Fobos, najveći Marsov mesec, fascinantno je mesto uprkos tome što je, što se tiče pažnje, uvek u senci Crvene planete. Taj krompirasti satelit dimenzija 27×22×18 km liči na zarobljeni asteroid, ali danas znamo da je verovatno formiran, kao i Dejmos, nakon sudara jednog velikog tela sa Marsom kretko posle formiranja solarnog sistema. Taj sudar je verovatno stvorio i druge satelite[1]koji su vremenom isčezli. Zapravo i Fobos će nestati ali za 40 miliona godina zbog plimskih sila koja će terati mesec sve bliže i bliže Marsu. No izvan njegovog porekla i kraja, Fobos čuva mnoge tajne. Jedna od njih je razlika u boji površine...
Fobos viđen sa evropske sonde 'Mars Express' sa Marsom u pozadini.
Mada na prvi pogled izgleda kao siva kamenčina – on je zapravo tamniji, ali je na slikama svetliji da bi se lakše uočavale karakteristike na površini – a kada razlike pretvorimo u boje, možemo da vidimo oblasti gde preovladavaju crvenkasti tonovi, dok u drugim preovladavaju plavičasti. Ove razlike je prva primetila sovjetska sinda 'Фобос-2'[2]1988. godine, a od tada su ih potvrdile i druge misije ('MGS', 'MRO' i 'Mars Express'). Niko zasigurno ne zna raloge za ove hromatske različitosti. Ono u šta nema sumnje to je da su ta dva tipa površine različiti i da izgleda kao da crveni materijal proističe iz zona sa plavim materijalom. Većina teorija se drži pretpostavke da je plavi materijal originalan, a da se zbog erozivnih faktora međuplanetne okoline od njega mestimično stvara crvenkasti materijal. Jako lepo, ali kako je postignut raspored materijala koji vidimo danas?
Sovjetski 'Фобос-2'je bila poslednja sonda konstruisana u SSSR. Trenutak pre finalne faze misije, tokom koje je letilica trebala da sleti na 50 m visine i izbaci dva lendera (jedan autonomni samohodni rover i jednu stacionarnu platformu), kontakt je tajanstveno prekinut. Danas nema nijedan sajt vezan za ovu misiju a da se iznenadni prekid misije ne vezuje sa delovanjem NLO.
Najbolja TV slika Fobosa koji je napravila sovjetska sonda sa visine od 188 km. Rezolucija je 34 km.
Razlike u Fobosovoj površini kako ju je video 'Фобос-2'1988. KRFM-ISM(КРФМ-ИСМ) su instrumenti radiometar-infracrveni spektrometar.
Orijaški krater Stiknina Fobosu viđen HiRISEkamerom sa 'MRO', jedno od područja na kojem se najbolje vidi hromatska različitost.
Nedavna, vrlo atraktivna teorija ističe da je to postignuto kao rezultat kretanja peska na površini. Ali naravno, na Fobosu nema vetra niti vode, tako da objasniti pokretanje regolita na ovako malom mesecu nije lako. Moguće objašnjenje su – nagibi. Odnosno promene nagiba usled orbitne libracije (isti fenomen koji nam omogućava da sa Zemlje vidimo više od polovine površine Meseca). Mali ekscentricitet Fobosove orbite (0,0151) u stanju je da stvori nagib padina na mesecu do ~2° u toku perioda od 7 sati i 40 minuta kruženja oko Marsa. Ne izgleda mnogo, ali je dovoljno za sporo kretanje finog materijala. Ta teorija se slaže sa hipotezom da je plavi materijal originalan a da je crveni stvoren aktivnošću solarnog vetra i kosmičkog zračenja. Uz to, modelovanje padina na Fobosu predviđa da se najveće promene po lokalnoj vertikali pojave na Stickney krateru, najvećem na Fobosu, i na suprotnoj strani od Marsa (Fobos je uvek okrenut istom stranom ka Marsu). Obe regije imaju najstrmije obronke na ovom malom svetu, a područja padine najviše variraju javlja se plava boja. Crveni materijal se javlja u ostalim regionima, ostavljajući izloženim hladni plavi materijal.
Prstenovi na Fobosu.
Varijacije u nagibu usled libracije tokom 1 orbitnog perioda. Najveće varijacije su u regijama duž ekvatora.
Fobos – leteća krtola.
Do sada se smatralo da mala ekscentričnost Fobosove putanje ne može da igra značajnu ulogu u dinamici površine, ali je očigledno da je taj faktor podcenjen. Ovakvo kretanje materijala traje hiljadama ili milionima godina, tako da niko ne zamišlja katastrofalne regolitne lavine. Govoreći o velikim lavinama, to je bio jedan od predloženih mehanizama za objašnjenje različitosti Fobosa u boji i morfologiji zidova Stiknijevog kratera, ali se ova hipoteza nije slagala sa izmerenim nagibima ili pretpostavljenim trenjima na Fobosovoj površini... Naravno, važno ograničenje prilikom izračunavanja padina i njihove varijacije predstavlja naša skromna znanja koja posedijemo o Fobosovom reljefu. Iako postoje brojne fotografije uvisokoj rezoluciji – ali ne onoliko koliko se čini – trodimenzionalni model treba poboljšati.
Strmine na Fobosu (kao što je Stiknijev krater) koje imaju najveće varijacije u nagibu koincidiraju sa zonama plavog materijala.
Ovo pomeranje materijala po površini Fobosa ukazuje da postoji bitna razlika između malih satelita koji se okreću oko planeta i drugih malih tela – kometa i asteroida – koja do sada nije uzimata uobzir. To je takođe jako bitno prilikom planiranja misija za uzimanje uzoraka. Japanska agencija JAXA planira da sledeće decenije lansira misiju 'MMX'('MarsMoons eXploration mission') koja će doneti na Zemlju uzorke Marsovih satelita sa dubine od 10-ak cm. Jasno je da neće biti svejedno da li je uzet plavičasti materijal – svež i originalan – ili crvenkast – izmenjen međuplanetnim uticajima. Izbor mesta odakle uzeti uzorak biće najbitnije za rešavanje enigme o formiranju Fobosa, meseca sa promenljivim padinama i sporim peščanim lavinama.
Japanska miisija 'Kasei Eisei Tansaki' (jap. 火星衛星探査機) koja će pokušati da sledeće decenije donese uzorke Marsovih satelita na Zemlju. O ovoj misiji imaš zanimljivu priču, koju sam napisao pre 17 meseci.
[1]'Izgubljeni meseci Basrooma'.
