Moj brat Dušan uspešno živi i radi već decenijama u Americi. Bio je vanserijski inženjer, biznismen, sportista, a sad je 'ajmo reći, penzioner. Ima dva zlatna sina ali Bog je hteo da jedan bude izuzetan. Ivan ima IQ daleko iznad proseka, čita k'o mašina već godinama knjigu dnevno, ima memoriju kao Google, ništa ne zaboravlja, mozak Magnusa Karlsena... Nažalost on ima posebnu vrstu autizma poznatu kao Aspergerov sindrom.
Iako raspolaže enciklopediskim znanjem s kojim ne mogu da se mere ni mnogi profesori njihovih univerziteta, pada na svakodnevnim stvarima. Ne ume da pogodi učionicu u školi, ne zna da pređe ulicu čak ni u svom kraju, zaboravlja da obuče čarape i cipele ali zato ako ga pitaš za proizvodnju čelika u Boliviji 1920. dobićeš odgovor da sedneš. Ili o nalazištima Karolinških grobova iz XI veka na tlu juga Francuske, ili o nastanku klasnog duštva, ili proleterijata, o kratkim nogama kod T-rexa, nastanku podvrsta kod torbara, etimologiji reči i skraćenica, poreklu naroda i nacija, ratovima u Kambodži ili na Madagaskaru... bilo šta...
Sve to zna kao iz puške ali... Ali! Iako je već sa 12 godina (sad je 20) bio u stanju da po znanju položi testove za prijemni na Berkliju sa 100% (bez greške!), za banalna pitanja tipa: „Kako si?“ treba mu pola sata. Ubijaju ga formulacije pitanja, redosled reči, nekonciznost pitanja, pravopisne greške, loša interpunkcija...
 Veća slika |
Hteo bih ovom pričom samo da podsetim sve koji ovo čitaju: Imajte strpljenja za različitosti kod dece. Ne znači da je svako dete kome nešto ne ide glupo, nesposobno i slično iz tog arsenala, već pomislli da je jednostavno RAZLIČITO!
Čak 95% Aspergerovaca kad ih pitaju da li bi popili lek koji bi od njih napravio 'normalnu decu' odgovaraju da ne bi! Setite se toga.
U prilogu (sa strane) prilažem jedan dečji školski test iz matiša koji 99,5% tamošnje dece rešava za čas, a mom Ivanu je trebalo čitav čas i brdo papira. Traži se banalno (za đake tog uzrasta), pretvaranje većih mera u manje i obrnuto: milje u metre, galone u litre, svetlosnu godinu u metre... Tu nema računice, a iako je ima to je sve u jednom redu. Ivan je ispisao i prednju stranu, i zadnju, i margine i... dobio keca! Profa je pao u nesvest jer nije znao gde da gleda.
Šteta!
Ovo dole je autoportret jedne devojčice koja ima tešku dijagnozu. U pitanju je šizofrenija
Lepota biti neprilagođen
(možete uključiti prevod ukoliko vam je potreban)
"Dakle, znam da se TED bavi mnogim velikim stvarima, ali ja želim da vam govorim o nečemu veoma malom. Malom kao jedna jedina reč. Reč je neprilagođeni".
