SpaceX je najpoznatija kompanija za konstrukciju i proizvodnju svemirskih letelica. Njeno sedište je u Hotornu u Kaliforniji. Osnovao ju je Ilon Mask (o kome ćemo drugom prilikom) 6. maja 2002. godine. Da bi osvojila tržite kompanija je krenula sa pričom o kolonizaciji Marsa (kad-tad, ali do kraja veka) i smanjenjem troškova svemirskih putovanja. U ovom drugom (što je uslov i za prvo) SpaceX je krenuo hrabro, odlučno i po mnogima nerazumno. Malo je onih koji su verovali da raketa nosač možda da se koristi više puta. Višekratnu namenu su imali spejs šatlovi, ali su se oni pokazali isuviše rizični i preskupi te su njihovi letovi ukinuti.

Dragon capsule and SpaceX employees 16491695667
Članovi tima SpaceX sa kapsulom Dragon u prostorijama SpaceX (februara 2015)

Međutim, SpaceX je uspeo! Razvio je raketu nosač Falkon i svemirsku letelicu Dragon. Raketa nosač Falkon se, nakon lansiranja kontrolisano vraća na zemlju i može ponovo da se koristi čime je obezbeđena glavna ušteda u troškovima lansiranja. 

Kompanija SpaceX je osnovana privatnim kapitalom Ilona Maska od 100 miliona dolara pod nazivom Space Exploration Technologies ili kraće SpaceX. Kod nas se odomaćio izgovor „spejs iks“ iako je pravilnije reći „spejs eks“. 

Lansirna rakete Falkon imenovana je po svemirskom brodu Millenium Falcon iz filma Zvezdani ratovi. Ime letelice Dragon se odnosi na animirani film Puff the Magic Dragon.  

1920px CRS 8 26239020092
Falkon 9 nakon uspešnog sletanja na platformu u okeanu.

Septembra 2008. Falkon 1 je postala prva privatna letelica na tečno gorivo koje je postavila satelit u Zemljinu orbitu, a 25. maja 2012. Dragon (bez ljudske posade) se spojio sa Međunarodnom svemirskom stanicom. Januara ove godine SpaceX je po treći put lansirao Starlink satelite (potražite članke o tome). Ti sateliti, a u planu je da se postavi više hiljada njih, služe za pružanje globalne Internet usluge čime je kompanija postala najveći operater komercijalne satelitske konstelacije u svetu. 

1280px Crew Dragon at the ISS for Demo Mission 1 cropped
Dragon, letelica za ljudsku posadu prilazi Međunarodnoj svemirskoj stanici (ovog puta još uvek bez ljudske posade)

Ali sve ovo je samo uspešan početak. Godine 2006. SpejsX je potpisao ugovor sa Nasom u cilju daljeg razvoja i ispitivanja rakete nosača Falkon i letelice Dragon. Zadatak je rakete i letelice bio je prevoz tereta na Međunarodnu svemirsku stanicu. Dve godine kasnije, 23. decembra 2008. potpisan je novi ugovor kojim je Nasa izdvojila 1,6 milijardi dolara za dvanaest letova Falkona 9 i Dragona.

Cilj saradnje Nase sa SpaceX (i sa još nekoliko drugih privatnih kompanija) je da se SAD konačno oslobode zavisnosti od ruskih Sojuza koji za sada vrše prevoz američkih astronauta na Svemirsku stanicu. Spejs šatlovi koje smo ranije pomenuli su povučeni iz upotrebe 2011. godine i od tada Amerika nema svojih letelica koje su sposobne da u svemir prevezu američke astronaute. Naravno, za tu uslugu Amerika plaća velik novac Rusiji (u pitanju su desetine miliona dolara po sedištu). 

Zatim je sledilo konstruisanje i lansiranje Falkon Hevi (Falcon Heavy) moćne rakete nosača. Ova raketa SpaceX treba da otvori novi put u svemir Americi. Njom bi trebalo da se ljudska posada otisne ne samo do Međunarodne svemirske stanice, već i dalje, do Meseca, pa i do samog Marsa. Prvi let Falkon Hevi obavljen je uz veliku marketinšku pompu. On je na svoj let, kao probni teret, poneo električni sportski automobil Tesla rodster – kompanije Tesla čiji suosnivač je takođe Ilon Mask. Let je bio uspešan, ali je on obavljen bez ljudske posade.

Naravno, uspešna kompanija sa jasnom vizijom može da dođe do novih novčanih sredstava.  Januara 2015. SpejsX je od kompanija Gugl i Fideliti dobio milijardu dolara u zamenu za 10% udela u vlasništvu. A postoje i druge kompanije koje ulažu svoj novac u razvoj ideja SpaceX. 

Za dalji razvoj SpaceX neophodan je još jedan uspeh: lansiranje letelice sa ljudskom posadom. Ukoliko u tome uspe SpaceX će postati vodeća sila među drugim sličnim kompanijama i otvoriće mu se putevi za dalje prodore u svemir. Ukoliko ne uspe, možda će otići u zaborav. To ćemo videti 27. ovog meseca kada konačno treba da usledi taj let. 

Falcon Heavy
Falkon Hevi nalansirnoj rampi u Kejp Kanaveralu, Florida

 


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži