Duga je istorija uzejamnog špijuniranja Rusa i Amerikanaca. „Ko je prvi počeo“ više i nije važno. Iz toga su proizašle mnoge loše stvari, ali bilo je i sporednih, koje su ispale dobro. Recimo, da nije bilo Drugog svetskog rata, ne bi bilo nemačkih balističkih raketa „Fau-2“; da nije bilo njih, Rusi (a ni Amerikanci) ne bi tako razvili prvu interkontinentalnu nuklearnu raketu „Semjorku“; da nije bilo nje, nikada Koroljev ne bi poslao Gagarina u orbitu, a da nije bilo toga, ko zna da li bi i kada bi ljudi dospeli na Mesec.

Povremeno volim da sa Enom odem na Google Earth i gledam Polineziju i vulkane na Havajima. To rade i milioni ljudi na Zemlji. Ali malo njih zna da je taj program samo komercijalni eho bivšeg vojnog programa, koji je danas obnarodovan.

Sledeći niz slika može da nam pokaže koliko su slike iz kosmosa bile – a i danas su – značajne za špijunažu i kontrolu jedne zemlje. Pogledaćemo neke od slika sa Google Eartha koje su danas svima dostupne.

kliknite na slike da se

ge1 

Najveća nuklearna centrala u Ruskoj Federaciji „Majak“. Ranije je bila poznata pod imenom „Čeljabinsk-40“. Stanovnici okolnih gradova su za poslednjih pola stoleća primili oko 20 puta veće zračenje nego što je oslobodio Černobil.

 ge2

Drugi deo „Majaka“. Ovu centralu je nadletao CIA-in špijun Gary Powers u avionu „U-2“, kada su ga u maju 1960. oborili Rusi. Bila je to najveća afera u dotadašnjem Hladnom ratu.

 ge3

Kosmički centar Bajkonur u današnjem Kazahstanu. Na lokalnom jeziku, Bajkonur označava „plodnu zemlju sa mnogo trave“.

 ge4

Lansirna rampa u Bajkonuru. Odavde je lansirana prva raketa „Vostok“.

 ge5

Fabrika hemijskog naoružanja.

 ge6

Ovo je gradski zatvor u gradu Omsku.

 ge7

Ovo je grad Murmansk, najveći grad na svetu severno od Polarnog kruga. To je jedna od najvećih Ruskih podmorničkih baza. Nalazi se nedaleko od Norveške i Finske.

 ge8

Najvažniji vojni objekat u Rusiji – zgrada Kremlja i Crveni Trg u Moskvi.

 ge9

Jedan od tri moskovska međunarodna aerodroma Šeremetjevo. Pročle godine je ovuda prodefilovalo 20.000.000 putnika.

 ge10

Grad Severodvinsk, još jedna Severna pomorska baza sada u Belom moru. Jasno se vidi nuklearna podmornica klase „Tajfun“.

 ge11

Mesto za odlaganje nuklearnog otpada u blizini Jekatarinburga. Rusija uzima velike pare od zemalja EU za uvoz njihovog otpada koji skladiši na lokacijama poput ove.

 ge12

Još jedno skladište nuklearnog otpada u Rusiji.

 ge13

Ovo je još jedna nuklearna centrala – Udomljinsk.

 

24. februar. 2011.

Rusija iz kosmosa

Duga je istorija uzejamnog špijuniranja Rusa i Amerikanaca. „Ko je prvi počeo“ više i nije važno. Iz toga su proizašle mnoge loše stvari, ali bilo je i sporednih, koje su ispale dobro. Recimo, da nije bilo Drugog svetskog rata, ne bi bilo nemačkih balističkih raketa „Fau-2“; da nije bilo njih, Rusi (a ni Amerikanci) ne bi tako razvili prvu interkontinentalnu nuklearnu raketu „Semjorku“; da nije bilo nje, nikada Koroljev ne bi poslao Gagarina u orbitu, a da nije bilo toga, ko zna da li bi i kada bi ljudi dospeli na Mesec.

Povremeno volim da sa Enom odem na Google Earth i gledam Polineziju i vulkane na Havajima. To rade i milioni ljudi na Zemlji. Ali malo njih zna da je taj program samo komercijalni eho bivšeg vojnog programa, koji je danas obnarodovan.

Sledeći niz slika može da nam pokaže koliko su slike iz kosmosa bile – a i danas su – značajne za špijunažu i kontrolu jedne zemlje. Pogledaćemo neke od slika sa Google Eartha koje su danas svima dostupne.

 

Najveća nuklearna centrala u Ruskoj Federaciji „Majak“. Ranije je bila poznata pod imenom „Čeljabinsk-40“. Stanovnici okolnih gradova su za poslednjih pola stoleća primili oko 20 puta veće zračenje nego što je oslobodio Černobil.

 

 

Drugi deo „Majaka“. Ovu centralu je nadletao CIA-in špijun Gary Powers u avionu „U-2“, kada su ga u maju 1960. oborili Rusi. Bila je to najveća afera u dotadašnjem Hladnom ratu.

 

 

Kosmički centar Bajkonur u današnjem Kazahstanu. Na lokalnom jeziku, Bajkonur označava „plodnu zemlju sa mnogo trave“.

 

 

Lansirna rampa u Bajkonuru. Odavde je lansirana prva raketa „Vostok“.

 

 

Fabrika hemijskog naoružanja.

 

 

Ovo je gradski zatvor u gradu Omsku.

 

 

Ovo je grad Murmansk, najveći grad na svetu severno od Polarnog kruga. To je jedna od najvećih Ruskih podmorničkih baza. Nalazi se nedaleko od Norveške i Finske.

 

 

Najvažniji vojni objekat u Rusiji – zgrada Kremlja i Crveni Trg u Moskvi.

 

 

Jedan od tri moskovska međunarodna aerodroma Šeremetjevo. Pročle godine je ovuda prodefilovalo 20.000.000 putnika.

 

 

Grad Severodvinsk, još jedna Severna pomorska baza sada u Belom moru. Jasno se vidi nuklearna podmornica klase „Tajfun“.

 

 

Mesto za odlaganje nuklearnog otpada u blizini Jekatarinburga. Rusija uzima velike pare od zemalja EU za uvoz njihovog otpada koji skladiši na lokacijama poput ove.

 

 

Još jedno skladište nuklearnog otpada u Rusiji.

 

 

Ovo je još jedna nuklearna centrala – Udomljinsk.

 

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar