U engleskom medicinskom časopisu 'The Lancet', jednom od najprestižnijih i najpoznatijih časopisa opšte medicine u svetu, koji je stekao reputaciju koja prevazilazi stroge medicinske okvire[1], iznet je grozan podatak za 2013. da samo jedan od 20 ljudi u svetu (4,3%) nije imao nikakav zdravstveni problem, a da trećina globalne populacije (2,3 milijarde ljudi) pati od više od 5 poremećaja. Pokušaću da prenesem glavne odrednice iz velike analize iz studije 'Global Burden of Disease Study'[2] (GBD) koja je objavljena u 'The Lancetu'.
U vreme ove epidemije se često ponavlja da potpuno zdravi nemaju šta da strepe, jer virus napada samo one stare i već načete. On ih praktično samo 'gurne preko crte', te je to uzrok velikog mortaliteta. Zanimljivo, ali koliko nas ima potpuno zdravih?
Naime, pomenuto istraživanje je pokazalo da je u čitavom svetu udeo izgubljenih godina zdravog života (životne godine prilagođene bilo kakvoj vrsti invaliditeta[3]) zbog bolesti (a ne smrti) porastao sa oko petine (21%) u 1990. godini na gotovo trećinu (31%) u 2013. godini.[4]
Kako svetska populacija raste i povećava se udeo starijih ljudi u njoj, autori upozoravaju da će tokom narednih decenija broj nedovoljno zdravih ljudi brzo da se povećava.
Do rezultata se došlo nakon najveće i najdetaljnije analize kojom su kvantifikovani obrasci, nivoi i trendovi lošeg zdravlja i invaliditeta u svetu između 1990. i 2013. godine.
U proteklih 25 godina, vodeći uzroci gubitka zdravlja globalne populacije gotovo da se nisu promenili. Bol u krstima, depresija, anemija usled nedostatka gvožđa, bolovi u vratu i gubitak sluha usled starosti rezultirali su najvećim ukupnim gubitkom zdravlja u svetu [mereno u smislu YLD (Years Lived with Disability) – godina života s invaliditetom – tj. vremena provedenog sa manjkom optimalnog zdravlja[5]] u periodu između 1990. i 2013. godine.
2013. godine, poremećaji mišićno-koštanog sistema (tj. uglavnom bolovi u leđima, bol u vratu i artritis) i mentalni poremećaji (pretežno depresija, anksioznost i poremećaji izazvani korišćenjem duvana, alkohola i droga) činili su gotovo polovinu svih simptoma bolesti u svetu.
Ono što je posebno važno, jeste da stope invalidnosti opadaju znatno sporije nego stope smrtnosti. Naprimer, iako je u tom periodu porast stope dijabetesa bio izuzetno visok i povećao se za oko 43% u proteklih 25 godine, stopa smrtnosti od dijabetesa povećala se za samo 9%.
'Činjenica da mortalitet opada brže od nefatalnih bolesti i prevalencije (rasprostranjenosti) povreda dodatni je dokaz važnosti obraćanja pažnje na porast gubitka zdravlja usled navedenih vodećih uzroka invaliditeta, a ne fokusiranje na smanjenje smrtnosti,' izjavio je dr Theo Vos, vodeći autor i profesor Globalnog zdravlja na katedri Institutu za Zdravstvenu metriku i procenu na univerzitetu u Washingtonu, SAD.
Saradnici GBD 2013. su analizirali 35.620 izvora informacija o bolestima i povredama iz 188 zemalja u razdoblju između 1990. i 2013. kako bi otkrili znatan broj invalidnih poremećaja i ukupno opterećenje zdravstvenih sistema usled 301 akutne i hronične bolesti i povrede, kao i 2337 zdravstvenih posledica koje su proizašle iz jednog ili više ovih poremećaja.
Ključni nalazi uključuju:
U 2013. godini, bol u donjem delu leđa i velika psihodepresija svrstani su među deset najvećih izroka invaliditeta u svakoj zemlji, uzrokujući više bolesti nego dijabetes, hronične opstruktivne plućne bolesti i astma zajedno.
Šitom sveta, broj osoba s nekoliko zdravstvenih problema se između 1990. i 2013. naglo povećao, kako s godinama, tako i u apsolutnim iznosima. U 2013, samo oko trećina (36%) dece uzrasta od 0-4 godine u razvijenim zemljama nije imalo zdravstvenih problema u poređenju sa samo 0,03% odraslih starijih od 80 godina. Nadalje, broj osoba s više od deset zdravstvenih problema porastao je za 52% između 1990. i 2013.
Osam uzroka hroničnih poremećaja – uglavnom nezaraznih bolesti – pogodilo je više od 10% svetske populacije u 2013.: kvarovi stalnih zuba (2,5 milijarde), glavobolje usled napetosti različitih uzroka (1,6 milijardi), anemija usled nedostatka gvožđa (1,2 milijarde), nedostatak enzima glukoze-6-fosfata dehidrogenaze koji stvara energiju u ćelijama (1,18 milijardi), gubitak sluha vezan za godine (1,25 milijardi), genitalni herpes (1,12 milijardi), migrena (850 miliona) i ascariasis (800 miliona; divovska crevna okrugla glista).
Broj godina života sa invaliditetom se u poslednjih 25 godina povećao usled porasta i starenja stanovništva (sa 537,6 miliona na 764,8 miliona), dok se stopa (standardizovana prema starosnom dobu na 1000 stanovnika) jedva smanjila između 1990. i 2013. (sa 115 na 1000 ljudi na 110 na 1000 ljudi).
Glavni uzročnici porasta broja godina proživljenih s invaliditetom bili su poremećaji mišićno-koštanog sistema, mentalni poremećaji i zloupotreba zdravstvenih lekova i medikamenata, neurološki poremećaji i hronična respiratorna stanja. Izuzetno, HIV/AIDS je bio ključni pokretač sve većeg broja godina života s invaliditetom u subsaharskoj Africi.
Zabilježeno je i iznenađujuće povećanje gubitka zdravlja povezanog s dijabetesom (porast od 136%), Alzheimerovom bolešću (porast od 92%), glavoboljom usled preterane upotrebe lekova (povećanje od 120%) i osteoartritisom (povećanje za 75%).
U centralnoj Evropi padovi su uzrokovali neproporcionalnu količinu invaliditeta i opterećenja na zdravstvo, svrstavajući se kao drugi vodeći uzrok invaliditeta u 11 od 13 EU zemalja. U mnogim zemljama Kariba anksiozni poremećaji su rangirani još više, a dijabetes je davao treći najveći doprinos invalidnosti u Meksiku, Nikaragvi, Panami i Venezueli. Invalidnost iz proteklih lokalnih ratova i sukoba najviše je doprineli gubitku zdravlja u Kambodži, Nikaragvi, Ruandi, i zauzeli drugo mesto u Vijetnamu.
Prema profesoru Vosu, 'veliki uzročnici gubitka zdravlja, naročito ozbiljni poremećaji mišićno-koštanog sistema i mentalni i bihevioralni poremećaji, nisu zadobili pažnju kakvu zaslužuju. Bavljenje tim problemima zahtevaće promenu zdravstvenih prioriteta širom sveta, ne samo održavajući staro stanovništvo u životu, već ih održati u dobrom zdravlju'.
[1] Oni su retki koji smeju da objave istraživanja koja su, recimo, govorila da bi pod hitno trebalo zabraniti prodaju duvana u Britaniji (industrija se branila da bi u tom slučaju država dobila 13 miliona ljudi koji bi tražili drugu drogu za smirenje). Takođe su još 1998. objavili stručne radove u kojima autori sugerišu vezu između MMR vakcina u autizma, o čemu kod nas govori dr Jovana Stojković i njena grupa. U neprestanoj su kampanji protiv slobodne prodaje alkohola, zalažu se protiv prodaje hrane koja goji svetsku populaciju, ratnih operacija u kojima stradaju civili i deca i sl.
Žurnal postoji još od 1823. ('lancet' je hirurški skalpel, ali i uzani prozor u gotičkoj arhitekturi koji ima zadatak da propušta svetlost i osvetljava unutrašnji mrak) i izlazi nedeljno u Londonu, Njujorku i Pekingu.
[2] Studiju je finansirala fondacija Bila & Melinde Gejts.
[3] Godine izgubljenog zdravog života mere se kao godine života prilagođene invaliditetu. To se utvrđuje kombinovanjem broja godina izgubljenog života usled rane smrti i broja godina proživljenih s bilo kakvim vidom invaliditeta. Koliko sam ja shvatio, ovde reč činvaliditet' podrazumeva bilo koji ozbiljniji zdravstveni 'kvar' kod čoveka koji ga sprečava da živi normalnim životom.
[4] Nema objavljenih svežijih rezultata, bar ih ja nisam pronašao (hvala Dule i na ovom!), ali pošto se radi o statistici, stvari mogu da se interpoliraju i da se stvori slika današnjice.
[5] Godine proživljene s invaliditetom (YLD) izračunate kombinovanjem prevalencije (udeo stanovništva s poremećajem u bilo kojoj godini) i procene opšte javnosti o težini gubitka zdravlja (težina invaliditeta).
