Zvezde su nebeska tela koja emituju sopstvenu svetlost, u stanju su plazme (tj. visoko jonizovanog gasa na visokoj temperaturi), sastoje se najviše od vodonika i helijuma, a zatim i od drugih elemenata u znatno manjoj količini. U središtima zvezda pod ogromnim pritiscima ogromna i je i temperatura (10 i više miliona stepeni). Takvi uslovi dovode do termonuklearnih reakcija i konačno do stvaranja energije koja se izliva u prostor. (iz članka: Činjenice o zvezdama)
Evo najpoznatijih zvezda:
Sunce
Najpoznatija zvezda, izvor toplote i svetla Sunčevog sistema. I života na Zemlji.
Spada u G klasu zvezda. Nastalo pre oko 4,6 milijardi godina. To je žuto-bela zvezda, sagorevaće vodonik (nalazi se u Glavnom nizu*) u narednih oko pet milijardi godina.
Nakon toga u Suncu će početi fuzija helijuma, što će dovesti do zagrevanja i konačno do dramatičnog proširenja zvezde.
Tada će Sunce verovatno ući u fazu planetarne magline, da bi kasnije postalo beli patuljak.
Nastaviće da se hladi laganim tempom još 10 do 15 milijardi godina.
α Centauri System
Alfa Kentauri je sistem više zvezda. Od svih zvezda one su najbliže Suncu. Od nas su udaljene, 4,3 svetlosne godine. Vidljive su uglavnom sa južne hemisfere i najjužnijeg dela severne.
Najsjajnija je Alfa Kentauri, dvojna zvezda koja sadrži zvezdu Glavnog niza* G klase slične Suncu. Zove se Alfa Kentauri A. njen pratilac je Alfa Kentauri B (klase Ka, nešto manje mase od mase Sunca).
Sirius (α Canis Majoris)
Najsjajnija zvezda noćnog neba. Takođe, to je i najsjajnija zvezda sazvežđa Canis Major (Veliki pas). Daleko je 8,3 svetlosne godine od nas. Sirijus je zapravo dvojna zvezda. Ova koju vidimo i golim okom zove se Sirius A i ona je sjajnija komponenta sistema. Njen kompanjon je Sirius B. Sirius A je u Glavnom nizu* Hercšprung-Raselovog dijagrama.
Sirius A je dva puta masivnija zvezda od Sunca i 25 puta luminoznija**.
Sirius B je nešto manje masivan od Sunca. To je zvezda tamni beli patuljak.
U antičkim vremenima Sirius je nagoveštavao promenu godišnjih doba, a pomorcima je služio za navigaciju kada su odlazili na daleka putovanja.
UY Scuti: jedna od najvećih poznatih zvezda (po svom prečniku)
Jedan od načina da se predstavi veličina zvezde jeste pomoću radijusa, koji se obično navodi u Sunčevim poluprečnicima. Astronomi smatraju da najveća (s obzirom na prečnik) zvezda može da ima blizu 2000 solarnih poluprečnika. Postoji nekoliko poznatih takvih zvezda, a jedna od njih je UY Scuti koja ima 1708 solarnih poluprečnika (što je oko 2,4 milijarde kilometara – Sunce ima oko 1,3 miliona km u struku).
UY Scuti je promenljiva zvezda.
R136a1: najmasivnija zvezda.
Drugi način da se izmeri zvezda je pomoću njene mase. I masa se uglavnom izražava pomoću mase Sunca.
Astronomi su pronašli više vrlo masivnih zvezda, a jedna od njih je i R136a1 u zvezdanom jatu u maglini Tarantula koja se opet nalazi u Velikom Magelanovom oblaku. Ta zvezda je 256 puta masivnija od Sunca. Inače ona je komponenta binarnog sistema zvezda.
Nije jasno koliko će dugo živeti ova zvezda niti kakav će njen kraj biti. Moguće je završiti u strahovitoj eksploziji supernove. Moguće je i da će na kraju završiti kao neutronska zvezda ili čak crna rupa.
Vega (α Lyrae)
Vega je mnogima omiljena zvezda. Ona je upadljiva na našem noćnom nebu zbog velikog sjaja. Ona je najsjajnija zvezda u sazvežđu Lira. Takođe, ona je jedno teme u letnjem trouglu (Vega – Deneb – Altair). Ono što nam je posebno interesantno je da će Vega kroz 13.700 godina biti naša polarna zvezda.
Veoma brzo rotira i zbog toga je upadljivo spljoštena. Ona je stara samo oko 400 miliona godina. Spada u A tip zvezda i ima dva puta veću masu od Sunca.
Betelgeuse (α Orionis)
Betelgeuse je ozbiljan kandidat da uskoro (u astronomskom poimanju vremena) eksplodira kao supernova. Ona je druga najsjjnija zvezda u sazvežđu Orion. To je crveni superdiv, delek oko 650 svetlosnih godina.
Antares (α Scorpii)
Antares je superdžin u sazvežđu Scorpion. Crvenkaste je boje zbog čega je i dobio svoje ime (na starogrčkom Anteres znači „isti kao Ares“, a Ares je bio bog rata po kome je crvenkasta planeta dobila ime a to je Mars).
Antares je daleko 550 svetlosnih godina od nas. Čak 10.000 puta je sjajniji od Sunca i ima 18 puta veću masu od njega. I Antares ima pratioca, to je Antares B koje je u svakom pogledu manja zvezda, mada 4 puta većeg radijusa od Sunca, a i 10 puta veće mase od Sunca.
Astronomi računaju da će Antares u sledećih 100.000 godina eksplodirati kao supernova.
Rigel (ẞ Orionis)
Ovo je najsjajnija zvezda Oriona i sedma najsjajnija zvezda na nebu. Njegova luminoznost** je oko 120.000 puta veća od luminoznosti Sunca. To je i promenljiva zvezda. Ima pratioca koji je opet binarna zvezda. Rigel je druga najsjajnija zvezda u Orionu, ali ne stalno. Većinu vremena je zapravo najsjajnija (zbog promene svog sjaja).
Rigel je arapsko ime koje u prevodu znači „gigantova noga“
* To su one koje su u centralnoj fazi svoje evolucije – a to je faza u kojoj se odigrava fuzija vodonika u helijum.
** Luminoznost u astronomiji predstavlja ukupnu energiju koju zvezda emituje za jednu sekundu na svim talasnim dužinama.
Izvori: Spacefacts, Wikipedija, AM.... Nasa...
