Veliki pisci naučne fantastike

Džef Nun
Jeff Noon (1957)

NASUMIČNA RAZARANJA MUDROSTI

Nun
Džef Nun

Džef Nun (1957) jedan je od svetskih pisaca srednje generacije koji se u svom dosadašnjem umetničkom opusu (koji, pored pisanja knjiga proze i pozorišnih komada, podrazumeva bavljenje muzikom, slikarstvom i likovno-kompjuterskim disciplinama) 'posezao' za naučnom fantastikom i 'koristio' njene arsenale svetova budućnosti za gradnju sopstvenih vizija. Ovakav stav prema žanru novijeg je datuma i nastao je kao rezultat postmodernističkih ideja u glavnotokovskoj literaturi odnosno 'slipstim' načela (među-žanrovskog mešanja) u naučnoj fantastici. Nunov 'doprinos' naučnoj fantastici započela je trilogija «Vurt» koju čine romani «Vurt» (1993), «Polen» (1995) i «Nimfomacija» (1997). U kiber-pank maniru Nun pripoveda o haotičnom, zagađenom, bedom i kriminalom prezasićenom Mančesteru iz bliske budućnosti, naseljenom ljudima i čudnim, hibridnim kreaturama Psima, Robosima i Senkama; svima je život neposredno ili posredno vezan za tajanstveni Vurt (koji u svom punom imenu znači 'nasumični mehanizam razaranja mudrosti'). U prvom romanu reč o Vurt perju, moćnoj drogi koja nije za slabiće jer pruža žestoke vožnje uživanja i putovanja ali i traži jake 'igrače'; Skribl, vođa bande narkomana kreće u potragu za svojom ljubavlju-sestrom Dezdemonom u poslednje, mitsko Vurt pero - Znatiželjno Žuto. «Polen» prati širenje epidemije smrti koja hara Mančesterom. Žrtve kijaju do smrti ali su srećne a uzročnik svega toga je oblak polena. Telekinetička Senka policajka pokušava da otkrije tajnu čudnog cveća koje niče po gradu i spasi svoju kći. U «Nimformaciji» vazduh Mančestera prepun je propagandnih 'blurbvurtova' među kojima su najbrojniji oni «Domino kostiju» lutrije tajanstvene kompanije; kako se otkriva, iza ove rabote stoji proces koji može da preuzme snove grada. «Automatska Alisa» (1996) je nova, sjajna, višesmislena i uvrnuta avantura Alise, junakinje Luisa Kerol, ovog puta kroz vreme. Neke od priča iz zbirke «Sok od piksela» (1998) nadovezuju se na «Automatsku Alisu» odnosno na «Vurt» seriju. Junak romana «Kobralingus» (2001) je novi jezik sposoban da mutira u 'tečno stanje' koje otkriva nove mogućnosti izražavanja ali i preuzimanja svesti pojedinaca i masa. Knjiga je sastavljena od 10 'literarnih mikseva' na teme Šekspira, De Kvinsija i Dikinsonove. I, za sada, poslednji roman «Pasti iz kola» (2002) takođe sadrži elemente mračne fantastike. Nun je autor sposoban da vanredno uverljivo dočara svetove koje je zamislio, gradeći ih precizno kroz nizove epizoda punih detalja, sve dok se ne ukaže impozantna slika prostora i vremena istovremeno stranih ali i prepoznatljivih čitaocu. Činjenice koje su znane, u ovakvom kontekstu menjaju svoje predznake i dobijaju nova značenja što usložnjava nivoe priče; značajna je i njegova sposobnost spajanja starih mitoloških obrazaca-priča i njihovo dopunjavanje segmentima sadašnjih i novih vremena. Prepoznatljiva osobenost Nunovog stila jeste i eksperimetisanje sa jezikom odnosno načinima pripovedanja; on često poseže za iskustvima moderne elektro muzike (ponavljanja, 'skrečovanja', sinkopiranja, 'narativnog semplovanja') kako bi stvorio specifične ritmove u priči. Otuda njegove knjige zahtevaju pojačanu pažnju i čitaoce otvorene za nove utiske. Dela Džefa Nuna dokaz su bogatstava koja u žanr donose  nežanrovski autori, odnosno bogatstava koja žanr može da pruži 'velikoj' literaturi.


Author: Ilija Bakić

Dodaj komentar