Indeks članaka

Dokazi i "dokazi"

Tokom istorije bilo je puno inteligentnih i tacnih dokaza i jos vise inteligentnih i netacnih. A najvise je bilo i neinteligentnih i netacnih.

Evo nekih od svake vrste.

U svom delu "O nebu" Aristotel tvrdi da Zemlja ima sferni obik i za to kao dokaz navodi kruzni oblik Zemljine senke kada ona pomracuje Mesec. Zaista, da Zemlja ima drukciji oblik i ta senka bi morala biti drugacija.

Aristotel navodi i drugi dokaz. Kada putujete ka jugu izgled neba se menja. One zvezde koje su vam u zenitu, npr. u  Atini, nece to biti kad stignete u Aleksandriju. A neke zvezde koje vidite iz Egipta opet necete videti iz Grcke. Iz toga sledi da je Zemlja loptasta.


A o obliku nase planete moglo se suditi i po cuvenom Eratostenovom racunu koji je on izneo u delu "O velicini Zemlje". Zemlja mora biti loptasta ako se u jednom istom trenutku Sunce ogleda na dnu jednog bunara, a ne ogaleda se na dnu drugog, udaljenog, bunara [vise o ovome]. I ovo je logicno. Medjutim ubrzo je taj Eratostenov racun pao u zaborav.


Vratimo se Aristotelu. Slavni filozof je bio pristalica geocentricnog sistema po kome je Zemlja u centru nebeske sfere i oko nje se okrecu nebeska tela. Dokazi za to su logicni.

Sve sto je tesko tezi centru sveta, kaze Aristotel. Ako bacite kamen, on padne. I Zemlja bi isla ka istom tom centru da se u njemu vec ne nalazi. Ona je naprotiv sasvim mirna i nepokretna. Jer da je drukcije videli bismo da se neke zvezde udaljuju od nas, a da nam se druge priblizavaju.

Zemlja se ne rotira, kako to neki drugi misle, kaze Aristotel, jer kad bacite kamen pravo u vis on padne pravo dole. Da se Zemlja rotira kada skocite u vis ona bi se izmakla ispod vas pa biste doskocili na drugo mesto, zapadno od mesta sa koga ste odskocili.

Ovakvo rezovanje je logicno i tacno u svetu u kome ne postoji inercija. Za inerciju stari Grci nisu znali, nju ce otkriti tek Galilej.

A sto se tice kretanja zvezda koje ne uocavamo (ne opaza se paralaksa zvezda) to je otuda sto su zvezde veoma udaljene od nas. Zapravo paralaksa postoji ali je toliko mala da se moze uociti samo izuzetno preciznim instrumentima i to samo za najblize zvezde.


Posbne besmislice mogu nastati kada se povedemo za autoritetima, kada argument autoriteta pretpostavimo autoritetu argumenta.

Keplerov heliocentricni sistem crkva je svojevremeno odbacivala jer je on u suprotnosti sa biblijskim ucenjima. Dakle, princip je bio ovaj: kad Biblija nesto kaze - polemike nema (neki tvrdoglavi polemicari su zavrsili na lomaci). Tako Luter* za Keplera kaze: "Narod slusa nekog nadobudnog astrologa koje se upinje da dokaze kako se okrece Zemlja, a ne nebo ili nebeski svod, Sunce i Mesec". Zatim navodi ovaj mudar dokaz. "Ova budala zeli da preokrene celokupnu nauku o astronomiji, ali Sveto pismo nam kaze da je Hoseja zapovedio Suncu da miruje, a ne Zemlji."

A Kavin** opet navodi slican argument. "Svet je tako utvrdjen da se ne moze pokretati***. Ko ce se usuditi da stavi autoritet Kopernika iznad autoritetu Svetog duha".


* Martin Luter (1483-1546), nemacki teolog i reformator.
** Zan Kalvin (1509-1564), francuski teolog i crkveni reformator.
*** "Zato je vaseljena tvrda, i nece se pomjeriti" (Psal. XCIII, I)

A u "Istoriji astronomske nauke" Milutim Milankovic pise o Sajneru koji o otkricu pega na Suncu izvestava Teodora Bazeusa, a ovaj mu odgovara: "Sinko, ja sam Aristotela dvaput proucio, ali ne nadjoh u njemu nista o Suncevim pegama; one, dakle, ne postoje, te su zato samo proizvod tvojih slabih ociju ili prljavih stakala". (Sajner je posmatrao pege kroz durbin ispred cijeg objektiva je stavljao zatamnjeno staklo)


I tako dalje, i tako dalje. Kad god cujete da neko ima neoborive dokaze za neku tvrdnju, budite oprezni. Sve do kraja 18. veka mnogo ljudi je dozivelo okrutnu sudbinu zbog "neoborivih dokaza". Kao neoboriv dokaz (i uslov za osudu) se smatralo i priznanje osumnjicenog (u modernoj pravnoj nauci priznanje se tretira kao i svaki drugi dokaz i podlozno je slobodnoj oceni suda), pa se do priznanja cesto dolazilo surovim mucenjima. Mnoge zene su mrcvarene i sakacene sve dok ne bi "priznale" da su vestice (tada bi obicno bile spaljene na lomaci).

Na kraju: svako vreme ima svoje predrasude, svoju logiku i nacin razmisljanja. I te predrasude, ta logika i taj nacin razmisljanja okivaju slobodnu misao. Tako je bilo i tako je i danas. Samo mali broj je onih koji su sposobni da slobodno misle.


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži