Sa izvesnom nadom i ohrabreni otsustvom Meseca, nas nekoliko je otišlo na Petrovaradinsku tvrđavu da posmatramo Perseide. Za tu priliku našli smo zgodno mesto pored opservatorije, vrlo blizu malog ambisa od desetak metra, koji je osmatranju davao dodatnu notu uzbuđenja. Pa to je Tvrđava, ispresecena je raznim uzvišenjima i šančevima. Ako čovek pazi i stoji u mestu, bezbedan je.
Posle nas došla je ekipa TV Vojvodina sa namerom da uhvati neki meteor u letu.
I tako se mi postrojismo da gledamo. I tako mi stojimo i čekamo... čekamo. Čekamo...
- Nebo je danas dosta svetlo.
- Da. A i rasveta je baš jaka.
... čekamo...
... čekamo...
- Prošle godine smo isto išli na Perseide.
- Da. Vedeli smo avion...
Stojimo i čekamo.
- Baš je bio moćno sa onim farovima. Sigruno se spuštao na Surčin.
... čekamo...
Kamerman je počeo da čačka svoju kameru. Neko je cimao telefon.
- Hm, slab je signal.
Čekamo.
- Je l ono satelit?
- Aha, jeste, satelit je. Baš je sjajan.
Uroš poče da zeva. Kaže, rano je ustao.
Čekamo.
- Danas je baš bio vreo dan.
- Jeste, baš je peklo.
Čekamo. Čekamo.
- Dosta smo gledali, ajmo na na piće, kaže Dušan. - Sutra ćemo čitati izveštaje.
