Jedna od najinteresantnijih koncepata kosmičkih misija je sonda koja bi bila sposobna da probije ledenu koru Evrope i direktno proučavala verovatni unutrašnji okean ovog Jupiterovog meseca. Ovakva misija je jako daleko u budućnosti, jer još uvek nismo detaljno proučavali Evropu iz orbite. Zbog toga ćemo morati da sačekamo sledeću deceniju i Nasinu misiju 'Europa Clipper', i u manjoj meri, Esinu sondu 'JUICE', kako bi smo istražili ovaj zagonetni satelit. Sledeći korak bi bila površinska sonda slična predloženom 'Europa Landeru' – koji još nije odobren – za analizu sastava Evropinog leda i, posredno, onog okeana. To znači da verovatno niko ko sad čita ovo neće stići da vidi sondu opremljenu bušilicom na Europi. 'Ajde bar da pročitamo kako će to izgledati...
Sonda na Evropi opremljena nuklearnom bušilicom SLUSH.
Buduća sonda 'Europa Lender' nosila bi 33 kg naučne opreme.
U svakom slučaju, sve ovo ne smeta pojavi novih predloga za bušenje kako bi se probila kora Evrope. Jedan od najnovijih je SLUSH (Search for Life Using Submersible Heated), predlog koji su zajednički razvili JPL i 'Honeybee Robotics'. SLUSH kombinuje dve najpopularnije tehnike za bušenje Evropinog leda: mehaničku bušilicu i termalnu bušilicu. Prva je lako razumljiva i ne zahteva veliko objašnjavanje. Druga bi koristila izvor toplote kako bi otopila led i omogućila proticanje vode i blata – slush, na engleskom – iza sonde, da bi tako mogla da nastavi da se spušta prema okeanu. U prvim fazama silaska, mehanička bušilica bila bi glavni protagonista zbog vrlo niskih temperatura leda, ali bi na većoj dubini termička bušilica bila daleko efikasnija...
Interakcija između različitih elemenata kore i Evropinog okeana.
Toplotu bi generirao nuklearni reaktor 'Kilopower', sa električnom snagom od najmanje jednog kilovata, koji bi takođe bio odgovoran za proizvodnju električne energije za letilicu. Ovaj reaktor se trenutno razvija u Nasi, mada još uviek nije u funkciji. u zavisnosti od potreba za mobilnošću, reaktor 'Kilopower' će moći da se uključi ili isključi, što je prednost u odnosu na prethodne dizajne. Hibridna bušilica SLUSH će imati dužinu od 5 metara i promera 57 centimetara. Biće podeljena u dva dijela. Gornji deo će imati naučne instrumente i baterije, dok će donji uključivati bušilicu i reaktor 'Kilopower'. SLUSH bi se koristio lenderom, koji bi relejno prenosio podatke na Zemlju.
Delovi bušilice SLASH.
Konstrukcija uranskog nuklearnog reaktora 'Kilopower'.
Upravo je jedan od najvećih problema bušenja Evrope kako osigurati komunikaciju. Nije uopšte jasno da li su radiotalasi sposobni efikasno prevaliti nekoliko kilometara kroz koru slanog leda na vrlo niskoj temperaturi, koru koja je takođe puna nečistoća i pukotina. Zbog toga će SLUSH morati da koristi nekoliko metoda komunikacije. S jedne strane, tokom ulaska u tlo Evrope, biće opremljen optičkim kablom. SLUSH će nositi nekoliko kalemova sa oko 2 kilometra kabla koji će biti ostavljeni nakon što se kabl odmota. U isto vreme, podaci će se prenositi iz sonde ka površini radio-talasima, koristeći te kalemove kao repetitore. Kao dodatak, optički kabl će moći da se koristi kao antena ako se razbije. Svaki kablovski kalem će imati RHU-grijač na bazi plutonija-238 koji će im omogućiti održavanje odgovarajuće temperature kako bi ispravno funkcionisali.
Izazovi SLASH-a.
Glavni izazov za SLUSH i sve slične misije krije se u tome što niko ne zna pravu debljinu Evropine kore. Procene variraju između 3 i 30 kilometara (premda je raspon sa kojim se slaže većina stručnjaka između 5 i 15 kilometara u područjima najmanje debljine). A očigledno je da konstruisanje bušilice a da se ne zna koliko duboko treba kopati nije dobra ideja. Ali, iznad svega, moramo da znamo kakva je kora. To jest, da li postoje nečistoće, pukotine, praznine, stene ili jezera ugrađena u led, ili čak područja s visokim sadržajem soli ili kiseline. Bilo koja od ovih geoloških pojava mogla bi da uspori ili blokira bušilicu mnogo pre nego što dođe do okeana. Istina je da, čak i ako SLUSH ne dođe do okeana, mnogi bi istraživači dali bubreg za direktne podatke o prvim kilometrima Evropine kore.
Ima li života na Evropi?
Reference:
- https://www.hou.usra.edu/meetings/lpsc2019/pdf/2048.pdf
