Ko bi rekao: na manje od dve hiljade svetlosnih godina daleko od nas (što je u kosmičkim srazmerama najbliže susedstvo, gotovo ista soba) nalazi se najstarija, ili bar jedna od najstarijih zvezda u čitavom univerzumu.
Umetnička predstava zvezde
Stručnjaci za zvezde su procenili njenu starost na 13,535milijardi godina što je zbilja izuzetna vremešnost jer je ona samo nekih 200 miliona godina mlađa od univerzuma. Ranije nije ni mogla nastati pošto su se tak tada, 200 miliona godina nakon što je vreme počelo da teče, stvorili uslovi za nastanak zvezda.
Ova zvezda je crveni patuljak, što je i logično, jer velike zvezde imaju kratak životni vek.
|
Iz članaka Crveni patuljci Marina Fonovića:
Crveni patuljci rađaju se kao male zvijezde, obično ne veće od 0,3 Sunčeve mase. Površinska temperatura im je niska, zbog čega imaju izrazito crvenu boju (spektar KVe - MVe). Smatraju ih "mrvicama" nastalima od plina preostalog nakon nastanka divova i običnih zvijezda poput našeg Sunca. Nama najbliža zvijezda Proxima Centauri (udaljena 4,22 s.g.) je crveni patuljak, njena masa doseže 1/7 Sunčeve, odnosno 150 puta premašuje masu Jupitera. |
Oznaka ove zvezde je 2MASS J18082002-5104378 B. Ona u sebi nema teških elemenata i sastoji se najviše od vodonika, malo helijuma i tek trunčice litijuma, tj. sastavljena je od materijala koji joj je jedini i bio na raspolaganju u to davno vreme kada je univerzum bio sasvim mlad. Jer, Veliki prasak je proizveo samo te lake materijale.
Upravo takav sastav ove zvezde, zajedno sa njenom malom masom, a procenjuje se da ona ima tek sedminu mase Sunca, i govori o njenoj starosti. Dakle, da je masivnija pod uticajem sopstvene gravitacije u njenoj unutrašnjosti bi vladao veći pritisak i viša temperatura te bi ona brže trošila svoje gorivo (u procesu pretvaranja vodonika u helijum uz ispuštanje energije) i više odavno ne bi postojala. Da ima u svom sastavu teške elemente to bi značilo da je nastala kasnije, u vreme kada su takvi elementi u svemiru postojali.
Poodaci iz Astronomy i Vikipedija