WASP-39 b je gigantska vansolarna planete, tipa vrućeg Jupitera, a vrući Jupiteri su planete po strukturi i veličini uporedive sa našom planetom Jupiter samo što su vrlo blizu svojoj matičnog zvezdi zbog čega su vrele.
Temperatura na WASP-39 b planeti iznosi oko 900 stepeni Celzijusa. WASP-39 b je po prečniku nešto veća od Jupitera, a po masi slična Saturnu. Svoju zvezdu obiđe za 4,1 dan od koje je inače udaljena svega sedam miliona kilometara (Merkur je od Sunca udaljen u proseku blizu 50 miliona kilometara). Otkrivena je februara 2011, a od nas je udaljena 700 svetlosnih godina.
Pređenje veličina: Jupiter (levo), Zemlja (gore) i WASP-39 b
Tu planetu osmatrao je JWST, novi i najmoćniji svemirski teleskop koji je sredinom ove godine postao operativan i koji je odmah na Zemlju počeo da šalje zadivljujuće snimke od najdaljih galaksija, do domaćih planeta. Ovog puta zaintrigirao je naučnike snimkom pomenute vansolarne planete.
Tim snimkom svemirski teleskop je pokazao svoju moć. Uspeo je da u atmosferi te daleke planete detektuje ugljen dioksid! Ta planete gotovo je sigurno nema života na sebi, ona je suviše blizu svom suncu, vrela je, na njoj nema tečne vode itd. ali detekcija nekih gasova u atmosferi te planete podgrejava očekivanja naučnika da će teleskop na nekoj bližoj vansolarnoj planeti moći da detektuje hemijske produkte života. Sem toga već i na osnovu ovog podatka o planeti WASP-39 b planetolozi upotpunjuju poznavanje vansolarnih planeta. Ti podaci pomoći će naučnicima da stvore sliku o tome kako bi signal o ugljen dioksidu mogao da izgleda na nekoj nastanjivoj planeti.
Do podatka o sastavu atmosfere WASP-39 b došlo se na ovaj način. Teleskop je ugledao planetu dok je ona prolazila ispred svoje zvezde, dok je dakle, ona bila u tranzitu. Zatim je usledila analiza primljenih zraka. Naime, svetlo sa zvezde je prolazilo i kroz atmosferu planete te je poređenjem primljenih signala mogla da se izdvoji samo atmosfera planete i tako uoči njen sastav.