nebo

Pošto nama nebo izgleda prividno kao jedna sfera koja okružuje Zemlju, koristimo ugaone mere da bi izrazili njegovu veličinu.

Na primer, krug je podeljen na 360 stepeni, od kojih je svaki dalje podeljen na 60 ugaonih minuta (arcmin), a koji su opet podeljeni na 60 ugaonih sekundi (arcsec). Ove mere imaju korena u vremenskoj podeli pa zato i koristimo termine kao što su minuti i sekunde, ali da bi izbegli zabunu, ispred prostornih mera stavljamo prefiks arc da nas potseti da su u pitanju lukovi. Zato kažemo "One dve zvezde su na nebu udaljene jedna od druge 3 stepena, ili 280 minuta, ili 10.800 lučnih sekundi."

Nebo se, dakle, prostire 360 stepeni oko nas. Ali onda ono ima i svoju površinu! Površina se izražava u kvadratnim jedinicama, kao što se površina zemlje meri u kvadratnim metrima. Koliko onda nebo ima kvadratnih stepeni?

Upozorenje: sledi malo matematike!

Situacija je sledeća. Znamo dve stvari: prva je da je obim kruga jednak 360°, i to je definisano "formulom" 2 x π x poluprečnik, a druga je da je površina sfere jednaka 4 x π x (poluprečnik)2.

Odatle sledi da ako je

2 x π x poluprečnik = 360 stepeni

onda je

poluprečnik = 360° / (2 x π) = oko 57,3° 

(preciznije, 57,2958°). Ako to unesemo u drugu jednačinu, dobijamo 

4 x π x 57,32 = 41.253 stepena 

I tako smo konačno dobili rešenje! Na nebu imamo ukupno nešto više od 40 hiljada kvadratnih stepeni. To je prilično veliko. Na primer, Mesec zahvata ugao od samo pola lučna stepena. To daje površinu od svega 0,2 kvadratna stepena. Ako uporedimo sa 40 hiljada, vidimo kako je Mesec zapravo jako mali, iako nama ne izgleda tako!


Koliko je zapravo Mesec veliki?

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari  

ddragovic
0 #2 ddragovic 09-11-2020 00:32
Ovaj text je od bog te pita kada, pa je u translejtu iz vremenske kapsule nastao bag.
Naime, u svim formulama ovo n je ustvaru broj pi, a x znači puta
dragant
+1 #1 dragant 08-11-2020 10:51
Pošto na nabu imamo 40.000 kvadratnih stepeni, površina meseca je 0,2 kvadratana stepena, sledi da bi nebesku sferu stalo 200.000 Meseca. Od toga bismo mi videli pola sfere tj.100.000 Meseca. Postavlja se pitanje koliko bi nas ti zamišljeni Meseci osvetlajvali. Na Nasinoj stranici Strange Moonlight stoji da je sjaj punog Mesca slabiji 400.000 puta od sjaja Sunca. Sledi da bi smo Mesecima bili obasjani sa četvrtinom punog sjaja Sunca. Što je i dalje vrlo jako, jače nego kada oblaci zaklone Sunce, recimo kao Sunce koje se probija korz maglu.

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži