Veliki pisci naučne fantastike

Nensi Kres
Nancy Kress (1948)

MORALNOST U ZEMALJSKIM I SVEMIRSKIM RAZMERAMA

Kress
Nensi Kres

Nensi Kres (1948) spada u autore bogatog i širokog opusa: objavila je preko 20 knjiga od kojih većina pripada naučnoj fantastici ali ima i epske fantastike, krimića kao i knjiga koje se bave spisateljskim zanatom («Počeci, sredine i krajevi» 1986, «Dinamični karakteri: kako stvoriti ličnosti koje drže čitalačku pažnju» 1986. i «Karakteri, emocije i tačke gledišta» 2005.g.). Kres piše priče i romane, one 'nezavisne' odnosno serijale romana; među najširom publikom poznata je upravo po serijalima (koje potenciraju i izdavači jer im je prodaja sigurnija). Njen prvi serijal je «Besani» i čine ga romani «Prosjaci u Španiji» (1991), «Prosjaci i Izabrani» (1994) i «Put prosjaka» (1996); trotomna saga započinje rađanjem prve generacije genetski modifikovenih ljudi koji nemaju potrebu za snom i intelektualno su superiorni u odnosu na mase običnih ljudi odnosno elitu bogataša. 'Besani' nastaljaju da se razvijaju što izaziva potrese i sukobe u društvu čiji se ekonomski sistem raspada; uprkos naprednoj tehnologiji koja čak može da izleči sve ljude, podvojenost između različitih manje ili više naprednih ljudskih 'oblika', pokazuje se kao neprelazna prepreka. Serijal romana «Mogućnosti» nastavlja se na priču «Cveće Aulit zatvora» (objavljenu 1990.g. a 2001. proširenu u roman) i čine ga «Mogućnost Mesec» (2000), «Mogućnost Sunce» (2001) i «Mogućnost svemir» (2002); reč je 'spejs-operi' koja započinje na planeti Svet, na koju stižu zemljani i otkrivaju domoroce koji su obdareni kolektivnom empatijom. Oko planete kruži mesec koji je, u stvari opasan artefakt, i jedan od ključeva za rešenje tajni Univerzuma ali i rata ljudi i rase Falersa, u kome su ljudi na rubu poraza koji znači propast njih ali i dotadašnjeg ustrojstva svemira. Serijal «Unakrsna vatra», sa romanima «Unakrsna vatra» (2003) i «Retorta» (2004), nova je varijacija teme prvog kontakta: kolonija zemljana nalazi biljkolika bića na novoj planeti, ispostaviće se da su ova bića u ratu do istrebljenja sa militantnim humanoidima; zemljani mogu da pomognu u širenju virusa koji će obrisati agresivnost iz napadača ali eksperiment može biti i fatalan, zbog toga odluka nosi veliku moralnu i etičku težinu. Među samostalnim naučno fantastičnim romanima izdvajaju se: «Svetlo tuđina» (1987) o neuspelom pokušajima vanzemaljaca da shvate ponašanje zemljana sa kojima su u ratu; «Ruža uma» (1991) bavi se posledicama tehniloške mogućnosti da se ljudi sete svojih ranijih života u svetu razaranom bolestima; «Maksimalno svetlo» (1997) mračna je priča o manipulacijama kloniranjem koje može biti jedini način da ljudska vrsta opstane; «Ples u vazduhu» (1997) je krimi priča u pozadini koje su genetski eksperimenti; «Bekerovo tuce» (1998) je serija priča povezana temom genetskih manipulacija u bliskoj budućnosti i ne uvek očekivanim rezultatima; «Ništa ljudsko» (2003) priča o grupi dece genetskih zamoraca. Priče o bliskim budućnostima Zemlje, sa svim klopkama zloupotrebe tehnologije odnosno priče o antropologiji vanzemaljaca, njihovim zajednicama i prvim kontaktima sa ljudima, Kres je sakupila u zbirke «Triniti: i druge priče» (1984, u njoj je i priča «Od svih tih sjajnih zvezda» koja je definitvno skrenula pažnju na novu spisateljicu) i «Tuđinci sa Zemlje» (1985). Nensi Kres je u oba segmenta svog opusa, onom koji se razvija u svemirskim dimenzijama i onom koji se bavi budućnošću čovečanstva na Zemlji, uspela da bude uverljiva u baratanju naučnim činjenicama odnosno u vizijama koje je na osnovu njih stvorila kao i da plastično prikaže razne ljudske i neljudske načine organizovanja egzistencije, što je svakako svrstava među seriozne žanrovske stvaraoce.

Još pisaca: 

Veliki pisci naučne fantastike

Author: Ilija Bakić

Dodaj komentar