Oliver Jovanović
ČUVAJ SE MARTOVSKIH IDA!
Gaj Plinije pozdravlja cara Trajana
Gospodaru, desila se veoma neobična stvar o čijoj prirodi ne znam mnogo da kažem sem da je u Amastrisu izazvala silnu zbrku i pometnju. Ja ću pokušati da ti predočim ono što sam dosada doznao a samo od tebe zavisi šta će biti preduzeto da se ovaj slučaj u potpunosti i rasvetli. Dakle, uoči samih Ida, pred sumrak, zapali se nebo kao da nanovo sviće zora i to samo nad Amastrisom, tako su mi javili oni koji se zatekoše na licu mesta. To je trajalo negde do ponoći a ljudi su sa zebnjom izlazili iz kuća i gledali u to svetlo bojeći se zemljotresa ili neke druge nedaće. Ipak, bilo je tiho i ništa se od toga ne dogodi. Ujutru su neki iz lokalne radionice sukna noseći tkanine do reke spazili u vodi gradjevinu od železa ali bez prozora i vrata. Otada ima dva dana a meni je obavest stigla tek danas. Odmah odlazim sa mojim dragim Akvilom da to ispitam.
Gaj Plinije pozdravlja cara TrajanaGospodaru, ja sam te već obavestio o železnoj gradjevini koja se nakon čudnih zbivanja na nebu pojavila u reci pokraj grada Amastrisa. Ona je zaista tamo u šta sam se svojim očima uverio. Tačno je pedeset lakata duga i ne stoji pravo nego na boku. Premerili smo je pažljivo zarezanim štapom. Centuriona Tiberija Lupa, rodjaka Gemina Lupa onoga što je bio senator i istakao se ranije u Africi tokom vojne kampanje, zadužio sam da čuva ceo teren u okolini gradjevine sa jednom kohortom, jer Gospodaru, mislim da je ovo odviše nesvakidašnji dogadjaj koji mora biti detaljno ispitan i to bez ometanja od strane radoznalaca. Samu gradjevinu koja je do pola u vodi pregledao sam koliko sam mogao u takvim okolnostima (ova reka nije naročito duboka ali ipak obiluje virovima) i uočio sam sledeće: ona je iz jednog jedinog železnog komada - kao ispala iz kalupa. Kao što sam ranije pomenuo, nema nikakvog ulaza - ni prozora ni vrata. Najviše liči na kakvu kulu jer napred ima oštar vrh koji sija na Suncu. A i to gvoždje od koga je sačinjena zadaje nam silne glavobolje jer je finije i sjajnije od svakog dosad vidjenog. U nedoumici šta da preduzmem, s nestrpljenjem čekam tvoju poruku.
Trajan pozdravlja PlinijaMoj dragi Sekunde, vest koju sam primio od tebe i mene je začudila. Kažeš da je gradjevina duga pedeset lakata i da je cela iz jednog komada gvoždja? Poslaću ti neke učene ljude već sutra. Neka Tiberije Lup pokuša da izvuče stvar iz reke da bi je pregledali sa svih strana. Mudro si postupio što si odmah postavio straže.
Gaj Plinije pozdravlja cara TrajanaGospodaru, uz zaista velike napore uspeli smo da izvršimo zadatak koji si nam ti postavio i da gradjevinu izvučemo iz reke. Prvo: bila je tako teška da smo imali problema da nadjemo toliko volova. Drugo: sam mulj je znatno otežavao posao. A bilo je i manjih nesreća recimo, kada je jedan legionar slomio nogu i to zbog sopstvene nestručnosti (priklještila ga jedna od poluga) Ipak, sproveli smo u potpunosti tvoj naum i gradjevina je sada na obali nekih desetak hvati od reke.
Trajan pozdravlja PlinijaDobro ste uradili, moj dragi Sekunde. Pokušajte sada da udjete unutra i ispitate. O svemu hoću detaljan izveštaj.
Gaj Plinije pozdravlja cara TrajanaGospodaru, ovo sjajno gvoždje nije tako tvrdo kako smo mislili. Kada je Gaj Valerije po nalogu tvog učenjaka Makrina doneo svoju prenosnu peć za topljenje rude (jer to je posao kojim se bavi) i užario onaj metal, nije ga uspeo rastopiti nimalo mada je to pokušavao ceo dan ali su zato udarci najvećim čekićima stvorili naprsline na jednom mestu i onda smo taj deo dalje otvarali sekirama i gvozdenim zaglavkama dok nismo odvalili jedan komad veličine ljudske šake. Kroz otvor smo ubacili upaljene baklje i ja sam pogledao u unutrašnjost. Gospodaru, kako da ti opišem ono što sam video? Unutra je soba, ne tako velika ali bez uobičajenog pokućstva. U svetlu baklje video sam u jednom uglu nešto kao stolicu a na stolici lutku ljudske veličine od nečega nalik mutnom staklu obučenu i uvezanu kaišima. Radimo i dalje na tome da udjemo unutra i vidimo i dotaknemo sve izbliza.
Trajan pozdravlja PlinijaSve čudnije i čudnije moj Sekunde. Pošalji mi nešto od toga što nadješ u unutrašnjosti te sobe. Pazite da se ništa ne polomi ili rasturi.
Gaj Plinije pozdravlja cara TrajanaGospodaru, poslao sam posebnom poštom stvari koje smo našli unutra. Samo telo sada razodeveno pokazuje čoveka izrazito bele puti i svetle kose, poput varvara sa severa ili nekih Gala (i nošnja kao da upućuje na to jer ono što liči na platno je sasvim pripijeno uz noge, grudi i mišice a ne opušteno kao laka i prirodna rimska tunika) I sve na tom telu je savršeno do zadnje vlasi izvajano u materiji sličnoj staklu. Same crte lica sasvim su nas užasnule snagom svog izraza koji pokazuje neku odista mučnu agoniju kao da je to telo bilo živo pa se pretvorilo u ono što je sada. Sve je to zapanjujuće i nemamo gotovo ikakvu ideju šta ta gradjevina jeste, kako se ovde uopšte zatekla i šta predstavlja onaj čovek od stakla? Tvoj učenjak Makrin je mišljenja da je sve palo s neba što ja Gospodaru, teško da mogu da prihvatim kao činjenicu. Odakle nešto ovako teško na nebu? Ipak, Gospodaru skrećem ti pažnju na svitak izvesnog Marka Rufa koji je moj ujak nasledio od svog tasta, ponovo ga prepisao i obnovio i ostavio ga meni pre svoje tragične smrti u Pompeji. Ovaj svitak dosta star i redak, govori više nego svi drugi o svetlima na nebu koja se javljaju u odredjene važne dane. Tako on i navodi da su dva velika svetla krvavoplamene boje zapalila nebo malo pre onog dana kada je Brut ubio božanskog Cezara pred Senatom. Ruf misli da su ova svetla predznak loših dogadjaja opasnih po carstvo. Moj poznanik Tiron vidi loše predskazanje i u pogledu izgleda ove lutke od stakla jer mi znamo kolika je Rimu opasnost od varvara a lice koje prepoznajemo na njoj je lice te omražene rase. Uz to neka pronadjena znamenja veoma podsećaju na znake raspoznavanja jedne nove opasne sekte čiji je osnivač neki Krestus iz Judeje. Kako sve to da shvatimo? Ovde raste uznemirenost naroda i mi se pribojavamo mogućih nemira. Reci šta da radimo. Izvršićemo svaku tvoju volju.
Trajan pozdravlja PlinijaMoj dragi Sekunde, malo sam se posavetovao sa ljudima od poverenja u Senatu. Stvar može biti veoma osetljiva po državnu stabilnost i stoga ti šaljem hitna pojačanja i lično konzula Maksima Pontija Aurelija. On zna šta treba da uradi.
Maksim Aurelije pozdravlja cara TrajanaGospodaru, celu stvar smo uspeli da odvučemo do najbližeg rečnog pristaništa. Za to nam je trebalo mesec dana i još upola toliko da nadjemo pogodan brod koji bi prevezao takav veliki teret do mora. Stvar je porinuta u more, daleko od obale i time je naša misija uspešno okončana.
Kanije Tiron pozdravlja dragog PlinijaJe si li primio moje prethodno pismo o pomoru ribe ovde u našem kraju? Ribari se žale da tako nešto ne pamte! Svi optužuju onog Maksima Aurelija i njegovu zlosrećnu legiju za tu pošast i čak se ne libe da optuže i samog Trajana. Ovde se očigledno sprema pobuna a ja ne znam kako da izadjemo s njom na kraj budući da ljudi u kraju isključivo žive od plodova mora i ni od čega drugog a agitatori one nove i opasne sekte (čiji se članovi prepoznaju po istetoviranom znaku u obliku ribe ili krsta) koriste situaciju i vrbuju ove bezumnike govoreći im da su svi ljudi jednaki i da je i sam car isti pred licem njihovog jevrejskog Boga! U svakom slučaju biće ovo teška godina. Da si mi zdravo!
Još priča Olivera Jovanovića