Sa lansirne rampe broj 1 kosmodroma Bajkonur 26. septembra 2014. u 00:25h (po moskovskom vremenu), u kosmos je lansiran transportni kosmički brod (TKB) “Sajuz TMA-14M” sa posadom Medjunarodne kosmičke stanice MKS-41/42. Komandant broda je Aleksandar Samokutjajev (“Roskosmos”), dok su brodski inženjeri Jelena Serova (“Roskosmos”) i Beri Vilmor (NASA). Šest časova i deset minuta kasnije TKB je uspešno spojen uz modul “Poisk” (MIM-2). Pozivni znak misije je “Tarhan”. Misija će trajati 169 dana.
Posada kosmičkog broda “Sajuz TMA-14M” i misije MKS-42 – (l-d) Vilmor, Samokutjajev i Serova
Kosmički letovi su već godinama rutinski dogadjaji kojima javnost ne pridaje posebnu pažnju. Na MKS se misije redjaju jedna za drugom. Svake godine, po četiri posade dolaze na stanicu ruskim TKB “Sajuz”. Istovremeno, sa stanicom se redovno spajaju automatski teretni brodovi, ruski “Progres”, američki privatni “teretnjaci” Dragon i Cygnis, japanski HTV, donedavno i evropski ATV. Na stanici veličine fudbalskog stadiona, orbitama visine od oko 430km godinama neprekidno borave tročlane i šestočlane posade u misijama koje u proseku traju oko 170 dana. Njihov rad i život u kosmosu ne izaziva posebna uzbudjenja, kosmos je očigledno već dugo samo još jedno, istina neobično radno mesto.
Nova kosmička misija medjutim skreće na sebe posebnu pžanju. Prvenstveno zbog toga što je u posadi simpatična Jelena Serova, prva Ruskinja koja brodi kosmosom od 1994! Drugo, što je misija krcata naučno-istraživačkim programom koji obuhvata oko 120 eksperimenata na američkom i preko 50 eksperimenata na ruskom segmentu. Treće, planirano je nekoliko kosmičkih šetnji izvan stanice, dok će se krajem godine ovoj posada prudružiti sledeća medjunarodna ekipa u kojoj će takodje biti jedna žena – Italijanka Samanta Kristoferati. Konačno, ova misija se odvija u vrlo složenim medjunarodnim okolnostima, u kojima je saradnja u kosmosu, posebno gledano iz američkog ugla, na listi meta ruskim sankcijama.
Lansiranje “Sajuza TMA-14M”
Iako su tenzije na relaciji SAD/Evropa-Rusija rasle, pripreme za ovu unikatnu misiju su se odvijale bez ikakvih problema u kosmičkim centrima Rusije, SAD i Evrope. Posle dvogodišnjih priprema, Samokutjajev, Serova i Vilmor su dve nedelje pre lansiranja odleteli na Bajkonur. Istog dana, ali drugim avionom, tamo su stigli članovi rezervne posade, koja je takodje vrlo zanimljiva. U njoj se naime, pored komandanta Genadija Padalke, nalaze Mihail Kornienko i Skot Keli koji u martu 2015. na MKS počinju prvu jednogodišnju kosmičku misiju.
Vreme na kosmodromu je isplanirano praktično do poslednjeg minuta. Tamo, po prvi put kosmonauti i astronauti treniraju u “pravom” kosmičkom brodu, praktično do poslednjeg dana pred njegovo montiranje na vrh rakete-nosača “Sajuz-FG”. Zanimljivo je takodje da je sa posadom gotovo sve vreme Mark Serov, suprug Jelene, koji radi kao inženjer u RKK “Energija”. On je takodje nekoliko godina bio kosmonaut, ali je zbog medicinskih razloga morao da napusti odred kosmonauta.
Boravak na kosmodromu je takodje pun tradicija od kojih neke datiraju čak iz vremena Gagarina. Kao na primer sadnja drveta u tzv. “parku kosmonauta”, poseta drvenih kućica u kojima su noćili prvi kosmonauti pred lansiranje u kosmos (Gagarin, Titov, Nikolajev, Popovič i drugi) i glavni konstruktor Karaljov. Još jedna tradicija je šetnja obalom Sirdarje, do drvene rotonde gde se odigrala čuvena “Gagarinova beseda”; tamo su se tog dalekog aprila 1961. svi kosmonauti uključeni u pipreme prvog čovekovog leta u kosmos okupili sa rukovodiocima sovjetskog kosmičkog programa i nazdravili početku nove kosmičke ere. U programu boravka na kosmodormu odvojeno je vreme za gledanje filma “Belo Sunce pustinje” – to je tradicija još iz vremena prvih letova “Sajuz”, krajem 60-ih. Takodje, pred odlazak na lansirnu rampu, kosmonauti ostavljaju svoje autograme na vratima soba u hotelu “Kosmonaut” gde su sve vreme do lansiranja smešteni. Zatim, odlaze do montažnog hangara, gde u jednoj od pomoćnih prostorija oblače skafandre “Sokol”, sledi kraće obraćanje okupljenima iza staklenog zida, na izlasku raport o sremnosti posade za lansiranje (u ovom slučaju direktoru “Roskosmosa” Olegu Ostapenku) i, uz zvuke pesme “Zelena trava doma mog” ulazak u autobus i odlazak na lansirnu rampu. Tradicija mokrenja kosmonauta po točkovima autobusa na pola puta do lansirne rampe je sigurno najbizarnija medju svim ovim tradicijama Bajkonura, koja opet ima veze sa Gagarinom. U ovom slučaju, medjutim imajuću u vidu mešoviti sastav posade, ona je izostala.
Samokutjajev i Serova za vreme lansiranja
Kada stignu na rampu, kosmonauti noseći male ventilacione “kovčežiće” dolaze do lestvi u podnožju rakete koje vode do lifta. Osvrt na stepenicama, ponajviše za poslednje fotografije na Zemlji. Liftom, posada odlazi do vrha raketa i uz pomoć tehničara ulazi u brod, kroz bočni otvor na orbitalnom odseku “Sajuza”. Oko dva časa pre lansiranja, sva vrata su zatvorena za kosmonautima – oni ostaju sami u tesnoj kabini broda, na vrhu rakete čije punjenje gorivom ubrzo posle toga kreće. Iznad centralnog sedišta, u kome se nalazi komandant Samokutjajev postavljen je takozvani “indikator bestežinskog stanja”, još jedna lepa tradicija ali iz ne tako daleko prošlosti. To je najčešće lutka kojoj posadi poklanja neko od deteta kosmonauta. Ona je kanapom privezana na gornji poklopac kabine “Sajuza”. Kada lutka počne da lebdi, posada zna da je nastupilo bestežinsko stanje i da je njihovo krstrarenje kosmosom počelo. U ovoj misiji, “indikator bestežinskog stanja” je mali sibirski leopard, koga je poklonila Jelenina 17-godišnja ćerka koja takodje nosi ime Jelena. Time su se članovi ove posade takodje pridružili akciji očuvanja ove retke i ugrožene životinjske vrste.
Vilmor u kabini, tokom poletanja. Vidi se mali leopard - “inidkator bestežinskog stanja”
A sada, posle ovog kraćeg osvrta na kosmičke tradicije, prikaz toka misije. Osam minuta posle poletanja sa Bajkonura, TKB je odvojen od trećeg stepena RN i dospeo na orbitu sledećih parametara:
- Period obilaska – 88,79 min
- Nagib orbite – 51,65 stepeni
- Perigej – 201km
- Apogej – 257km
- Fazni ugao izmedju TKB i MKS – 30 stepeni
Dok ovo pišemo, u toku su operacije korekcije orbite kosmičkog broda prema standardnoj “brzoj” šemi spajanja. Otpirlike pola časa po ulaska na orbitu obavljena je prva korekcija, posle koje je TKB dospeo na orbitu visine 229 x 295km. Tokom druge orbite planirane su tri sledeće korekcije pomoću kojih će TKB dospeti na orbitu 305 x 333km, sa koje će započeti etapa automatskog približavanja stanici. Spajanje treba da bude obavljeno u 06:15h (04:15 po vremenu u Srbiji), manje od čest časova posle lansiranja, pre isteka četvrte orbite (MKS je bila na svojoj 90697. orbiti). Brod će biti spojen uz modul MIM-2 “Poisk”.
Oko dva časa posle spajanja, Samokutjajev, Serova i Vilmor će uploviti u MKS gde ih čekaju članovi misije MKS-41 – Maksim Surajev (“Roskosmos”), Rid Vajzman (NASA) i Aleksnader Gerst (ESA/Nemačka).
 |
 |
 |
| Samokutjajev | Serova | Vilmor |
http://www.gctc.ru/media
/foto/big/2698/5338129473.jpg" border="0" height="902" width="602">
Biografija posade "Sajuz TMA-14M" / MKS41/42
