Na današnji dan 1877. Asaph Hall Sr. je otkrio Marsov veći satelit, koji je po imenu sina boga Aresa (Marsa), dobio ime Fobus, koje je kasnije promenjeno u Fobos.

FobosFobosova orbita je udaljena samo 6.000 km od površine Marsa, što ga čini najbližim satelitom u solarnom sistemu. Toliko je blizu, da je Mars, gledan sa Fobosa, skoro 6.500 puta veći i 2.500 puta sjajniji nego nama Mesec, i pokriva skoro četvrtinu neba.

Fobos se oko Marsa okreće brže nego što Mars rotira oko svoje ose, tako da izgleda kao da izlazi na zapadu a zalazi na istoku, i to dvaput dnevno (svakih 11 sati i 7 min.).

Na Fobosu se nalazi ogroman krater, nazvan Stickney, koji je u davnoj prošlosti skoro razneo ovaj satelit. Prema analizama, nije nastao kao posledica sudara Fobosa sa nekim drugim asteroidom, već usled rikošeta sa Marsa, kada se nešto odbilo nakon sudara sa Marsom. Veruje se da je tom prilikom nastao i jedinstveni Kaidun meteorit.

Njegova proračunata specifična gustina ukazuje da je Fobos jako porozan, što znači da verovatno ispod sloja rigolita ima ogromno ledeno jezgro. Međutim, 1958. ruski astrofizičar S. Šklovski je izneo matematičku teoriju da je Fobos šuplje telo, zidova debelih desetak santimetara, i verovarno veštačkog porekla, što je u to vreme bila naučna senzacija. Danas se ne ide toliko daleko, ali se tvrdi da su oba Marsova pratioca zapravo zarobljeni ugljenični asteroidi (tipa C ili D) iz obližnjeg prstena.
Iako je do sada bilo nekoliko pokušaja da se ovo tajanstveno nebesko telo pobliže ispita ["Mariner 9" (1971), "Viking 1" (1977), "Mars Global Surveyor" (1998), "Mars Express" (2004. 2008), "Fobos 1 i 2" (1989.)], tek se od ruske misije АМС "Fobos-grunt" očekuju pravi odgovori.

Ta trogodišnja misija, za koju svi očekujemo da će početi najesen ove godine, trebala bi da donese uzorke tla Fobosa na Zemlju. Šta su ciljevi ove misije, kako je osmišljena, šta joj je prethodilo a šta je koči, ko sve pomaže Rusima a ko odmaže, biće tema mog sledećeg obimnog teksta na ovom mestu. Predlažem da obavezno pročitate naslov "Hoćemo li konačno sleteti na Fobos?", koji će ovih dana biti postavljen, i koji će pokušati da odgovori na neka od mnogih pitanja vezanih za budućnost istraživanja Fobosa.

Srodni članci:

Fobos-Grunt

Lansiranje je predviđeno za listopad 2009. g. a dolazak u orbitu oko Marsa 2010. g.

Fobos na dlanu

Naime, 23. marta 2008, za samo 10 minuta, sa samo 6.800 km visine, dvaput je snimljen Fobos, Marsov veći pratilac. Ovo gore je prva slika, ...

Marsovci na Fobosu?

od kako su Rusi ka Marsu lansirali „Fobos 2“. Letilica je na cilj stigla 29. januara sledeće godine, i odmah ušla u orbitu oko crvene planete. ...

NOVI RUSKI MARSOVSKI PROJEKAT

O ruskom projektu za dopremanje na Zemlju uzorka tla sa Marsovskog satelita Fobos (projekat "Fobos - Grunt") već je dosta napisano i rečeno. ...

Fobosob megalit

4 мај 2007 ... Naučnici veruju da Fobos sadrži podatke o poreklu i evoluciji ne samo Marsa, ... Tajanstveni mesec Fobos onako kako ga je video "Mars Global ...

Mars

Mars ima dva satelita: Fobos i Deimos [sateliti]. Mars kroz istoriju; [Za osnovne podatke o pojedinim astronomima vidite: astronomi] ...

 


Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


 

tranzit logo


leksikon 190


 

stranica posmatraci2019


 

CURRENT MOON


tvastronomija18