grafik

Promena oznake

Centar za mala tela (Minor Planet Center) je 24. septembra novom međuzvezdanom objektu umesto kometske C/2019 Q4 (Borisov) zvanično dodelio permanentnu oznaku 2I/Borisov, gde I označava da dolazi iz međuzvezdanog prostora.

Cijanogen

Grupa naučnika predvođenih Alanom Fitzsimmonsom uspeli su da po prvi put detektuju neki gas u spektru međuzvezdanog malog tela. U pitanju je (po astronomskoj nomenklaturi) cijanogen (CN), koji u kometskim spektrima ima najjaču emisionu molekularnu traku na talasnim dužinama oko 3880 Å, tj. u dalekoj ljubičastoj boji. CN pre svega nastaje disocijacijom molekula HCN koji u procesu sublimacije napušta jezgro komete. Analizom spektra, utvrđeno je da broj molekula CN nastaje tempom od (3,7±0,4)×1024 s−1 u trenutku kada se 2I/Borisov nalazio na oko 2,5 astronomske jedinice od Sunca. Ako se podsetimo da molarna masa CN iznosi oko 26 g/mol, dobija se da ga u jednoj nastane oko 160 grama. U istom radu navode da ukoliko je ova međuzvezdana kometa slična po hemijskom sastavu onima iz Sunčevog sistema, tada se očekuje se da je produkcija OH, koji nastaje pre svega disocijaciom vode, oko (1,3 – 5,1)×1027 s−1. Ovo bi značilo da kometa gubi oko 40 – 150 kilograma vodenog leda u sekundi. Autori na osnovu ove vrednosti zaključuju da je prečnik jezgra od 1,4 do 6,6 kilometara, a neodrađenost je posledica nepoznavanja udela površine sa kojih se dešava sublimacija leda u odnosu na ukupnu površinu jezgra komete. To što je ovo prvi objekat iz međuzvezdane sredine sa očiglednom kometskom aktivnošću, može se smatrati da je izuzetna aktivnost jezgra takođe odgovorna za njegovo otkriće, pa se smatra da bi veličina jezgra pre mogla biti blizu donje granice gorenavedenog opsega.

Nova orbita

Na osnovu dostupnih posmatranja do 1. oktobra dobija se da ekscentricitet putanje iznosi 3,353±0.005. Ono što je bolji pokazatelj da je objekat došljak iz međuzvezdane sredine je njegova brzina pre susreta sa Sunčevim sistemom i ona po novim proračunima iznosi 32,260±0,023 km/s.

2I/Borisov

Perihelion 2019 Dec 8.576674 +/- 0.0237 TT = 13:50:24 (JD 2458826.076674)

Epoch 2019 Sep 15.0 TT = JDT 2458741.5   Ju: 0.4216           Find_Orb

q   2.00573178 +/- 0.000919

M(T) 10.1  K 10.0                   Peri.  209.14361 +/- 0.020

                                    Node   308.14084 +/- 0.008

e   3.3529743 +/- 0.00435           Incl.   44.05892 +/- 0.008

746 of 863 observations 2019 Aug. 30-Oct. 1; mean residual 0".62

Matični sistem

Kao i u slučaju 1I/ʻOumuamua, počela je potraga za matičnim planetarnim sistemom 2I/Borisov. O neosnovanosti ovakve potrage već je ranije pisano. No, tim iz Poljske u sastavu Piotr A. Dybczyński, Małgorzata Królikowska, Rita Wysoczańska se prihvatio ovakvog poduhvata, i došli su do zaključka da 2I verovatno potiče iz obližnjeg dvojnog sistema zvezda Kruger 60. Po njima je 2I/Borisov pre milion godina prošao na udaljenosti od 2 parseka od pomenutog sistema. Ovo rastojanje sa pripadajućom statističkom greškom, a koja je takođe izneta u radu, ukazuje na to da je rezulatat pogrešno protumačen od strane autora. Izneti rezultati ustvari pokazuju da Kruger 60 sigurno nije matični sistem, tj. mogućnost da je ovo matični sistem je isključena sa nivoom poverenja od oko 30 sigma. Na osnovu kretanja ovog tela za sada sa sigurnošću znamo da 2I/Borisov ne dolazi iz dva sistema. Prvi je Kruger 60, a drugi Sunčev sistem gde je ta mogućnost isključena na čitavih 1400 sigma. Drugim rečima, 2I/Borisov može da potiče iz gotovo bilo kog bivšeg ili trenutnog planetarnog sistema u Mlečnom putu.

borisov karta
Položaj C/2019 Q4 (Borisov) oktobra 2019 (SkySafari Pro 6)


C/2019 Q4 (Borisov) – novi međuzvezdani objekat

Međuzvezdani posetilac, C/2019 Q4 (Borisov) 

Igor Smolić
Author: Igor Smolić
Zaljubljenik u astronomiju i kritičar opšte prakse. Magarca nije jahao preko 30 godina.

Dodaj komentar


 


leksikon 190


 

stranica posmatraci2019


 

CURRENT MOON


tvastronomija18