomerajte teleskop sporim kružnim pokretima dok ga ne ugledate. Pri ovome koristite okular malog uvećanja. Ne zaboravite da tražilac tokom celog osmatranja mora biti pokriven, da fokusirana radijacija ne bi prošla kroz njega. Osmatranje Sunca uvek treba započeti sa malim uvećanjem da se celokupni Sunčev disk vidi u okularu i da bi identifikovali interesantne regione za osmatranje. Prvi od detalja koji se može osmatrati je granulacija. Granulacija će se teško uočiti sa malim uvećanjem, već je potreba srednja ili velika magnifikacija. Naravno, upotreba ovog uvećanja zahteva i relativno mirnu atmosferu. Granule su sjajni, poligonog oblika delovi površine odvojeni tamnijim linijama. U teleskopu će se granule videti kao veoma
Zbog svega ovoga granulacija je odličan test vidljivosti i atmosferskih uslova za osmatranje. Povratak na manje uvećanje prikazuje jos jedan fenomen a to je zatamnjenje limba. Centar diska je mnogo svetliji od ivice, što je rezultat da na ivicama vidimo višlje i hladnije slojeve gasove od onih u centru koji su vreliji. To je naravno zato što je Sunce kugla i što kada osmatramo centar mi se zapravo nalazimo direktno iznad i gledamo fotosferu kroz tanak i vreo sloj gasova. zatamljeni limb ima jedan važan efekat na solarno osmatranje a to je što nam omogućava da vidimo "fakule", sjajne delove koji se pojavljuju oko sunčevih pega a koje su uobičajeno nevidljive kada se pega nalazi u centru diska, jer su maskirane sjajnošću fotosfere.
Solarne pege nisu uvek prisutne, pogotovu tokom solarnog minimuma, kada mogu proći dani bez da se ijedna pojavi na Suncu. Uobičajeno uvek postoji nekoliko pega ili grupa pega na površini Sunca. Pege se vide u raznim oblicima i veličinama. Najmanje pege vidljive u amaterskim teleskopima su veličine od oko 1.000 km. što se prevodi u ugaoni prečnik od oko jedne uglovne sekunde a što je granica rezolucije malih teleskopa. Najveće pege mogu dostići prečnik i do 100.000km. pa i više. Pege menjaju oblik iz dana u dan, pomerajući se od istoka ka zapadu po disku. Pege se nikada neće naći u blizini severnog i juznog limba već samo u blizini ekvatora i to u u pojasu od 5 stepeni do 40 stepeni latitude. Sastoje se iz dva dela: centralnog i tamnijeg dela "umbre" i spoljasnjeg i svetlijeg "penumbre". Ako je atmosfera izuzetno mirna, teleskopi veći od 80mm. mogu prikazati fine detalje okružujuce penumbre kao svetlije penumbralne filamente. Teorijski, ovi detalji veličine manje od uglovne sekunde su izvan granica rezolucije malih teleskopa, ali zbog njihovog izduženog oblika i kontrasta mogu se tokom izuzetih osmatračkih uslova videti. Fakule koje smo ranije pomenuli često imaju ulogu heralda solarnih pega. Ako na istočnom limbu uocite fakule, veoma su velike šanse da će se uskoro pojaviti i pege. Izuzetno velike pege se često rascepaju na više delova što se može uočiti pojavom "svetlosnog mosta". Svetlosni most je kanal koji se pojavljuje izmedju dva dela pege i koji je svetao kao i fotosfera. Cepanje pege je uobičajeno praćeno pojavom bljeskova. Bljeskovi su najredji i najegzoticniji fenomeni na Suncu koji se mogu videti u teleskopu sa filterom bele svetlosti.
Samo najsnažniji bljeskovi mogu biti detektovani običnim filterom jer emituju relativno malo vidljive energije u vidljivom spektru. Kada je bljesak vidljiv u obicnom filteru, naziva se "bljesak bele svetlosti" i ako vidite ovaj fenomen to je izuzetan dogadjaj koji trebate objaviti, jer je do sada vidjen veoma
Fakule su delovi gde su gasovi vreliji od fotosfere i nalaze se uobičajeno blizu pega. Fakule je skoro nemoguće uočiti kada se nalaze u centru diska, već se vide isključivo na limbu usled kontrasta sa tamnom bojom na limbu. Fakule se mnogo lakše uočavaju i osmaraju kroz Mylar filtere nego kroz staklene filtere. Fakule snažno emituju prema plavom delu vidljivog spektra a kako se kroz Mylar filtere Sunce vidi u plavoj boji, ovi filteri ih jasnije izražavaju od staklenih filtera. Fakule, iako su povezane sa pegama, mogu biti vidljive samostalno i to na većim latitudama od pega, dakle iznad 50 stepeni, pa vrlo često i izmedju 75 i 85 stepeni. Ove fakule se nazivaju "polarne fakule" i veoma su teske za uočavanje u poredjenju sa običnim fakulama. Polarne fakule traju veoma kratko i po veličini odgovaraju granulama. Sunce je najsjajniji najuočjiviji objekat za osmatranje, koji amaterima pruža obilje detalja uz upotrebu veoma jednostavne i jeftine opreme. Budite sigurni da koristite bezbedan i siguran filter jer osmatranje Sunca može biti veoma opasno. Sunčeva radijacaija pojačana i fokusirana zasigurno može oštetiti vid. Ako ste uvereni da je osmatranje bezbedno i da imate adekvatan filter, osmatranje Sunca je veoma zanimljivo.