Red bi bio da se (bar) na ovom sajtu setimo da su jednom na Praznik rada, 1. maj, američki astronauti jednoglasno štrajkovali i proveli čitav dan u plandovanju
Od štrajka u Čikagu 1886. godine, koji je odneo 4 života, u kome su tražena prava radnika i 8-časovno radno vreme, do borbe sindikata koji su Aktom o radničkim pravima izvojevali slobodne vikende, organizovani pokreti radnika su igrali različite uloge u istoriji SAD. Veliki deo delotvornosti tih organizovanih radničkih pokreta proizlazio je iz sindikalnih štrajkova koji su pretili da blokiraju čitavu industriju zemlje ako im se ne ispune zahtevi, taktika koja je uspešno bila primenjivana na čitavoj planeti – pa i van nje.
28. decembra 1973. godine, tročlana posada četvrte i poslednje Nasine misije „Skylab“ stupila je u 24-časovni štrajk. Tzv. „Skylab pobuna“ započela je time što je jedan od članova posade isključio svaki vid komunikacije sa Nasinom kontrolom leta, a ljudi proveli ostatak dana odmarajući se i gledajući kroz prozor na Zemlju. Prema zvaničnoj istoriji Nase, članovi posade su smatrali da su se preradili tokom 12-nedeljnog boravka na „Skylabu“ – najdužeg kontinuiranog boravka u orbiti do tada.
Štrajkači sa „Skylaba 4“ pre uzletanja 1973: Jerry Carr, Ed Gibson i William Pogue. Niko od njih nikad pre nije bio u kosmosu. Carr je bio prvi astronaut bez iskustva koji je postao zapovednik misije od Nila Armstronga u njegovoj prvoj misiji „Gemini 8“.
U to vreme, kraj Zemlje je proletala Kohoutekova kometa i trebalo ju je, pored bezbrojnih eksperimenata, svakodnevno snimati. Mlada i neiskusna posada je mukotrpno morala da radi čak i po 16 sati da bi održala tempo. Nakon mesec dana takvog rada, zapovednik misije, pukovnik avijacije Gerald Carr se požalio kontroli leta na uslove rada.
„Nikada na Zemlji nismo radili za redom 84 dana po 16 sati,“ izjavio je Carr. „Nismo očekivali da nas to čeka ovde u kosmosu“.
Nerealna radna očekivanja koja je NASA imala od četvrte posade „Skylaba“ rezultat je prethodne misije, koju su činili astronauti-veterani koji su uspevali da na vreme obavljaju sve svoje dnevne obaveze i tražili od Zemlje još. To je nagnalo Nasu da povećaju radne obaveze u narednoj misiji, tako da su svakodnevne radne obaveze bile od zemaljske kontrole isplanirane iz minuta u minut sa ciljem da maksimalno iskoriste vreme i povećaju količinu informacija koje će dobiti sa orbite.
Ali posle gotovo dva meseca tog ubistvenog tempa, posada „Skylaba 4“ je izgubila strpljenje.
Stanica „Skylab 4“ (SLM-3) kako su je videli astronauti kada su je napuštali posle 84 dana boravka.
Pad radnih sposobnosti sa manje provedenog vremena u krevetu (TIB) tokom 14-dnevnog perioda umanjenog spavanja.
„Treba nam više vremena za odmor. Potreban nam je raspored koji nije tako nabijen. Ne želimo da treniramo posle ručka. Hrana je loša i neukusna. Želimo da držimo stvari pod kontrolom,“ isprčao je Carr u šestominutnoj poruci koju je snimio i poslao na Zemlju pre nego što su se isključili. „Ako vi momci mislite da je ovo nerazumno, voleo bih da mi to objasnite“.
Nakon jednočasovnog sučeljavanja, kontrola misije se složila da astronautima na kraju svakog dana da sat vremena slobodno, zadržavši pravo da im ipak prekine slobodno vreme ako to zahteva neki eksperiment. Iako je kontrola misije nagovestila da će nastaviti da od njih traži da obavljaju što je više moguće posla („mi bi, naravno, hteli da nastavimo da dobijamo što više nauke po uloženom satu dok idemo zajedno“), posada „Skylaba“ i kontrolori u Nasi su rešili svoje probleme bez svađi i uspeli da uspešno okončaju preostalih 5 nedelja misije. Misija je trajala ukupno 84 dana 1 sat i 16 minuta, dok su astronauti ukupno potrošili 6.051 sat u posmatranju Sunca i Zemljinih bogatstava, medicinskim eksperimentima, posmatranju Kohoutekove komete, industrijskim testovima, itd, a bili su i 4 puta napolju u ukupnom trajanju od preko 22 sata. Da li treba da kažem da je bilo očigledno da je demokratija pobedila na delu, ali nijedan od trojice „pobunjenika“ više nikad nije video ni raketu a kamoli orbitu i kosmos. Što je govorio Minimaks: „Tek toliko da se zna...“
Valjda znajući da će ih naslediti posada koja nikad pre toga nije bila u kosmosu, prethodna trojka na „Skylabu“, koja se vratila na Zemlju, pripremila im je iznenađenje. Kada su početnici ušli u stanicu, zaprepastili su se kada su videli da u sedištima sede trojica putnika. Na gudima su im pisala imena posade „Skylab 3“ koja je trebalo da je već na Zemlji! Ubrzo su shvatili da su to samo lutke u skafanderima.
Danas, misija „Skylab 4“ služi kao važan podsetnik o potrebama koje se tiču mentalnog stanja astronauta u dugačkim misijama. To je deo razloga zbog koga je NASA potrošila toliko vremena, para i energije na slične misije na Zemlji. Tokom tih priprema, astronauti su provodili mesece boraveći na polarnim stanicama na Antarktiku ili HI-SEAS stanici na padinama vulkana na Havajima, gde se proučavaju psihološka stanja pod izuzetno stresnim okolnostima.
Sasvim je sigurno da je pobuna na stanici „Skylab“ snažno uticala na Nasinu radnu disciplinu i obaveze na Međunarodnoj orbitnoj stanici, gde astronauti imaju slobodne vikende (sem u izuzetnim situacijama), a planeri leta razmišljaju kako da im smanje svakodnevne obaveze[1]. Za sve to, astronauti imaju da zahvale svojim neustrašivim drugovima sa misije “Skylab 4”.
Carr demonstrira bestežinsko stanje držeći Pogua na prstu. Posada je u to vreme postala svetski rekorder u boravku u kosmosu: 2017,4 sati pojedinčno, dok je Carr u 3 EVA ostvario 16 sati.
[1] U to vreme, a ni danas nije drugačije, rad u kosmosu je izuzetno skup; radni dan na „Skylabu“ je vredeo oko 20 miliona dolara iz 2010. Prva misija „Skylaba“ je trajala 28 dana,
