Vest da je otkrivena zmljolika planeta je izuzetno zanimljiva, ali da li je i izuzetno vredna to tek ostaje da se vidi. Zanimljiva je jer se radi o planeti koja je po više karakteristika slična Zemlji, što sugeriše mogućnost da na njoj postoji život, a uz to, nalazi se u najbližem susedstvu. Takoreći, prvi komšija. Vest će biti i značajna ako se utvrdi da na njoj zaista postoje ozbiljni uslovi za život. Ukoliko bi se utvrdilo i više od toga, da tamo ima života makar na nivou bakterija, to bi onda bila najznačajnija vest još od otkrića točka.
Šta o ovom kažu analize? Raspoloživi podaci su oskudni i nepouzdani, ali ipak dovoljni da zagolicaju maštu.
Planeta se nalazi u sazvežđu Kentaur, na 4,2 s. g. od nas (ili 40 biliona kilometara, ako više volite zemaljske mere) što je u svemirskim razmerama isto kao kad biste rekli da je to “ovde”, rame uz rame. Masa planete nije pouzdano poznata, ali se procenjuje da nije manja od 1,27 mase Zemlje, a ni veća od 3 mase Zemlje. Ako se ispostavi da je planeta stenovita i da ima gustinu sličnu gustini Zemlje onda je njen prečnik tek nešto veći od prečnika Zemlje (1,1). Naravno, ako njena gustina manja od gustine Zemlje, onda je i njen prečnik veći.
Sve ovo nije loše za ljubitelje vanzemaljskog i vansolarnog života. Tih 4,2 s. g. je odlično rastojanje za solidno izučavanje i u dometu je već i današnjih teleskopa, a pogotovu onih narednih generacija koji se već grade i koji će moći da nam pruže mnogo detaljniju sliku novog sveta sa obiljem korisnih podataka. Prečnik i masa palente Proxima Centaruti b (zvaćemo je ovde PC b) sasvim pogoduje postavljenim astrobiološkim standardima. Nije dobro ako planeta ima malu masu (upadljivo manju od mase Zemlje) jer takva paleta po svemu sudeći ne bi mogla da ima dovoljno gustu atmosferu koja bi, uz druge uslove, bila u stanju da održava vodu na površini u tečnom stanju i koja bi mogla da štiti planetu od pogubnog zračenja matične zvezde. Naravno, nije dobro ni ako je masa planete drastično veća od mase Zemlje, jer bi takva planeta verovatno imala suviše gustu atmosferu koja bi, zavisno od njenog sastava, zbog elemenata staklene bašte, pregrevala površinu planete do stepena nepodnošljivog za živi svet.
Što se temperature tiče, procena je da ona iznosi 234 K, što znači -39 stepeni po Celzijusu. To nije baš dobro, ali radi se o proračunu temperature bez prisustva atmosfere, pa prema tome i bez eventualnog uticaja staklene bašte. Ima, dakle, razloga da verujemo da je temperatura na planeti PC b veća, čak, kako ćemo videti, možda i nepodnošljivo visoka.
Sve ovo govori o postojanju mogućnosti da je seme života na susedu posejano i da život tamo postoji.
Matična zvezda, Proxima Centauri je crveni patuljak. To je u izvesnom smislu ohrabrujuća vest jer te zvezde imaju izuzetno dug vek. Pa i to je malo reći, one mogu postojano da žive više biliona godina! (životni vek Sunca je oko 10 milijardi). Dug i stabilan životni vek zvezde omogućava dovoljno vremena za nastanak života i razvoj evolucije na okolnim planetama.
Inače, masa zvezde Proxima Centauri iznosi 0,12 mase Sunca, a njen prečnik je 0,14 prečnika Sunca. Površinska temperatura ove zvezde je 3042 K (Sunce 5778), a stara je 4,85 milijardi godina (Sunce 4,6 milijardi). Magnituda ove zvezde je 11,13 te je nevidljiva za golo oko (golim okom vidimo do 6-t magnitude), ali je u dometu čak i amaterskih teleskopa.
Planeta PC b obiđe svoju zvezdu za 11,186 dana na rastojanju od svega 0,05 AJ. To je vrlo malo rastojanje od zvezde u poređenju sa našim planetama. Zemlja je od Sunca udaljena 1 AJ (= 150 miliona km). Merkur, Suncu najbliža planeta, udaljen je od zvezde 0,39 AJ.
Ovoliko malo rastojanje, može biti problem, mada je, s druge strane, nastanjiva zona oko zvezde patuljka blizu zvezde, pa i planeta koja nosi život na sebi mora biti blizu.
Da dodamo još i ove podatke. Planeta prima svega 65% solarnog fluksa sa matične zvezde od one količine koju prima Zemlja sa Sunca. Ali, ovo je baš problem: fluks X-zračenja 400 puta veci nego na povrsini Zemlje.
Planeta PC b se kreće u nastanjivoj zoni svoje zvezde. To je, naravno, dobro. Da tako nije ne bi ni bilo uzbuđenja oko ovog otkrića. Nastanjiva zona, uz odgovarajuću atmosferu planete, znači da voda na površini planete može biti tečna. Odlično. Već smo napomenuli da je životni vek zvezde ovog tipa dug – tri do četiri biliona godina, što je 300 do 400 puta duže od ćivotnog veka Sunca. To je, takođe obećavajuće.
Ali planeta u nastanjivom pojasu oko zvezde patuljka jako je blizu matičnoj zvezdi što znači da je ona plimski zaključana, tj. planeta je verovatno zvezdi večno okrenuta jednom istom svojom stranom! To ne valja! To znači da je njena strana bliže zvezdi stalno izložena zračenju i zato je prevrela. Suprotna strana je opet u večitoj tami i svakako prehladna za život. Međutim, astrobiolozi su našli da je na takvim planetama moguće područje u kojem vlada pogodna temperatura za život. Ono se nalazi na rubovima dana i noći, tj. tamo gde solarni zraci tangentno dodiruju planetu. Tu bi temperatura mogla biti oko 0 stepeni C što bi moglo biti i dovoljno za vodu u tečnom stanju. Ukoliko ekscentricitet orbite planete nije 0 tj. ako ta orbita nije sasvim kružnog oblika to bi omogućilo da planeta nije zaključana te bi mogla da se kreće slično Merkuru koji oko rotira tri puta u toku dva obilaska oko Sunca.
Kako vidimo, postoje mnoga golicava i važna pitanja koja stoje pred naučnicima u vezi ove planete. A dotle možemo da zaključimo samo sledeće: da li na planeti PC b ima života - to ne znamo, ali u potrazi za životom svakako ovu planetu vredi dobro istražiti.
Pronađena planeta u nastanjivoj zoni oko najbliže zvezde