Kratka priča Artura C. Klarka „Zvezda” pojavila se u naučnofantastičnom časopisu Infiniti Science Fiction 1955. godine. Priču je napisao u stanju neobično intenzivnih emocija. Priča se bavi temom koja je obrađena u delu H. G. Vellsa pod nazivom „Zvezda“ (1897). U Velsovoj priči, sudar nebeskog tela sa Jupiterom i uništenje te planete podseća ljudsku rasu da je isto tako lako mogla biti uništena. Klarkova priča na sličan način stavlja ljudsku rasu u galaktički kontekst koji sugeriše da planeta Zemlja i njeni stanovnici možda i nisu toliko važni u kosmičkom poretku stvari, kao što nisu bili dinosauri.
Religija, a posebno religiozna vera, su centralne teme u „Zvezdi“. Priča je unutrašnji monolog centralnog lika, religioznog astrofizičara. On je na svemirskom brodu u misiji koja istražuje ostatke eksplozije supernove. On i ostala posada otkrivaju zostavštinu visoko razvijene civilizacije, pažljivo očuvane na jedinoj planeti koja je ostala u orbiti oko supernove. Znajući da će sav život biti izbrisan kada njihovo sunce eksplodira u supernovu, ova rasa živih bića je ostavila zapise o tome ko su bili i šta su postigli. Slike, skulpture, muziku i druga dela veoma humane rase osuđene na uništenje deprimiraju posadu i naučnike koji istražuju i koji su daleko od svojih domova i usamljeni.
Ono što je pripovedač otkrio, ali još nije saopštio ostalim članovima, jeste da je supernova koja je uništila ovu civilizaciju bila Vitlejemska, Božićna zvezda, koja je sjajno zasijala na našem nebu da najavi rođenje Isusa Hrista. Otkriće ga je navelo da preispita sopstvenu veru: “Oh Bože, bilo je toliko zvezda koje si mogao da iskoristiš. Kakva je bila potreba da ove ljude sagoriš u ognju, da bi simbol tvog dolaska zasjao iznad Vitlejema?”
https://sites.uni.edu/morgans/astro/course/TheStar.pdf