Tradicionalno, prvi moj text u novoj godini uvek je retrospektiva, presek kroz našu temu u prethodnoj godini. Jedna takva priča i nije nešto, ali njih 3-4 ili 5-6 je vrlo zanimljivo štivo za svakog ko je u stanju ili ima afiniteta da prati jednu temu duže nego što traje jedan film na TV. Prošle godine, prvi text je započet ovako: 'Panoramu kosmosa 2020. godine mogli bi sažeti u tri reči: koronavirus, 'SpaceX' i Kina. 2020. je bila godina pandemije kovida koja je paralisala svet i imala značajan uticaj na svemirske aktivnosti, iako vrlo neravnomerno, zavisno od zemlje...' Ovu priču bih mogao slično da počnem, sem što treba dodati reč Mars.
2021. je bila godina koju su obeležila intenzivna kosmička lansiranja: ukupno 145 orbitnih misija. Novi rekord svih vremena koji je srušio rekorde od 114 lansiranja u 2020. i 2018. Čak ni na vrhuncu prvog Hladnog rata nije bilo toliko misija (do sada je godina s najviše lansiranja bila 1967, sa 139 misija). Ovaj vražji ritam predvodila je Kina sa 55 službenih orbitnih lansiranja (38%) i 'SpaceX'sa 31 lansiranjem 'Falcona9' (21%), oba takođe rekordna.
2021. godina je bila obeležena istraživanjem Marsa. Nasin rover 'Perseverance'i kineski 'Zhurong'uspešno su sletjeli na Crvenu planetu nakon što su kineski 'Tianwen1' i orbiter Ujedinjenih Arapskih Emirata 'Al Almal' stigli u orbitu Marsa. 2021. je bila i godina u kojoj je Kina lansirala svoju prvu stalnu stanicu i u kojoj je kosmički turizam konačno uspeo da se probije. Prošle godine smo u akciji videli tri broda s posadom: ruski 'Sajuz' (3 misije), američki 'Crew Dragon' (3 misije) i kineski 'Shenzhou' (2 misije). I naravno, 2021. će ući u istoriju kao godina kada je nakon brojnih kašnjenja svemirski teleskop 'James Webb' konačno poleteo.
Prošlogodišnja orbitna lansiranja po zemljama. Raketa 'Electron' je računatakao američka jer je 'Rocket Lab' američka kompanija, mada je sama raketa lansirana sa Zelanda. Lansiranja 'Sajuza-ST' sa kosmodroma Kuru računata su kao ruske misije.
2021. je bila ne samo godina sa mnogo lansiranja, već i sa vrlo malo neuspeha, proporcionalno govoreći. Sa izuzetkom probnog lansiranja ruske 'AngareA5', koja je pretrpela kvar svojeg dodatnog stepena 'Persej', ili neuspeha indijske rakete 'GSLVMark 2', ostali kvarovi su bili u misijama mikroraketa.
Orbitna lansiranja po zemljama u 2021. i rakete.
Preko decenije dug prikaz lansiranja po zemljama.
Kina
Kina je lani srušila sve vlastite rekorde u lansiranju. Službeno je izvela 55 orbitnih misija, iako Sjedinjene Države insistiraju da je ova azijska zemlja izvršila tajanstveni vojni test hipersonične letiilice o čemu u ovom trenutku nema nezavisnih dokaza. U svakom slučaju, Kina daleko premašuje svoj prethodni rekord od 39 orbitnih lansiranja ostvarenih 2020. i 2018. Postignuće ima još veći značaj ako uzmemo u obzir da su svi bitniji korisni tereti poslati u orbiti bili sateliti domaće proizvodnje, od kojih su mnogi bili delovi konstelacija za promatranje Zemlje. Takođe, ne zaboravimo da do pre manje od decenije Kina nije prelazila dvadesetak lansiranja godišnje. Već godinu dana najviše lansiranja izvele su stare rakete serije 'Dugi marš' bazirane na hipergoličnim gorivima – CZ-2, CZ-3 i CZ-4, dok su nove rakete klase 'Dugi marš' na bazi keroloxa – CZ-5, CZ-6. Rakete CZ-7 i CZ-8 uzletele su 'samo' devet puta.
Prva Kineskinja u otvorenom kosmosu: Wang Yaping van kineske kosmičke stanice.
Bez sumnje, najrelevantnije kinesko svemirsko postignuće prošle godine bio je dugoočekivani razvoj nove Kineske kosmičke stanice (CSS), druge stalne stanice u orbiti uz ISS. U aprilu je modul 'Tianhe' poslat u orbitu uz pomoć rakete 'CZ-5B', a tokom čitave godine lansirani su teretni brodovi 'Tianzhou 2' i 'Tianzhou 3'svojim nosačima 'CZ-7', kao i dva broda s posadom 'Shenzhou 12' i 'Shenzhou 13' sa 'CZ-2F'. To je prvi put da je Kina lansirala dve misije s posadom u istoj godini, a uz to je uspela da obori svoje rekorde u boravku u orbiti. Šest kineskih astronauta izvelo je četiri svemirske šetnje – još jedan rekord – uključujući prvu koju je izvela kineska astronautkinja (Wang Yaping).
'Zhurong' je napravio selfi kamerom WiFi tokom sola 17.
Na polju bespilotnih misija, Kina se istakla uspehom Marsove sonde 'Tianwen 1', prve velike kineske misije u duboki svemir. 'Tianwen 1' je uspeo da u februaru uđe u orbitu oko Marsa, a 14. maja sletni stepen s roverom 'Zhurong' uspešno je sleteo u Utopia Planitiu. Ovim uspehom Kina je postala druga zemlja nakon Sjedinjenih Država koja upravlja roverom na površini Marsa. S druge strane, broj kineskih novih privatnih kosmičkih kompanija (NewSpace) i komercijalnih projekata eksplodirao je 2021, tako da 2022. obećava mnogo u tom pogledu.
Aprilsko lansiranje modula 'Tianhe' pomoću rakete 'CZ-5'.
S.A.D.
Još jedne godine 'SpaceX' je bio na naslovnim stranama. Testiranje prototipova 'Starshipa' u objektima Starbase (Boca Chica, Teksas) kulminiralo je u maju spektakularnim skokom i uspešnim spuštanjem SN15. U julu smo nakratko mogli da vidimo ujedinjene 'Super Heavy' i 'Starship', iako se, ipak,prvo orbitno lansiranje 'Starshipa, obećano od strane Elona Muska, nije konačno dogodilo 2021. te ćemo morati da čekamo do 2022. da se to ostvari. Sa svoje strane, 'Falcon 9' je izveo 31 let, što je novi rekord. 17 od ovih lansiranja – više od polovine – bilo je posvećeno postavljanju 'Starlinkovim' satelitima u orbitu, tako da megakonstelacija već ima 1678 jedinica tipa 'v1.0' i 152 tipa 'v1.5' u orbiti, sa ukupno 1465 operativnih jedinica. Još tri lansiranja 'Falcona9' korišćena su za lansiranje brodova 'Crew Dragon' u misijama na ISS 'Crew-2' i 'Crew-3', uz turističku misiju 'Inspiration4', prvi orbitalni let koji su činili isključivo neprofesionalni astronauti. Uz odgađanje 'Boeingovog''Starlinera', 'Crew Dragon' ostaje jedino američko plovilo s posadom u službi. Prošle godine, 'SpaceX' je uspeo da sačuva prve stepene svojih raketa 100 puta i sačuva i ponovo lansira jedan isti stepen (B1057) više od deset puta.
Intergacija B4 sa S20 prošlog avgusta.
Prototip SN10 tokom ateriranja.
Hayley Arcenaux na vrhu 'Crew Dragona'.
Na ničije iznenađenje, prvo lansiranje rakete 'SLS' i svemirskg broda 'Orion' u misiji 'Artemis I' odgođeno je za 2022. Zauzvrat, NASA nam je poklonila spektakularno spuštanje i sletanje rovera 'Perseverance', najsloženijeg vozila ikada poslatog na površinu Marsa (u pratnji helikoptera 'Ingenuity'). Prvi put smo putem brojnih kamera smeštenih na brodu mogli da gledamo ovu neverovatnu sekvencu. Nasine sonde nastavljaju da istražuju Sunčev sistem, od solarne sonde 'Parker' u blizini Sunca do sonde 'Juno' oko Jupitera. Osim toga, kosmička agencija je lansirala sonde 'DART' i 'Lucy', kao i rentgenski teleskop IXPE. No, šlag na torti je nesumnjivo bilo uspešno lansiranje 'Webba' zahvaljujući europskoj raketi 'Ariani 5'.
Prva 'SLS' je već kompletirana.
Sletni stepen snimljen iz rovera.
Rover snimljen sa sletnog stepena.
Naravno, ne smemo da zaboravimo ni dve kompanije za svemirski turizam 'Virgin Galactic' i 'Blue Origin'. 'Virgin Galactic' je postala poznata 2021. godine po tome što je prva lansirala svog putnika, milijarderaRicharda Bransona, blizu granice svemira zahvaljujući svemirskom avionu 'SpaceShipTwo'. Nasuprot tome, 'Blue Origin' je prošle godine uspeo da izvede tri misije 'New Sheparda' s ljudskom posadom, uključujući prvi let sistema s ljudskom posadom, u kojem je putovao i sam vlasnih Jeff Bezos.
Oliver Deamen, Wally Funk i Mark Bezos u kapsuli tokom prvog leta putničkog 'New Sheparda'.
Rusija
Za Rusiju je 25 lansiranja u 2021. napredak u odnosu na 17 orbitnih misija 2020, što je bio istinski najniži nivo svih vremena. Međutim, gotovo sva lansiranja su izvršili časni 'Sajuzi', od kojih je osam bilo posvećeno indo-britanskoj megakonstelaciji 'OneWeb'. Pozitivno je to što je 'Roskosmos' uspeo da lansira i pristane na ISS modul 'Nauka' koji je kasnio više od decenije. Nekoliko meseci kasnije, uspešno su lansirali i mali modul 'Pričal'. Osim toga, Rusija je protekle godine na ISS lansirala i tri svemirske letilice 'Sajuz' s ljudskom posadom, Sajuz MS-18', MS-19 i MS-20, plus dva teretna broda 'Progress'. U dve misije 'Sajuz' putovali su neprofesionalni kosmonauti: prvi reditelj i prva glumica koji su otputovali u svemir, i u drugoj misiji dva japanska turista. Još godinu dana kašnjenja u lunarnom programu i brodu 'Arjol' dospeli su na naslovne stranice i završili smo 2021. sa službenim otkazivanjem superrakete 'Jenisej' i odgađanjem prvog leta 'Arjola'sa ljudskom posadom za 2027. S druge strane, nuklearni tegljač 'Zeus' nastavlja s napretkom, a pet lansiranja s kosmodroma Vastočni udahnulo je život ovom novom kosmičkom centru, gde se ubrzano nastavlja rad na rampi za buduću raketu 'Angara'.
Moduli 'Nauka' i 'Pričal' spojeni sa ISS.
Glumica Julija Peresild u modulu 'Nauka'.
Ostatak sveta
U ostatku sveta, 2021. je bila još jedna godina u kojoj Iran nije uspeo uspešno da lansira svoju raketu 'Simorgh' uprkos dva ili možda tri pokušaja. Kao kontrapunkt, Južna Koreja je uspela da debituje sa svojom raketom 'Naro-1'. Evropa je nastavila s tri lansiranja 'Vege' i još tri 'Ariane 5', posebno uspešnim lansiranjem svemirskog teleskopa 'James Webb'. Uz to, mogli smo da gledamo prvi javni prikaz lansiranja španske suborbitne rakete 'Miura 1' kompanije 'PLD Space'.
'James Webb' se obvaja od drugog stepena 'Ariane 5'.
