28. marta Vestijanci su proslavili 205 godina od kako je Zemljanin Heinrich Wilhelm Mathäus Olbers otkrio njihov svet. Olbi tada nije mogao bi da sanja da će plemenita ljudska težnja ka avanturama i nezasita glad za znanjem pokrenuti jedan aparat sa Zemlje ka toj tajanstvenoj tački svetlosti među zvezdama. Danas jedna sonda sprovodi detaljna istraživanja sveta koji je Olbers otkrio 1807.
Danas nastavljam da pišem o jednoj zbilja spektakularnoj misiji, koja je – svaki put to i sami vidimo – jedinstvena po mnogo čemu.
„Dawn“ nastavlja svoju intenzivnu kampanju mapiranja Veste sa niske orbite (LAMO), strpljivo skenirajući ovu protoplanetu sa visine od oko 210 km. Trenutno, njegov primarni zadatak je da meri atomski sastav i unutrašnju distribuciju mase ovog geološki iznenađujući složenog sveta. Pored toga, ovakva niska orbita je idealna za fotografije visoke rezolucije u vidljivom i infracrvenom spektru, koje omogućavaju uvid u prirodu minerala na površini.
Poslednji put za mnogo milijardi godina, „Dawn“, nošen raketom „Delta II 7925H“, prolazi kroz plave oblake iznad Atlantika. Uzletanje je obavljeno sa rampe LC–17B iz vojne baze na Cape Canaveralu. Bila je to deveta misija Nasinog „Discovery“ programa. Na stanici se nalaze i delovi proizvedeni u Italiji, Holandiji i Nemačkoj.
Još od kako je napustio matičnu planetu u septembru 2007. godine (vidi sliku gore), robot–avanturista je krenuo svojom nezavisnom putanjom po bespućima solarnog sistema. Dok su Zemlja i njena prateća svita (uključujući Mesec i mnoge veštačke satelite) sledile svoje ponavljajuće godišnje putanje oko Sunca, „Dawn“ je uz pomoć jonskih motora (od tri uvek je radio samo po jedan) spiralno klizio ka randevuu sa Vestom u julu 2011. godine. Kada je gravitacija džinovskog asteroida[1] nežno prigrlila posetioca[2], počeli su zajedno da putuju oko Sunca, prateći istu stazu kojom se Vesta kretala eonima pre nego što su ljudi digli pogled ka noćnom nebu.
|
Silikonski paneli Esine „Rosette“, najveći ikad lansirani na jednu međuplanetnu misiju, imaju s kraja na kraj raspon od 32 m i ukupnu površinu od 53 m2. Na orbiti oko Zemlje oni daju 7 kW, ali „Rosetti“ ne treba toliko energije, međutim putujući sve dublje u svemir, svaki vat je itekako važan. Kada sonda bude 5 puta udaljenija od Sunca od Zemlje a snaga naše zvezde opadne (sa kvadratom rastojanja), džinovski paneli će davati oko 400 W. „Dawnovi“ paneli su najveći koje je NASA ikad poslala u neku međuplanetnu misiju, ali su ipak manji – od vrha do vrha imaju 20 m, i ukupnu površinu od oko 32 m2. Ćelije (ima ih ukupno 11.480) sastoje se od tri materijala: iridijum–galijum fosfida, iridijum–galijum arsenida i germanijuma, i mnogo su efikasnija od „Rosettinih“, te iako su manje površine, ukupno daju više energije pod istim uslovima. U Zemljinoj orbiti generišu više od 10 kW, što je dovoljno da električnom strujom snabde 10 prosečnih kuća u SAD. „Dawnova“ misija, čiji zadatak je da poseti dva najveća asteroida asteroidnog pojasa, Vestu i Ceres, bila bi nemoguća bez jonskog ksenonskog pogona. Ključ takvog pogona je izuzetna sposobnost da električnu energiju pretvara u potisak, tako da „Dawn“ mora da nosi takve panele koji će mu, dok bude istraživao Ceres (koji je 3 puta dalji od Sunca od Zemlje), obezbešivati dovoljno energije za potisak i rad svih brodskih sistema. |
Kao što se zna, brzina svakog objekta u orbiti, bilo oko Zemlje, Sunca, Mlečnog puta ili nečeg drugog, smanjuje se sa povećavanjem orbitne visine. Dalja od Sunca od Zemlje, te stoga pod njegovim slabijem gravitacionim uticajem, Vesta se kreće manjom brzinom od Zemlje, te da joj treba više od 3,6 godina (1.325,6 dana) za jednu revoluciju. Kada „Dawn“ bude stigao do još udaljenijeg Ceresa, koji se okreće oko Sunca još sporije, uskladiće se sa njegovom brzinom od 4,6 godina za jedan krug.
Kao što su ponekad velika i mala kazaljka na satu blizu jedna drugoj a ponekad na suprotnim stranama časovnika, tako su i Zemlja i „Dawn“ nekad relativno bliži a nekad mnogo udaljeniji. Trenutno ih njihove orbite vode ka suprotnim stranama u odnosu na Sunce, povećavajući tako distancu između njih. Do sada su na suprotnim stranama od Sunca bili dvaput (mada nikad tako uzajamno udaljeni kao sada) – u novembru 2008. i u novembru 2010. godine. Prvi put je „Dawn“ bio 384 miliona km daleko od kuće, a drugi put 458 miliona km, ali to je malo komplikovanije nego što izgleda jer se tada Zemlja i sonda nisu nalazili u istoj ravni.18. aprila „Dawn“ će se ponovo naći najdalje od Zemlje, ovog puta na bezmalo 520 miliona km, ili više od 3,47 AJ. Daleko iza Marsa, odakle je samo šačica lestilica uspela da se javi svojim gazdama na Zemlji. Oni koje interesuje istorija kosmičkih istraživanja (kao što sam ja) umeće da ih nabroje, ali ono što je ipak važnije jeste uzbuđenje zbog ovog dostignuća ljudske rase. „Dawn“ je danas skoro 1.400 puta dalji od prosečno udaljenog Meseca (i 1.300 puta dalji od najveće udaljenosti koju su dosegli „Apollo“ astronauti pre 42 godine). Deep–space sonda je preko milion puta dalje od Zemlje od Međunarodne orbitne stanice i kineske orbitne stanice „Tiangong–1“.
 |
Sonda „Dawn“ crpi energiju od Sunca. Ukupan raspon njenih panela je 19,7 m. Jedna druga misija, „Rosetta“, koja hita ka kometi Čurjumov/Gerasimenko, ima ukupan raspon 28 m, ali „Dawnovi“ paneli su mnogo efikasniji, te su to najači solarni kolektori ikada korišćeni u nekoj međuplanetnoj misiji. |
Vesta se ne okreće oko Sunca u istoj ravni sa Zemljom. Zapravo, veliki deo izazova ove misije sastojao se u u tome da se pogodi Vestina orbita, odn. njena nagnuta ravan. Kao rezultat, kada su (kao sada) na suprotnim stranama Sunca, imamo da se „Dawn“ ne nelazi direktno iza Sunca već malo južnije od njega. Pored toga, budući da orbite nisu savršeno kružne, najveća udaljenost neće da se podudari sa terminom kada „Dawn“ i Sunce budu prividno najbliži poravnanju (gledano sa Zemlje). Minimalno ugaono razdvajanje od manje od 5 stepeni (oko 10 puta veće od ugaone veličine samog Sunca) bilo je 9. aprila, ali Sunce i „Dawn“ će se nalaziti unutar 10 stepeni od 23. marta pa do 27. aprila. Da potsetim, to je ugao pod kojim vidimo dlan ispružene ruke, što može da nam pomogne da odredimo položaj sonde na nebu u ovom trenutku. Tokom ovih 5 nedelja, ovaj Zemljin robotski kosmički ambasador polako će se pomerati ka zapadu. Čim se razvedri, pozivam sve čitaoce da izađu napolje i pridruže mi se da podignutih dlanova ka Suncu i „Dawnu“ pozdravimo ovaj zajenički doprinos u sagledavanju našeg položaja u univerzumu.
Za one uplašene posmatrače koji nemaju neophodnu nadljudsku oštrinu vida da uoče udaljenu kosmičku stanicu naspram blještavila Sunca, ovo poravnanje pruža zgodnu priliku da još jednom razmisle o misijama duboko u svemiru. Formirana u sâm osvit Sunčevog sistema, Vesta, evidentno najmanja zemljolika planeta, čekala je strpljivo nezainteresovana posetu sa najveće zemljolike planete. Tokom čitave istorije života na Zemlji, njeni žitelji su bili okrenuti ka svetu na kome žive. A onda, jedna od milion miliona vrsta, potstaknuta veličinom univerzuma, iskoristila je svoje izuzetne talente i kolektivno znanje da prevaziđe ograničenja planetnog života nastojeći da se otisne dalje. „Dawn“ je proizvod bića dovoljno sretnih da su u stanju da kombinuju svoju snažnu znatiželju vezanu za disanje kosmosa sa impresivnom sposobnošću da istražuju, analiziraju i konačno shvate. Dok njegovi graditelji ostaju u blizini planete sa koje potiču, njihov emisar trenutno prolazi iza dalje strane Sunca! To je isto ono Sunce čiji je prečnik 100 puta veće od Zemljinog i čija je masa trećinu miliona puta veća od Zemljine. To je isto ono Sunce koje je već više od 4,5 milijardi godina neprikosnoveni gospodar našeg solarnog sistema. To je isto ono Sunce koje je obasjavalo Zemlju sve to vreme i bilo osnovni izvor toplote, svetlosti i drugih izvora energije od kojih su stanovnici ove planete tako zavisni. To je isto ono Sunce koje je tokom nebrojenih milenijuma tako snažno uticalo na ljudsko izražavanje u umetnosti, literaturi, mitologiji i religiji. To je isto ono Sunce koje je motivisalo viševekovna naučna proučavanja. To je isto ono Sunce koje predstavlja naš reper u galaksiji Mlečni put. A sada čovečanstvo ima svemirsku letilicu koja se nalazi sa njegove druge strane. Možda se osećamo poraženi zbog svoje beznačajnosti u kosmosu, ali i dalje preduzimamo najhrabrije avanture u pokušajima da razumemo njegovu veličinu i suštinu.
„Dawn“ trenutno leti na samo 210 km od površine Veste. Takođe je na 3,47 AJ (519 miliona km) od Zemlje. Radio–signnalu za round–trip treba skoro 58 minuta.
Gde je međuplanetna stanica „Dawn“ sada“? Na suprotnoj strani Sunca gledano sa Zemlje!
Ako je neka američka bakterija uspela da se prošvercuje na „Dawn“, danas ovako vidi Sunce, Zemlju i komšijski Mars.
Jedna od poslednjih fotografija Veste. Sonda kruži na visini od 200 km, relativnom brzinom od 190 metara u sekundi. Sonda košta preko pola milijardi godina.
[1] Pre nego što je pre milijardu godina doživeo strašan sudar u kome je izgubio oko 300 milijardi tona svoje mase, 1/10 težine čitavog asteroidnog pojasa otpadalo je na Vestu. Danas je to 9%.
[2] Nakon što je prevalio 2.800.000.000 km, putujući 4 godine kroz bezdan međuplanetnog prostora, vezan jedino moćnom gravitacijom Sunca, „Dawn“ je 16. jula u 5h ujutro po našem ušao u orbitu oko Veste. Preko 70% putovanja (više od 2,5 godine) bio je gonjen svojim električnim jonskim pogonskim sistemom. Do sada je potrošeno oko 65% ksenonskog goriva.
|
linkovi
|
|
Kako smo već najavili Nasina letelica Dawn je konačno, (u četvrtak, 27. septembra 2007.) lansirana raketom Boing Delta 2 i krenula na svoj tri milijarde ...
2007 ... „Septembarsko lansiranje neće uticati na realizaciju svih naučnih ciljeva misije 'Dawn' koji su bili u planiranu i za julsko lansiranje,“ ...
Konačno je u martu 2006. NASA objavila da se misija „Dawn“ zvanično otkazuje. Na zaprepašćenje svih, otkaz je u martu 2007. ponovo razmatran i.
Jonski motori (Dawn ih ima tri) rade tako što skidaju elektrone iz atoma inertnih gasova kao što je ksenon [5], čineći atome pozitivno naelektrisanim. ...
2010 ... Od kako je 27. septembra 2007. NASA lansirala robotizovanu sondu DAWN, pratim njen napredak. To je prva američka međuplanetna misija koja je ...
„Dawn“ će biti prva ikad lansirana sonda koja ima za zadatak da uđe u ... „Dawn“ će takođe biti i prava letilica koja će posetiti jednu planetu patuljka. ...
2009 ... 29. novembar. 2009. Pre nekih dvadesetak dana, 13. novembra, Nasina svemirska sonda na jonski pogon, DAWN, po drugi put je ušla u Asteroidni ...
|
