ZimaMesecMM

Broj stanovnika na planeti Zemlji dostigao je osam milijardi. Živimo u 195 država, govorimo preko 7100 jezika i praktikujemo oko 4200 raznih religija. Šaroliko. Međutim…

Ovih dana završava se tradicionalni jevrejski praznik Hanuka. O tome kako i zašto se praznuje može da se nađe puno informacija na mreži. Za nas je ovde dovoljno da znamo da ovaj praznik traje osam noći (od prvog do poslednjeg sutona) i da je još od davnih vremena poznat kao „praznik svetlosti.“

Tradicionalni jevrejski kalendar je luni-solarni, što znači da se dani i meseci broje po fazama Meseca ali korigovano tako da ne odlutaju od svojih godišnjih doba, tačnije od sezonskih položaja Sunca (dva solsticija i dve ravnodnevnice).

Pogledajmo zato kakve su faze Meseca decembra ove, 2022-ge godine.

MM2

Vidimo da je Hanuka počela dva dana posle treće ili poslednje četvrti Meseca i traje osam dana posle. U sredini tog perioda je noć mladog Meseca.

Pogledajmo sada kako je to bilo prošle godine.

MM3

Hanuka je opet počela dva dana posle treće četvrti i trajala osam dana, uključujući fazu mladog Meseca.

Sve je na Internetu, pa možemo dalje lako da proverimo datume Hanuke naspram datuma Mesečevih mena za još koju godinu ali već je jasno ovo praktično pravilo:

  • Hanuka traje osam dana oko mladog Meseca koji je najbliži zimskom solsticijumu (21. ili 22. decembar); praznik počinje dva dana posle treće četvrti pred taj mladi Mesec.  

Sada kada znamo kada je praznik, prirodno pitanje je zašto? Otkuda takav izbor datuma?

Odgovor je prost. Mlad Mesec izlazi približno sa Suncem i zalazi sa Suncem. Ako je na nebu iznad horizonta u toku dana, onda ga nema te noći. To je najmračnija noć!

Ni nekoliko dana pre toga nije mnogo drugačije. Kada je Mesec u poslednjoj četvrti izlazi oko ponoći i zalazi oko podneva. Dva dana kasnije izlazi skoro dva sata po ponoći i zalazi popodne. Prva polovina tih noći je mračna, i tek u gluvo doba pa do zore vidimo samo tanak Mesečev srp čija svetlost nije od mnogo pomoći. Srp postaje sve tanji, noć sve tamnija, i dolazimo do mladog Meseca.

Kad prođe mlad Mesec počinjemo da vidimo tanak Mesečev srp u rano veče, koji brzo zađe i opet sledi duga tamna noć. Ali iz dana u dan Mesečev srp postaje veći. Tada prvi deo noći, dok još postoji neka aktivnost, postaje polako sve svetliji.

Sve ovo se događa pred zimski solsticij ili kao ove godine čak oko njega. Za nas na severnoj hemisferi to je period najkraćih dana i najdužih noći u godini, dakle period sa najmanje dnevne svetlosti.

Ali kako se Hanuka završava noći postaju svetlije a uskoro, kada prođemo zimski solsticij i dani postaju duži a podnevno Sunce sve više na nebu. Treba samo još malo izdržati, vraća se svetlost, vraća se život!

To je smisao Hanuke i tradicionalnog običaja da se tih dana održava svetlost sveće ili kandila. Otuda i ime „praznik svetlosti.“

Nije sasvim sigurno kada je počeo ovaj običaj pa i dalje oko toga postoje polemike istoričara i etnografa. Po jednom klasičnom komentaru, koji drugi istoričari osporavaju, pre oko dve hiljade godina tadašnji jevrejski sveštenici uzalud su pokušavali da objasne narodu da nošenje malih svetiljki u ovo doba godine predstavlja paganski običaj koji nije u skladu sa pravom verom. Nije vredelo, narod je radio ono što je voleo i navikao. Sveštenici su tada digli ruke, pozvali ih da unesu te lampe u hramove, pa su povezali taj običaj sa predanjem o jednom herojskom periodu iz prošlosti. Tako je nastao sadašnji narativ ovog praznika.

Taj mehanizam se naravno ponovio mnogo puta. Svaki verski praznik (Božić, Uskrs, Ramadan, Bajram, Đurđevdan, Mitrovdan,…), čak i tradicionalni praznici kao Dan veštica i Dan mrmota, počinju od Sunca i/ili Meseca, na šta je onda dodata neka prikladna priča. Pa to sve kroz 4200 tradicija i na 7100 jezika.

To je svet u kome živimo.

Ovo je sad interesantno pitanje: šta bi bilo da naša Zemlja umesto jednog, kao Mars ima dva golim okom vidljiva Meseca? Kakvi bi onda bili naši praznici i naša verovanja? Šta je forma a šta je suština?