27. februar. 2010.
„A Final Frontier". Model Mesečeve površine koja je nekada služila kao poligon za lansiranje lunarnih modula u blizini budućeg gardilišta za „Svemirsku luku Amerika" u Novom Meksiku.
Кrenite autoputem broj 51 istočno od Istine ili Posledice, malog grada koji je u prošlosti uzeo ime jednog popularnog radio-šoua[1]. Vozite dalje kilometrima i kilometrima kroz pustinju, a onda skrenite desno kod stare železničke stanice čija je užurbanost davno utihnula. Ne obazirite se, već astavite dalje.
Nakon otprilike deset kilometara, skreni levo na prašnjavi put koji će vas povesti dalje kroz nepregledna prostranstva kadulje i juke Novog Meksika, i prođite pored ranča zvanog El Camino Real koji je nekada u prošlosti bio konačište trgovačkih karavana. Nedugo nakon toga, stićićete na svoje odredište: u budućnost.
Ovde, gde se lenstvujući sunčaju zvečarke i bezbrižno jure zečevi, prostire se dvokilometarska pista projektovana za prihvat kosmičkih brodova. Desno od nje, zaobišavši grupu ogromnih bagera SF dizajna, započeli su radovi na postavljanju temelja za hangar dovoljno velik da prihvati svemirske letilice između lansiranja.
Nije u pitanju vladin tajni projekat, ili nekakva Nasina sala za prijem velikodostojnika sa druge planete. Radi se o Svemirskoj luci Amerika („Spaceport America"), \(198 miliona teškom nastojanju savezne države Novi Meksiko da osigura sebi komercijalni potencijal u suborbitnim letovima - na lokaciji poznatoj nekada samo astronautima, sanjarima i ponekom šimpanzi.
Svemirski turizam. Naučna istraživanja. Slanje satelita. Sve to je izvodljivo tamo gore, gde zvezde sijaju kao rasuti dolari. Ko zna? Možda će jednog dana neka američka porodica odlučiti da svoj dvonedeljni odmor u Wisconsin Dellsu[2] zameni dvosatnim putovanjem u svemir. „Letite Virgin Galacticom! Bacite pogled sa visine od 80 milja! Garantovanih pet minuta u bestežinskom stanju. Sve to za samo \)200.000!".
Čini se da je nedavni zahtev predsednika Obame za fundamentalni zaokret u obavezama Nacionalne agencije za svemirska istraživanja još šire otvorio vrata, ili krovove, privatnom preduzetništvu. Neki lokalni ljudi su protumačili te njegove reči kao da već treba da se vežu i da podignu stočiće ispred sebe, jer komercijalni letovi samo što nisu zaživeli.
A ravna, pusta, i uvek suva prostranstva Novog Meksika predstavljaju savršenu lokaciju, smatra Will Whitehorn, predsednik „Virgin Galactica", glavni zakupac i finansijer buduće svemirske luke. „Ovo je najbliže što se na Zemlji može prići Marsovom pejzažu," kaže on.
Južni Novi Meksiko već dugo polaže svojevrsno pravo na nebo, delom zahvaljujući pionirima sa lokalnim vezama, kao što su bili Robert Goddard, otac savremene raketne tehnike; John P. Stapp, stručnjak za kosmičku bezbednost[3]; i Ham, kosmički šimpanza.
Tu takođe neizostavno treba pomenuti i Garyja Whiteheada (43), ljubaznog prodavca kola iz Trutha or Consequencesa, ali ne zato što njegova porodična firma nekada bila vlasništvo bivšeg astronauta Franka Bormana. Gospodin Whitehaed, koji je kako se to i u Americi kaže „dugogodišnji javni radnik", podržava projekat svemirske luke u Novom Meksiku još od 1994. godine.
Još u vreme kada je bio sveže izabran za člana odbora pokrajine Sierra, vezao se za projekat koji su kreirali razni vizionari i političa, tada poznat pod nazivom Jugozapadna regionalna svemirska jedinica. Njen konačni cilj je bio da se jednog dana na jugozapadu Novog Meksika izgradi svemirska luka.
Whitehead je želeo da bude „in", pa je u svojoj pokrajinu oformio sopstvenu svemirsku jedinicu. Uskoro je počela da se pronosi priča da ako želite da kupite automobil, ili vam treba informacija o ekonomskim mogućnostima u dalekoj budućnosti, Gary Whitehead je pravi čovek za to.
Neki ljudi iz Truth or Consequences su odbacili plan svemirske luke kao „nekakvu ludoriju tipa Buck Rogers[4]", priseća se danas Whitehead. Da podsetim opet, ova mirna uspavana palanačka banja je 1950. promenila svoje ime na poziv Ralpha Edwardsa, domaćina šoua „Truth or Consequences", koji je obećao da će svoj program emitovati iz prvog grada koji promeni svoje ime i nazove se prema njegovoj emisiji.
Trebaće puno vremena i dolara da se ovo realizuje ...
(Tokom godina grad je glasao da zadrži svoje ime, verovatno u znak zahvalnosti što ponuda nije stigla od, recimo, „Kuglajte se za Dolar". Takođe su i glavni park u gradu nazvali po Edwardsu, koji se tokom pola veka svake godine vraćao u grad koji je svojevremeno tako naivno naseo na njegov blef.)
Koncept svemirske luke ostao je samo to tokom dugog niza godina, iako je izgledalo kao da ima smisla. Preko 7.500 hektara ranča porodice Cain izgledalo je kao idealna lokacija za budući centar. Zaštićeni vazdušni prostor iznad baze White Sands Missile Range[5] značio je neometano nebo za lansiranja. A sa velikom nadmorskom visinom, mogli ste da budete sigurni da će prva milja leta biti besplatna[6].
Konačno, pre oko pet godina, stvari su počele da mrdaju. Od tada, Novi Meksiko je svemirsku luku dodao svojim ekonomskim razvojnim planovima; „Virgin Galactic", komercijalni svemirski putnički biznis britanskog milijardera Richarda Bransona, potpisao je 20-godišnji zakup; izgradnja je započeta, a do sada je 326 ljudi rezervisalo mesta za buduće suborbitno putovanje. „Virgin Galactic" kaže da je samo od kapara do sada inkasirao preko $44 miliona.
Šta više, izgleda da je većina lokalnog stanovništva otvorena za novu ideju. Da bi podržali svemirski projekat, dve od tri lokalne zajednice glasale su za podršku ekstra-poreza na plate, uključujući Sierra Country, zajednicu gde je Whitehead bio kopredsednik kampanje za lobiranje pod nazivom „Narod za aeronautiku".
Do sada je „Svemirska luka Amerika" bila deo lokalnog dogovaranja, izazivajući jednako uzbuđenje kao i otvaranje novog „Appelbee'sa"[7]. Prošle godine su, naprimer, lokalne novine „The Las Cruses Sun-News" objavile naslov koji je glasio: „Odabrani su članovi odbora prihvatilišta za životinje 'Svemirska luka'".
Whitehead je, međutim, otišao mnogo dalje. Kako sam priznaje, u početku je projekat video samo kao način da uzdigne lokalnu ekonomiju. Ali kako je projekat sazrevao i poprimao konkretniji oblik, počeo je da oseća strahopoštovanje. „Ovo je postajalo sve zanimljivije," priznaje danas.
Whitehead, koji je nedavno imenovan u državnu Upravu svemirske luke, čiji posao je nadgledanje čitavog projekta, počeo je da proverava da li seoske radničke prikolice imaju lopate za pesak. U pratnji Davea Wilsona, konsultanta za marketing, predvodio je brze turističke ture prolazeći kraj sveže postavljenih tabli tipa „Pažnja: Istovar materijala!" ili „Samo za personal ovlašćen za lansiranje".
Baš tu gde se trenutno nasipa zemlja, nalaziće se terminal i hangar površine 10.250 m2, koji će uključivati i adninistrativne kancelarije. Baš tu, pored ogromne trake betonske piste, prošlog juna je održana ceremonija otvaranja, u kojoj su učestvovali glumci obučeni kao istraživači Starog sveta dok su zvaničnici govorili o otkrićima Novog sveta vezanim za istraživanje neba.
Ovde, nedaleko od baraka radnika zaposlenih na ranču, nalazi se lansirna rampa (Vertical Launch Facility), odakle je već nekoliko svemirskih letilica ispaljeno u nebo[8]. Jedna od njih, lansirana 28. aprila 2007. godine, sadržala je pepeo desetine ljudi, uključujući astronauta Gordona Coopera i Jamesa Doohana, čoveka koji je glumio glavnog inženjera Scottyja u seriji „Star Trek"[9].
Naravno, svi se nadaju da uskoro u svemir poleteti ljudi, a ne samo njihov pepeo. To će se možda - možda - desiti već 2011. godine, mada „Virgin Galactic" podseća da su oni prvenstveno koncentrisani na dobijanje svih dozvola i, naročito, na sigurnost.
Zamislite u mašti. Nosač svemirske letilice „Eve"[10] uzleće sa piste i diže se na 15 km visine gde odbacuje malu letilicu „Enterprise"[11] čiji će je raketni motori odneti još više. Dovoljno visoko da dva pilota i 6 pretplaćenih turista vide zakrivljenost Zemlje i čiji tišinu beskrajnog svemira.
Na slici je prikazan dvotrupni četvoromotorni turbomlazni nosač „White Knight Two" (WK2), koga su konstruisali Burt Rutan i Bob Morgan. Između se vidi dvorepni komercijalni svemirski brod „VMS Eve", projektovan na osnovu prvog privatnog projekta čija letilica je dosegla visinu od preko 100 km („SpaceShipOne"). Raspon krila nosača je kao i kod B-29 „Supertvrđave".
Maštanje nije problem za Whiteheada. Njegov problem je, kako sam kaže, da ubedi ljude „da je ovo nešto više od letenja bogataša u svemir". Ovi ljudi će, smatra on, samo obezbediti mogućnost za svemirska istraživanja, svemirsko obrazovanje i sve slične „poslove vezane za svemir".
A zamisli ovo.
Tura se završava a nakon toga sledi dug put nazad do Truth or Consequencesa, gde čekaju Whiteheadovi ovozemaljski brodovi, novi i polovni atomobili. Ali zato na unutrašnjim reklamnim panoima- vangogovska tajanstvena noćna nebesa - oslikavaju zvezdane snove auto-dilera spremnog da prihvati rizike.
Gary Whitehaed, biznismen i dugogodišnji javni radnik iz gradića Truth or Consequences, angažovan je oko svemirske luke još od 1994. godine. Iza njega su lokalni guverner i mnogi biznismeni.
http://www.answers.com/topic/scaled-composites-white-knight-two
http://www.answers.com/topic/up-aerospace
http://www.nytimes.com/imagepages/2010/02/22/us/22land02.html
[1] To ima samo u Americi: radi se o gradiću Truth or Consequences u državi New Mexico, koji se do 1950. zvao Hot Spring. Tada je domaćin poznatog radio-kviz šoua „Truth or Consequences" objavio da će svoju emisiju voditi iz prvog grada koji se javi da je spreman da promeni svoje ime. Ovi su se prvi javili i sledećih 50 godina emisija je prenošena iz ovog gradića od par hiljada žitelja.
[2] Poznata turistička destinacija Srednjeg zapada SAD, sa oko 5 miliona poseta godišnje.
[3] Radi se o doktoru i pukovniku Avijacije, koji je posle rata učestvovao u svim medicinskim eksperimentima vezanim za svemirska istraživanja. Ostao je njegov rezultat od 46,2 g, koje je izdržao u jednom eksperimentu.
[4] Predratni junak SF stripova Dicka Calkinsa, koji je kasnije postao i junak TV-serija i filmova.
[5] Sa svojih 8.500 km2, u pitanju je najveći vojni poligon u Americi. Tu je u julu 1945. izveden prvi nuklearni test (Trinity) i sklapane su zarobljene nemačke balističke rakete „Fau-2". Sledeće godine je odatle poletela prva američka raketa (Hermes project, 1946). Tu su vršena i testiranja za „Apollo" program, a 1982. tu je jedini put u istoriji sleteo šatl „Columbia" (STS-3).
[6] Nadmorska visina lokacije je preko 1.400 metara.
[7] Prema „DineEquity Inc.", vlasniku kompanije, radi se o „najvećem svetskom brendu za ekspres-restorane", sa više od 1.900 restorana u 49 država. (Ipak, ovde se misli samo na Ameriku. Šta god je veliko kod njih, oni zaključuju da je to najveće i u svetu.)
[8] Zapravo, radi se o 8 lansiranja: prvo je bilo 25. IX 2006. a poslednje 10. X 2009. Pet lansiranja je bilo uspešno.
[9] Radilo se o sounding raketi „SpaceLoft XL", koju je napravila privatna svemirska korporacija iz Denvera, UP Aerospace. Raketa je imala prečnik od 25 cm i dužinu od 6 m. Odnela je 50 kg na visinu od 225 km. Do Kármánove granice („granice svemira" - visine od 100 km) raketa je došla za samo 90 sekundi.
[10] To je prvi avion iz serije WhiteKnightTwo (Model 348 WK2), koji je zapravo platforma za lansiranje Virgin SpaceShips, ali i turistički mlazni avion, sa rasponom krila od 43 m i dužinom od 24 m. Prvi put je poleteo 21. decembra 2008. „Virgin Galactic" je od kompanije Scaled Composites naručio 2 ovakva aviona - prvi je nazvan „VMS Eve" po Bransonovoj majci, a drugi će se zvati „VMS Spirit of Steve Fossett" po bransonovom prijatelju. Čitava jetilica je načinjena od ugljeničnih vlakana.
[11] Prvi komercijalni kosmički brod konstruisan za „Virgin Galactic". Prikazan javnosti 7. decembra 2009. Ove godine se očekuju prvi probni letovi, a 2011. prvo komercijalno lansiranje, i to iz „Svemirske luke Amerika".
Zanimljivo je da je ima „Enterprise" nosio i prvi Nasin test-šatl (OV-101) koji je leteo bez motora (1976-85), ali i SF svemirski brod iz TV serije „Star Trek".
