Veliki pisci naučne fantastike

Mark Tven

Mark Twain (pravo ime Samuel Langhorne Clemens) (1835 - 1910), ,

PRETEČA NAUČNE FANTASTIKE

Twain1909
Jozef Nesvadba

Naučna fantastika ima dugu predistoriju koja je dovela do njenog sadašnjeg lika. Piscu su oduvak pokušavali da govore o dešavanjima drugačijim od sveta u kome žive, počev od priča u kojima junaci putuju na nepoznata mesta, na planeti Zemlji ili na okolne planete, preko predviđanja drugačijih (boljih ili gorih) društava do smišljanja čudesnih sposobnosti ili mašina koji olakšavaju svakodnevni život. Mada, u tim 'prežanrovskim' delima, nauka (kao osnovni princip razvoja modernog društva) ne postoji ili se tek maglovito nazire, neke od tada otvorenih tema doživele su razradu u knjigama koje pripadaju savremenoj naučnoj fantastici. Među autore koji nisu žanrovski pisci (jer za njihovog života naučna fantastika još nije postojala) ali koji su u nekim svojim delima bili u 'žanrovskim vodama' svakako spada i Mark Tven (1835-1910), najširoj čitalačkoj publicu poznat po duhovitim pričama i romanima za malu i veliku decu. No, njegov roman «Jenki iz Konetikata na dvoru kralja Artura» iz 1889.g. u osnovi se bavi putovanjem kroz vreme, jednom od stalnih tema naučne fantastike. Mada se, na kraju priče, otkriva da je glavni junak sve prethodno opisano samo sanjao, osnovni pokretač dešavanja u romanu je kontakt, i miroljubiv i neprijateljski, između ljudi različitih epoha, sa potpuno različitim intelektualnim i životnim iskustvima i stavovima primerenim tim epohama (a Tven ove tenzije koristi za humorne odmake i opaske). Unošenje tehnologije XIX veka u srednji vek takođe će 'proizvesti' nevolje ali neke i razrešiti; nauka će poboljšati stanje na dvoru ali i stvorite nevolje. Na temeljima ove priče, potonji žanrovski autori su postavili bar jednu od osnovnih teza o putovanja kroz vreme a koja glasi da se ni na koji način ne sme aktivno delovati u prošlosti jer se ona time menja pa se, sledstveno, menja čitav tok istorije što može rezultirati i nerađanjem onih koji su otputovali u prošlost; poštovanje ovog principa, nazivanog i 'efekat leptira', preduslov je za bilo kakvo ozbiljnije bavljenje 'vremenskim odisejama'. Princip nemešanja tehnologija prihvaćen je kao osnovan i u delima koja se bave kontaktima ljudi i drugih civilizacija: u situaciji kada je ljudska nauka i tehnologija naprednija od one koju imaju druga bića, 'presađivanje' savršenije nauke i tehnike smatra se neetičkim (odnosno, ostavlja se da vanzemaljci idu i razvijaju se svojim putem). Tven je u većem broju svojih priča odlazio u pogodbenu duboku prošlost («Dnevnik Adama i Eve») ili u budućnost zemlje, opisujući tadašnja društva: utopije se pojavljuju u «Poseti nebu kapetana Stormfilda», «Neobičnoj republici Gondaur» i «Istoriji kroz hiljadu godina» a antiutopije u «Tajnoj povesti Edipusa, svetskog carstva» (hrišćanska antiutopija iz 29. veka) i «Dokumenata Adamove porodica». Putovanje u svemir na kometi tema je priča «Poseta nebu kapetana Stormfilda», «Pismo sa komete» i «Neobično prijatan izlet», dok u nekoliko priča Tven piše o tada futurističkim putovanjima balonom. Posledice za ono vreme superiorne tehnologije telekomunikacija pominju se u pričama «Iz 'Londonskog tajmsa'» i «Ljubavi Fica Klarensa i Rozane Etelton». Tven je svoje junake slao u mikrosvet («Velika tama», «Tri hiljade godina među mikrobima»), činio ih, posebnim napitkom, nevidljivima («Šeklfordski duh») ili vrlo posebnim - radioaktivnim («Prodato Sotoni»); bavio se i parapsihološkim fenomenima («Mentalna telegrafija», «Ponovo mentalna telegrafija», «Moja platonska dragana»), neobičnim prirodnim fenomenima. Tvenova lako i vrcavo pisana i među čitaocima popularna dela, otvarala su neke od teme koje će biti temelj razvoja naučne fantastike.


Author: Ilija Bakić

Komentari   
Dragan Bajcetic
0 #1 Dragan Bajcetic 27-03-2010 00:23
Tven i Vern a dodao bih i Cialkovskog, su obelezili vreme u kome su ziveli, pisuci zanr koji, kako autor lepo napomenu, tada jos nije ni postojao.. :-) Cisti vizionari, zaista...
Samo sam zeleo da dopunim ovaj odlican clanak sa jos jednim Tvenovim delom, koje Ilija iz nekog razloga nije pomenuo a mirne duse bi moglo da se svrsta u navedeni zanr naucne fantastike. Radi se o Tajanstvenom strancu, romanu koji je pisac napisao pod direktnim uticajem svog prisnog i intenzivnog druzenja sa Nikolom Teslom. Preporucujem svakom koga zanimaju detalji iz razgovora ove dvojice planetarnih genija, da procita pomenutu knjizicu. Naravno, Tven je u maniru vrhunskog pisca, sve poruke koje je dobio od Tesle, vesto kamuflirao.. :-)
Dodaj komentar