4. septembar 2010.
Verske vođe složno su kritikovale tvrdnju Stivena Hokinga, čuvenog britanskog astrofizičara, da je Bog suvišan i da je za stvaranje univerzuma zaslužna sila gravitacije, a ne Tvorac. Teza koju naučnik iznosi u novoj knjizi „Veliko stvaranje“ izazvala je burne reakcije verskih krugova. Predvodi ih poglavar Anglikanske crkve, kentenberijski nadbiskup dr Rovan Vilijams, koji odbacuje Hokingovu konstataciju da savremena fizika ne ostavlja mesta za Tvorca i da nauka može da objasni poreklo svemira.
Profesor Hoking, autor naučnopopularnih bestselera, između ostalog zaključuje da „nije neophodno prizivati Boga da aktivira vatromet i da pokrene svet“, na šta dr Vilijams odgovara: „Vera u Boga ne služi tome da se popune praznine kada treba objasniti međusobni odnos stvari u svemiru. To je vera da postoji jedan inteligentan, živ agens, od čijeg delovanja u krajnjoj liniji zavisi egzistencija svega postojećeg. Fizika sama za sebe neće rešiti pitanje zbog čega postoji nešto, a ne ništa“.
Osudi Hokingovih stavova pridružili su se i glavni rabin Velike Britanije lord Saks, lider Rimokatoličke crkve Engleske i Velsa i jedan o vodećih britanskih imama.
„U nauci se radi o objašnjenjima. U religiji se radi o tumačenjima. Bibliju naprosto ne interesuje kako je nastao svemir,“ tvrdi lord Saks. Rimokatolički nadbiskup vesminsterske opatije Vinsent Nikols se „u potpunosti slaže sa onim što je vrhovni rabin tako rečito formulisao o odnosu religije i nauke“, dok imam Ibrahim Mogra, predsednik komiteta Muslimanskog saveta Britanije, kaže da „ako pogledamo svemir i sve što je stvoreno, to nam ukazuje na to da je tu neko ko je to stvorio. A taj neko je svemogući Gospod“.
Provokativna knjiga profesora Hokinga, napisana u saradnji sa američkim fizičarem Leonardom Mlodinovom, osporava uverenje Isaka Njutna da svemir mora predstavljati Božju tvorevinu, jer nije mogao biti stvoren iz haosa. Kao argument navodi otkriće planete koja se okreće oko zvezde koja nije naše Sunce, iz 1992. „To koincidenciju naših planetarnih uslova - jedno sunce, srećna kombinacija rastojanja Zemlja-Sunce i solarne mase - čini daleko manje izuzetnom da bi bila dokaz da je Zemlja pažljivo stvorena samo da bi zadovoljila nas, ljudska bića.“
Hoking otvorenom ostavlja i mogućnost postojanja života na drugim planetama, kao i postojanja čitavih novih svemira - takozvanog multisvemira, odnosno „multiverzuma“. Prema njegovom mišljenju, vid komplikovane teorijske fizike koji je poznat kao M-teorija, a predstavlja jedan tip teorije struna, mogao bi da bude svojevrsni „sveti gral“, koji objašnjava sve u poznatom svemiru. Fizičari već dugo tragaju za jednom univerzalnom teorijom, koja bi objedinila kvantnu teoriju, koja se odnosi na materiju na subatomskom nivou, sa gravitacijom, koja objašnjava uzajamno delovanje velikih objekata. Ajnštajn je ovu hipotetičnu teoriju nazvao jedinstvenom teorijom polja, a Hoking veruje da bi M-teorija možda mogla da bude upravo to.
| Pop ikona Profesor Hoking, rođen 8. januara 1942, na 300-godišnjicu Galilejeve smrti, doktorirao je fiziku na Oksfordu. Zbog retke bolesti - amiotrofičke lateralne skleroze, prikovan je za kolica, ali to ga nije obeshrabrilo i nastavio je da se bavi naučnim radom. Dao je veliki doprinos u istraživanju crnih rupa. Hoking je 1984. izdao knjigu „Kratka povest vremena“ koja je postala bestseler. Ovekovečen je u nizu dela pop kulture, između ostalog i u više epizoda kultnog crtaća „Simpsonovi“. |
D. Milojković
Izvor: Blic.