Dolaze Leonidi. Leonidi spadaju u nekoliko najpoznatijih i najpopularnijih meteorskih rojeva, čak pljuskova, koji su tokom istorije ne jednom izazvali lokalnu paniku među ljudima, jer je njihov broj nadmašio sve što je do tada na nebu viđeno. To je bilo u vreme kada meteori nisu bili poznati i izučeni, kada se nije znalo njihovo poreklo i njihova priroda te su se pojavljivali nenadano, neočekivano a njihov broj je bio enormno velik. Činilo se da padaju zvezde sa neba, da se zapravo čitavo nebo obrušava i da je smak sveta blizu.

Danas znamo da su Leonidi, kao i drugi brojni meteorski rojevi redovna pojava koja se u manje ili više pravilnim razmacima, tj. određenog datuma dešava. 

bolid
Bolid

Leonidi nose ime po sazvežđu Leo, tj. Lav iz koga prividno izviru. Kažemo prividno jer meteori zapravo nemaju nikakve fizičke veze sa samim sazvežđem. Oni nastaju kada obilje prašine i sitnih zrnaca, obično veličine maka, ili pirinča, ulete u atmosferu velikom brzinom od skoro 250.000 kilometara na sat, i tu u njenim gušćim slojevima, na visini od oko 80 kilometra usled trenja o molekule zraka izgaraju. Užare se i ostavljaju dugi trag za sobom. Ponekad se desi da i neki krupniji komad materije uleti u atmosferu i tada vidimo plamteću kuglu koju zovemo bolid. To je događaj za pamćenje.

Ali otkud te čestice prašine. One vode poreklo od krhotina asteroida ili kometa koje u blizini Sunca otpuste čestice, naprave oblak tvari, tj. meteoroida (ne brkajte meteoroide i meteore) koji se zatim razvlači po putanji matičnog tela. U određenim periodima Zemlja prođe kroz takav oblak i tada se dešava nebeski vatromet.

Leonidi vode poreklo od komete 55P / Tempel-Tuttle koja svoju putanju oko Sunca napravi jednom u 33 godine. Pri tom prolasku ona ostavi oblak čestica u koji Zemlja uleće od 5. do 30. novembra, sa pikom, najžešćim rojem, 18. novembra. Kometa 55P / Tempel-Tuttle je otkrivena 1865. godine. 

leonidi karta
Radijant Leonida u Lavu. Zelena linija predstavlja horizont. Karta iz programa SkySaferi 6 Pro

Prognoze astronoma govore da će pik Leonida ove godine biti 18. novembra u 22 sata. Dobro je što će pik biti tokom noći jer ponekad se on dogodi tokom dnevnog svetla te onda propuštamo najžešći vatromet. Problem je što će radijant, tačka izvorišta meteora, tada biti ispod našeg horizonta, te treba pričekati bar jedan sat da radijant odskoči 

Leonidi su divni za posmatranje. Ipak nemojte očekivati padanje nebesa. Pre svega oblak kroz koji će Zemlja proći već se istrošio ranijih godina, a zatim, posmatranje će dosta upropastiti Mesec. On će tog dana biti star 21 dan i prilično će šljaštiti. Svojim svetlom će zaseniti mnoge od ovih zvezda padalica. 

Naravno, ovo ne treba da vas obeshrabri, jer je uvek lepo videti „zvezdicu“ koja iznenada projuri nebom. Izaberite neko tamno mesto, daleko od bilo kakvog osvetljenja i posmatrajte. Možete očekivati bar jedan meteor svakih nekoliko minuta. A možda ćete videti i neki bolid.

Pokušajte da fotografišete meteore. Za taj podvig treba naciljati radijant fotoaparatom i snimati duuugom ekspozicijom. Takođe, više uspeha ćete imati sa širokougaonim objektivom. I pošaljite nam svoje fotografije Leonida.

Sve što treba zati o Leonidima
Kako su nastali, kada "padaju", odakle izviru, Leonidi kroz istoriju....

 


Dodaj komentar


 
 leksikon 190


stranica posmatraci2019

CURRENT MOON


tvastronomija18