Japanski lunarni rover LEV-1 preživeo je polarnu noć na južnom polu Meseca i posle 14 dana provedenih na -130 stepeni Celzijusa uspeo je da se probudi i funkcioniše.
Večeras oko 20 časova konačno smo primili, odnosno detektovali slabe signale rovera na frekvenciji od 437,41 MHz. Za razliku od prvog pokušaja 31.1 i 3.2.2024 (https://shorturl.at/djKUKS), ovog puta smo koristili nešto drugačiju opremu.
Plrijem signala sa Meseca. Nikolče |
Antena je bila ista, jagi antena od 22 elementa za 70centimetarsko područje, niskošumno pretpojačalo sa pojačanjem od Ga=22 dB i šumnim brojem od NF=0,6 dB, ugrađeno na samoj anteni i samo 1,5 metara koaksijalnog kabla do prijemnika.
Ovog puta umesto SDR (Softvare Defined Radio) koristili smo klasični komunikacioni Trio/Kenvood TS-811 superheterodinski prijemnik i Spectran kompjuterski program za digitalno audio filtriranje. Čak i najjednostavnije filtriranje usrednjavanja (bez Furijeovih transformacija) daje dobre rezultate u eliminisanju šuma.
Signali su primljeni, odnosno, nosilac je detektovan tačno tamo gde treba da bude, na 437,41 MHz, kao spektralna linija, filtrirana iz šuma (na prvoj slici). Nismo koristili slušalice, ali se ništa osim buke nije moglo čuti na ušnom zvučniku. Ovo je i očekivano, pošto proračuni pokazuju da je pri propusnom opsegu od 1.000 Hz (a prijemnik ima još širi propusni opseg od 2.400 Hz) odnos signal-šum ispod nule, odnosno SNR = -4 dB. Ali zahvaljujući digitalnom filtriranju, na užem propusnom opsegu postiže se pozitivan, iako minimalan odnos signal-šum, o čemu svedoči spektralna linija.
Ovog puta nam je mnogo pomogao položaj Meseca, koji je danas bio udaljen 384.000 km, odnosno oko 21.000 km bliži nego prethodnog puta, dajući za oko 1 dB jače signale. Štaviše, prijem smo obavili dok je Mesec bio u meridijanu, na elevaciji od oko 67 stepeni iznad horizonta. Ovde nam je ponovo pomogao položaj Meseca koji je trenutno na maksimalnoj deklinaciji od 23 stepena iznad nebeskog ekvatora. Zbog velike elevacije iznad lokalnog horizonta, signali su putovali kroz najtanji mogući sloj atmosfere, što je dodalo najmanje 0,3 dB jačini signala.
Inače, izvršili smo nekoliko provera i nesumnjivo smo utvrdili da signali dolaze sa Meseca. Prvo, okretanjem antene u drugim pravcima signali su se gubili. Drugo, signali su primljeni samo u tačno definisanoj ravni polarizacije od oko 20 stepeni suprotno od kazaljke na satu od horizonta. To pre svega zavisi od orijentacije antene sa rovera u odnosu na Mesec, kao i u odnosu na nas. Treće, signali su primljeni samo na nominalnoj frekvenciji predajnika i nigde drugde. Nije bilo Doplerovog pomeranja frekvencije, jer je Mesec prolazio kroz meridijan, tako da nije bilo relativnog približavanja ili udaljenosti od Zemlje.
Pored pretraživanja oko centralne frekvencije, isprobali smo i različite nivoe kontrasta spektra dok se ne dobije vidljiv trag.
Verovatno ćemo u narednim danima pokušati da filtriramo sam zvuk u realnom vremenu, što nam omogućava program Spectran. Pokušaćemo i da filtriramo snimljeni audio zapis programom za brze Furijeove transformacije, pa možda dobijemo signal koji će se čuti uhu.
U svakom slučaju, bilo je uzbudljivo primiti tako slab signal od predajnika snage samo 1 W i minijaturne antene, koja je praktično samo komad žice dugačak deset centimetara.
Zahvaljujemo se japanskim radio-amaterima, a posebno japanskoj svemirskoj agenciji JAXA, koja je specijalno za nas radio-amatere odvela dva lunarna rovera LEV-1 i LEV-2 na Mesec. Nadajmo se da će njihov primer slediti i druge zemlje, čiji bi roveri imali i prijemnik i predajnik, kako bi jednog dana mogli da održavamo dvosmernu radio vezu sa robotom na Mesecu.
===============
Na sledećem linku možete čuti šum na propusnom opsegu od 2,4 kHz. Signal je duboko zakopan u ovoj buci. Zatim ćemo pokušati sa agresivnim audio filtriranjem da ga izvučemo iz buke i čujemo koristan signal.
Autor članka je prof. Dejan TRAJKOVSKI,
profesor mašinstva u Bitolju, stručnjak za radio tehniku i statističku analizu javno dostupnih podataka. |
Japanski „snajper“ uspješno sletio na Mjesec