Energetski štit još nije pronađen, ali izgleda da jeste magnetski toplotni. Evropski istraživači su kreirali tehnologiju magnetnog polja, koja će moći da zaštiti svemirske letilice od visokih temperatura tokom ulaska u atmosferu, i verovatno zauvek ukine potrebu za tradicionalnim toplotnim štitovima.
Snažni superprovodljivi kalem će biti u stanju da stvori magnetno polje koje će obaviti svemirsku kapsulu i tako zaštititi njene napadne ivice tokom ulaska u gušće slojeve atmosfere. Ove godine će za testiranje biti upotrebljena ruska balistička raketa lansirana iz podmornice, pod nazivom „Волна“[1] („Talas“), koja će iz voda oko Kamčatke test-letilicu (kapsulu „Волан“) izneti na suboorbitnu trajektoriju, a onda će uslediti njen povratak u atmosferu.
Tehnološkim razvojem ove ideje rukovodi aeronautički gigant „EADS Astrium“, koji trenutno radi i na projektu uklanjanja kosmičkog otpada sa orbite[2] i gravitacionog traktora za skretanje opasnih asteroida. I Nemačka svemirska agencija DLR i Evropska svemirska agencija ESA takođe su uključene u navedeni projekat.
NASA takođe istražuje sopstvenu tehnologiju itermalnog štita na naduvavanje, koja bi mogla značajno da smanji težinu letilica za Mesec ili Mars. Ali skoro je sigurno da će i Amerikanci participirati u ovom naprednom evropskom magnetskom projektu.
[1] Ova trostepena raketa zasniva se na balističkoj raketi R-29R, koju je dizajnirao Državni raketni centar Makajev. Lansiraju ih uglavnom podmornice klase Delta III. U bivši prostor za bojevi glavu može da smesti teret od 1,3 m3. Raketa može da u orbitu podigne teret od 720 kg. Ovom raketom je 2001. lansirano prvo kosmičko jedro, Cosmos 1.
[2] Francuski inženjer Brice Santerre je konstruisao tzv. Jedro za aerokočenje. Testiranje sa jedrom od 5 m2 biće izvedeno francuskim Microscope satelitom 2016. godine. Santerre kaže da njegovo jedro neće moći da lovi predmete manje od teniske loptice, kakvi prilikom sletanja redovno udaraju u šatlove, ali sigurno hoće one veće.
