<< 'Rosetta' blog №13: Pokušaj uspostavljanja stabilne komunikacije sa ’Filom’ i poreklo džetova na kometi 67P
19. avgust 2015.
Pre tačno nedelju dana, tačnije 13. avgusta, kometa 67P/Čurjumova-Gerasimenko proletela je kroz perihel, tačku na orbiti koja je najbliža Suncu. Kao i bilo koja druga kometa, i Čuri je, kako većina tepa ovoj kometi, već mali milion puta proletela kroz perihel, ali nikada nije za to vreme imala jedan ljudski artefakt koji kruži oko nje. Kako je i očekivano, “Rozeta” je bila tu da uhvati i snimi povećanu aktivnost kometnog jezgra, izazvanu porastom temperature. Jedan od primera je ovaj spektakularni mlaz (“džet”) gasova i prašine koji je zabeležila kamera OSIRIS 29. jula:
Nikada do sada nismo posmatrali ovako jasan i sjajan džet na ovoj kometi, što je ogromna šansa da makar donekle shvatimo ovaj fenomen. Minimalna relativna brzina čestica u njenu dostiže oko 36 km/h, ali verovatno većina njih se kreže daleko većom brzinom. Ovu “kometnu erupciju” posmatrala je sonda “Rozeta” sa svoje trenutne pozicije, koja se nalazi na visini od 186 km, ne bi li što više smanjila mogućnost da je neka čestica iz jezgra udari i oštetri ili pak zbuni navigacioni sistem tokom prolaska kroz perihel. Posle erupcije, spektrometar ROSINA (Rosetta Orbiter Spectrometer for Ion and Neutral Analysis) detektovao je povećanje koncentracije praktično svih jedinjenja koja formiraju Čurijevu komu, sa značajnim izuzetkom vode. Zanimljivo je da je uočeno povećavanje količine sulfida vodonika (H2S), kao i metana.
Slike pre i posle džeta. (ESA/Rosetta/MPS for OSIRIS Team MPS/UPD/LAM/IAA/SSO/INTA/UPM/DASP/IDA).
Zona džeta označena je crvenim kružićem u sredini slike. (ESA/Rosetta/MPS for OSIRIS Team MPS/UPD/LAM/IAA/SSO/INTA/UPM/DASP/IDA). 
Relativna količina gasova u komi nakon pojave džeta na Čuriju 29. julu u odnosu na podatke dva dana ranije. Količina vodonik sulfida porasla je sedam puta, a metana četiriputa. Podatke je prikupio “Rozetin” instrument ROSINA, proizveden na univerzitetu u Bern, u Švajcarskoj.
Pored toga, džet je odgurao solarni vetar oko komete, stvarajući tokom sledećih nekoliko minuta magnetnu šupljinu[1] oko Čurija (ne zaboravi da sama kometa ne poseduje magnetno polje). Do sada jedina magnetna šupljina oko komete detektovala je zapadnoevropska sonda „Giotto“ tokom proletanja pored Halejeve komete 1986. godine[2]. Međutim, Halejeva kometa je mnogo veća[3] i – tokom perihela – mnogo aktivnija od malene 67P.
Magnetno polje oko komete kako ga je izmerila “Rozeta” (RPC-MAG). Tokom džeta 29. jula stvorena je magnetna šupljina oko jezgra. (ESA/Rosetta/RPC/IGEP/IC).
Instrument GIADA (Grain Impact Analyser and Dust Accumulator) takođe je detektovao i ostale efekte mlaza, očitovane u porastu broja čestica koje se sudaraju sa orbiterom – broj je sa uobičajenih 1-3 s početka jula skočio na preko 30. Takođe, ovaj instrument je zabeležio i da je prosečni brzinu čestica porasla sa 29 na 72 km/h, sa pikovim i do 108 km/h[4]. Prvog avgusta instrumenat je registrovao još jedan pik, verovatno vezan za aktiviranje džeta od 20. jula, jer se za samo 4 sata 70 čestica sudarilo sa sondom. Povećanu aktivnost komete prate mnoge zemaljske opservatorije, kako profesionalne tako i amaterske, ali pošto je ona u ovom momentu vrlo visoke prividne magnitude (~20m[5]), to više nikog ne impresionira previše.
Orbita 67P i sumarum poslednje godine misije. Ovogodišnji perihel je doveo kometu na 1,24 AJ (185,98 mil. km). Pre prolaska pored Jupitera 1959. godine, kometa je imala perihel na 2,7 AJ.
Čuriju treba 6,44 godine da obiđe Sunce, tako da je ovo prvi i poslednji put da gledamo aktivnost ove komete iz blizine. Podsetimo da će se evropska misija “Rozeta” verovatno okončati u septembru 2016. godine, kada će velika udaljenost Sunca dovesti do toga da solarni paneli neće više biti u stanju da proizvode dovoljno struje i kada će se sonda polako zalediti[6]. Kako je i očekivano, prolazak kroz perihel predstavljao je spektakl za “Rozetu”. Jezgro je svake sekunde ispuštalo tonu prašine i oko 300 kg vodene pare, što je značajno povećanje naspram 300 grama na sat koliko je beležila sonda prošle godine. To i jeste bio razlog zbog koga je sonda povećala orbitnu visini na 325-340 km iznad površine.
Slike jasno vidljive kometne aktivnosti koje je “Rozeta” napravila 12. avgusta. (ESA/Rosetta/MPS for OSIRIS Team MPS/UPD/LAM/IAA/SSO/INTA/UPM/DASP/IDA).
Čuri viđen 6. avgusta kamerom NavCam sa udaljenosti od 261 km. Vidljiva je aktivnost džetova. (ESA/Rosetta/NAVCAM).
Pored mlazeva o kojima smo pričali, glavni stručnjak koji rukovodi rezultatima i radom OSIRIS kamere, dr Holger Sierks, izjavio je na nedavnoj konferenciji za štampu da su kako su posmatrali kako se sa Čurija otkidaju komadi od jednog do četrdeset metara. Sierks i njegov tim su se odvažili da objave jednu od tih spektakularnih fotografija:
Jedan blok se otkida i odlazi sa površine, viđen okom kamere OSIRIS 30. jula (klikni na sliku da vidiš animaciju). (ESA/Rosetta/MPS for OSIRIS Team MPS/UPD/LAM/IAA/SSO/INTA/UPM/DASP/IDA).
Osim što je prošla kroz perihel, kometa prolazi i kroz svoja godišnja doba, te sada Sunce osvetljava neke zone južne hemisfere – koja uključuje delove dva režnja koji čine nukleus – koji su pet godina bili u senci. Za rezultat, “Rozetin” tim je identifikovao četiri nova regiona na jezgru i nazvao ih Anhur, Khonsu, Sobek i Wosret. Do danas, bez ove 4 regije, na kometi je imenovano 19 prepoznatljivih regiona nazvanih po egipatskim božanstvima.
Novi regioni identifikovani na južnoj hemisferi komete. (ESA/Rosetta/MPS for OSIRIS Team MPS/UPD/LAM/IAA/SSO/INTA/UPM/DASP/IDA).
Sa druge strane, za mali lender “File” prolazak kroz perihel neće biti jako prijatan, ali nažalost nemamo novih vesti o malom istraživaču. Očekujemo nove vesti, jer će 11. avgusta “Rozeta” preleteti iznad širine na kojoj se nalazi “File”. Veruje se da sonda neće biti izložena većoj temperaturi od 50° C. And by the way, ako želiš da pogledaš detaljan model komete, ESA je napravila izuzetni interaktivni sajt (budi strpljiv!), gde možeš da se igraš sa 3D modelom Čurija, uključujući promenu svetlosti, rotacije, ili jednostavno pregledati katalog fotografija koje je napravila “Rozeta” (naravno, isključivo kamera NavCam). Dobar način da se proslavi prolazak kroz perihel komete najviše istražene od ljudske vrste.
Interaktivni 3D model komete. (ESA)
Kometna aktivnost viđena 30. jula sa 178 km.
https://www.youtube.com/watch?v=8YIFlHqGqh4&feature=player_embedded
[1] Npr. Zemljino magnetno polje stvara elektromagnetnu šupljinu u kojoj se nalazi naša planeta.
[2] Međunarodnu ekspediciju na kometu Halej, u kojoj je nezavisno učestvovalo 6 sondi SSSR-a (2 kom.), Japana (2 kom.), Zapadne Evrope i Amerike, opisao sam u izvrsnoj priči ovde postavljenoj pre šest godina. Šta se tada radilo u kosmosu, danas je skoro nezamislivo.
Tada je „Giotto“ prišao na samo 596 km od komete, Nažalost, već na 1.200 km sonda je pretrpela toliko sudara sa šrapnelima komete da joj je kamera ubrzo bile izbačene iz stroja, a uskoro je i sâma letilica izgubila orijentaciju. No i pored toga, evropski naučnici su uspeli da pribave jedinstvene naučne informacije.
[3] Halejeva kometa ima dimenzije 15×8 km, a Čuri 4,3×4,1 km.
[4] Ovde je možda prilika da podsetim da je maksimalna brzina komete 38 km/s (135.000 km/h). Brzina gasova i čestica je verovatno relativna, tj. u odnosu na površinu glave komete.
[5] Možda je to mnoogo za astronome, ali je daleko od toga da se vidi golim okom. Kažu da sve ispod 6,5 nije vidljivo golim okom. Tu magnitudu ima recimo Callirrhoe, mali ~8 km satelit Jupitera. Zorkić kaže da se na Letenci ništa manje od 15m ne može da vidi tamošnjim teleskopima.
[6] Sonda ima dva „krila“ sa po 5 panela, ukupne površine 64 m2, što je druga najveća površina do sada na nekoj međuplanetnoj sondi (prva je sonda „Juno“). Podećam da je „Rozeta“ prva kosmička sonda koja je dospela blizu Jupitera uz pomoć solarnih panela. U periheli paneli daju 1.500 W, a u blizini Jupitera (5,25 AJ) svega oko 400 W.
Lender “Fila” se javio sa komete!
AMBICIJA - Zašto je važna Rosetta?
'Rosetta' već vidi oblik svog cilja
Rozeta - Rigorozne pripreme za randevu sa kometom • SVEMIRSKA SONDA "ROSETTA" • Odloženo lansiranje • Roseta lansirana • Program • Poseta centru ESA • Plan susreta sa asteroidima • Prolaz pored Zemlje i takmičenje • Pisma: O Rozeti • Rosetta uspela da snimi "Pariz"! • "Rosetta" spremna za kritični manevar • "Rosetta" proletele pored Marsa • "Rosetta" spremna za kritični manevar • Rosetta - Podaci o manevru u toku dana • Rosetta - snimak Marsa • O poreklu naziva misije • "Rosetta" poslala fotografije • Rosetta - skoro ubila Mars • ESA i NASA sarađuju • ROZETA PROLEĆE PORED ZEMLJE • Probuđena sonda se približava asteroidu • MISIJA ROSETTA - RANDEVU SA ŠTEINSOM
