Kada se Mesec nalazi visoko na nebu, on proizvodi ispupčenje u planetnoj atmosferi koje stvara neprimetne promene u količini kiše koja pada na Zemlju. Da li je to moguće?
Satelitski podaci iznad tropa, između 10° S i 10° N, pokazuju lagane promene u padavinama kada je Mesec direktno iznad glave ili ispod nogu. Prvi panel prikazuje vazdušni pritisak, srednji prikazuje brzinu promena pritiska, a donji razlike u padavinama u odnosu na prosek. Razlike su 0,78 mikrometara, ili manje od jednog desetohiljaditog dela milimetra na sat.
Grupa naučnika sa vašingtonskog New Universityja objavila je početkom meseca u Geofizičkom biltenu rad u kome su pokazali da lunarne sile utiču na količinu padavina – mada ipak vrlo malo.
„Koliko mi je poznato, ovo je prva studija koja uverljivo povezuje lunarne plimske sile i padavine,“ izjavio je jedan od autora Tsubasa Kohyama, doktorant na katedri za atmosferske nauke.
Kohyama je proučavao atmosferske talase kada je primetio skoro neprimetne oscilacije u vazdušnom pritisku. On i koautor studije John Wallace, profesor atmosferskih nauka, pratili su ovaj fenomen pune dve godine.
Primećeno je da su promene pritiska vezane za faze Meseca, što je prvi put uočeno 1847. godine, i temperature što je uočeno 1932, sa opservatorija baziranih na Zemlji. U jednom ranijem radu ovih istraživača objavljena je globalna tabela podataka iz koje se videlo da vazdušni pritisak na površini zavisi od Mesečevih faza.
„Kada je Mesec iznad glave ili ispod nogu, vazdušni pritisak je viši,“ kaže Kohyama.
Njihov novi rad je prvi put dokazao da Mesečeva gravitaciona sila malo umanjuje padanje kiše.
Kada se Mesec nalazi iznad glava, njegova gravitacija formira ispupčenje u Zemljinoj atmosferi u tom pravcu, tako da pritisak ili težina atmosfere na toj strani planete raste. Veći pritisak povećava temperaturu vazdušnih parcela ispod. Pošto topliji vazduh može da sadržava više vlage, neke vazdušne parcele mogu da prime više vodene pare.
„To je slično kao kada bi neki kontejner postajao sve veći sa porastom pritiska,“ kaže Kohyama. Relativna vlažnost utiče na kišu jer „manja vlaga donosi manje šanse za padavine“.
Kohyama i Wallace su koristili 15-godišnje podatke koje su sakupili NASA i japanska agencija JAXA preko satelita za merenje tropskih padavina tokom perioda od 1998. do 2012. i utvrdili da su kiše stvarno neznatno slabije kada je Mesec visoko. Promene su samo 1% od ukupnih varijacija u padavinama, što je premalo da bi uticale na druge meteorološke aspekte ili da bi ih ljudi uobičajeno primetili.
„To ne znači da ljudi treba da nose kišobrane kada primete da izlazi Mesec,“ kaže Kohyama. Zapravo, ovaj efekat bi trebalo iskoristiti za testiranje klimatskih modela, i da se proveri da li je njihova fizika dovoljno dobra da pokaže da li Mesečevo privlačenje može da dovede do manje padavina.
Wallace planira da nastavi sa istraživanjima i vidi da li su određene vrste kiša, poput teških provala oblaka, češće u vreme određenih faza Meseca, i da li učestalost pljuskova pokazuje ikakvu povezanost sa Mesecom.
Istraživanja finansira Nacionalna naučna fondacija, Školsko udruženje Tanaka Ikueikai, i Školska fondacija Iizuki Takeshi.
