|
Kako otići u svemir, bez odlaska u svemir
„Naselićemo svemir“, tvrdi komandant NASA-e Anđelo Vermulen. „Možda bude trebalo 50 ili 500 godina, ali će se na kraju desiti.“ U ovom šarmantnom govoru, veteran učesnik TED Fellows programa opisuje kako je zvanično radio na pripremanju ljudi za život u svemiru... kao i fascinantan umetnički projekat u okviru kog su ljudi širom sveta osmišljavali domove u kojima bi se taj život vodio. Uključite / isključite prevod dole desno: |
||
|
|
00:00
Bavim se raznim stvarima.
00:02
Kao naučnik sam prošle godine komandovao simulacijom Marsa za NASA-u, a kao umetnik širom planete stvaram multikulturalne grupne radove. U poslednje vreme sam uspeo da to kombinujem. Prvo ću vam reći više o toj misiji za NASA-u.
00:21
Ovo je program HI-SEAS. Nasa ga je osnovala kao imitaciju površine na vulkanu Mauna Loa na Havajima, a namenjen je izučavanju uticaja dugih perioda izolacije na manje svemirske posade. Četiri meseca sam tu živeo sa šestočlanom posadom, što je, naravno, vrlo zanimljivo iskustvo. Istraživali smo razne stvari. Pre svega vezano za hranu, ali sem tog istraživanja - razvoja sistema ishrane za astronaute koji žive u svemiru - i razne druge stvari. Išli smo na izlete vozilima, kao što vidite, u lažnim svemirskim skafanderima, ali smo obavljali i kućne poslove i razne druge stvari, recimo, popunjavali upitnike nakon svakog dana. Stvarno mnogo posla.
01:09
Možete zamisliti koliko je teško živeti sa nekolicinom ljudi toliko dugo na malom prostoru. Nastaju razne psihološke prepreke: kako u takvim okolnostima održati tim na okupu; šta uraditi kad vam se poremeti osećaj za vreme; pojave problemi sa spavanjem; itd. Ali smo dosta i naučili. Dosta sam naučio o tome kako se članovi posade snalaze u takvim situacijama; na primer, da posada bude produktivna i srećna tako što će dobiti dosta samostalnosti; a iskreno, dosta sam naučio o vođstvu, jer sam komandovao misijom.
01:49
Tokom ove misije sam počeo ozbiljno da razmišljam o budućnosti u svemiru. Putovaćemo u svemir i početi da ga naseljavamo. U to ne sumnjam. Možda bude trebalo 50 ili 500 godina, ali će se na kraju desiti. Zato sam osmislio novi umetnički projekat zvani Tragač. On je zapravo predstavljao izazov grupama širom sveta da smisle prototipe svemirskih brodova i nove načine za ljudsko naseljavanje i preživljavanje. To je suština projekta.
02:24
Samo da napomenem: Ne radi se o distopiji. Nije svet otišao dođavola, pa da moramo da bežimo i tražimo novo mesto. Ne, ne. Projekat je u suštini poziv da se zaborave zemaljska ograničenja i, u tom pogledu, zamisli budućnost. Korisno je i efektivno, a to je vrlo bitan deo onoga što radimo.
02:52
Na ovom projektu ću biti koautor, što nije nešto što se obično očekuje od umetnika. U suštini ću nekoj grupi da saopštim ideju, koja će da privuče ljude, pa ćemo zajedno da stvorimo delo. Zapravo pomalo liči na termite. Jednostavno radimo zajedno, a kad nas posete arhitekte, ponekad ne mogu da razumeju kako radimo bez nacrta. Uvek smišljamo ovakve fantastične ogromne skulpture u kojima se može i živeti. Prva verzija je nastala u Belgiji i Holandiji. Izgradio ju je tim od gotovo 50 ljudi. Ovo je druga verzija tog istog projekta, ali u drugoj državi, Sloveniji, a druga grupa je želela da drugačije odradi arhitektonski deo. Uklonili su samu građevinu, ali su zadržali osnovu i preko nje gradili po uzoru na prirodu. To je još jedan od ključnih delova projekta, da se i umetnička i arhitektonska strana razvijaju. Pre neku nedelju je u Holandiji prikazana poslednja verzija, kod koje su koristili kamp prikolice kao delove svemirskog broda. Kupili smo polovne kamp prikolice, isekli ih, i sastavili svemirski brod.
04:13
Kad se pominju svemirski brodovi, ne misli se samo na izazove tehnološke prirode. Zapravo se radi o kombinaciji tri sistema: ekologije, ljudstva i tehnologije. Ekologija je za svaki projekat veoma bitna stavka. Ovde se vidi kako akvaponički sistem okružuje astronaute, tako da su stalno u dodiru sa delom hrane.
04:38
Za ovakve projekte je uobičajeno da unutar instalacije vodimo sopstvene izolovane misije. Više dana se zaključavamo i isprobavamo to što smo izgradili. Na primer, ovde se sa desne strane vidi takva misija u Muzeju Moderne Umetnosti u Ljubljani u Sloveniji, prilikom koje se šest umetnika i dizajnera - uključujući i mene - četiri dana zaključalo u muzeju. Naravno, celo iskustvo liči na predstavu i na sve nas je ostavilo jak utisak.
05:14
Sledeću verziju trenutno razvijamo sa Kamilom Rodrigez-Beltranom, još jednim učenikom TED Fellows programa, u pustinji Atakama u Čileu, zaista magičnom mestu. Pre svega, zaista se smatra istovetnim Marsu. Određena mesta zaista izgledaju kao Mars, i NASA je tu testirala opremu. Već dugo je povezano sa svemirom zbog posmatranja zvezda. Sada se tu nalazi ALMA, ogromni teleskop koji tamo grade. Uz to je najsuvlje mesto na planeti, i za naš projekat vrlo zanimljivo, jer odjednom moramo sasvim da se posvetimo održivosti. Nemamo drugog izbora, i zaista me zanima šta će se dogoditi.
06:04
Ono što me kod ove konkretne verzije projekta veoma zanima je kako ćemo da se povežemo sa starosedeocima. Oni tu već dosta dugo žive i postali su stručnjaci za održivost, pa me zanima šta od njih možemo da naučimo, kako da u istraživanje svemira uključimo znanje urođenika.
06:26
Pokušavamo da na budućnost u svemiru gledamo drugim očima, koristeći integraciju, biologiju, tehnologiju i ljudstvo; stvarajući u grupama; i uz pomoć lokalnih običaja, kako bismo znanja iz prošlosti primenili na daleku budućnost.
06:46
Hvala vam.
06:48
(Aplauz)