Na internetu se mogu naći razni spiskovi čuda Sunčevog sistema, recimo sedam čuda, verovatno inspirisana popisom Sedam svetskih čuda starog sveta (znate ono: Kolos sa Rodosa, Statua Zevsa u Olimpiji itd.). S tim što su ova svemirska čuda stvar ličnog ukusa i afiniteta, pa se ona razlikuju od autora do autora.
Ja sam skupio više tih čuda, jer nikako nisam uspeo da se opredelim i ograničim. Možda vi imate neka svoja čuda, čuda koja nisu na ovom popisu. Pišite nam o tome.
1.
Saturnovi prstenovi
Zbilja oni su pravo čudo, veličanstveno, prekrasno čudo. Maštovita kreacija prirode. Prvi ih je video Galileo Galilej, ali on nije znao šta vidi. Posmatrao je Saturn kroz svoj skromni durbinčić i njemu se činilo da vidi planetu sa ušima, zapravo kao neko trostruko telo o čemu smo pisali ovde. Kasnije, posmatrani kroz moćnije teleskope oni su počeli da izazivaju neopisivo divljenje. Uostalom, pročitajte članak Saturnovi prstenovi - krunski nakit. A jeste li znali da ti prstenovi polako nestaju? Saturnovi prstenovi umiru
2.
Jupiterova crven apega
Velika crvena pega na Jupiteru ovde je bela jer kamere orbitera Junne ne snimaju u optičkom delu spektra.
Ta pega na Jupiteru je divovska oluja, koja bez prestanka duva i divlja četiri veka – koliko je poznato, jer prvi put je primećena u 17. veku, ili preciznije 1665. kada ju je ugledao Đovanii Kasiji) a kada je počela – ne zna se. Ono što se zna jeste da su najjači zemaljski vetrovi povetarac za nju. I da bi u nju Zemlja mogla da lepo da se smesti jer je ona ogromna.
3.
Vales Marineris, Mars
Ova gigantska ogrebotina na Marsu jednostavno mora da zadivi svakog posmatrača koji je gleda iz blizine. Iz blizine jer tek tada pokazuje svoje divovske razmere. Pazite, Grand kanjooj u Arizoni, zbunjujuće lepote i nepojmljivih razmera – zapravo je deset puta manji od ovog Marsovog kanjona. Pa sad vi vidite. Deset puta. Dugačak je preko 4000 kilometara. Kad to čovek sazna i vidi može samo da zanemi.
Sa ivice tog kanjona na Zemlju je izbačen čuveni kamen ALH 84001 u kome su nađeni tragovi života. Ili bar tragovi koji jako podsećaju na život.
4.
Gejziri Tritona
Po nekima gejziri na Tritonu, Neptunovom satelitu, zaslužuju da se nađu među drugim čudima Sunčevog sistema. Moramo da se složimo s tim mišljenjem, jer… zamislite da krstarite Sunčevim sistemom i pred vama se stvori veliki Neptunov satelit Triton. A onda iz njegovog tla u vis šiknu ledeni mlazevi sastavljeni od azota i organskih jedinjenja. Izdižu se 8000 metara u vis i probijaju tanku Tritonovu atmosferu. Zatim lagano padaju na pokrivač od metana i azota.
5.
Geziri Enceladusa
Možda su gejziri Encelada veće čudo od gejzira Tritona. Stojite na ovom Saturnovom satelitu, a onda odjenom osetite tutnjavu u grudima. Encelad nema atmosferu pa time ni zvok, ali titranje osetite kako se širi iz dubine tla koroz vaše telo. A onda usledi moćna erupcija i iz tla se eksplodiraju dva divlja mlaza ledenih kristala, jure brzinom od 1600 kilometara na sat i nestaju u međuplanetarnom prostoru. Encelad je omanji satelit u Sunčevom sistemu i njegova gravitacija je suviše slaba da savlada divljaju energiju koja izbacuje ove gejzire.
6.
Vrhovi večne svetlosti
Bilo bi vrlo interesantno posetiti ovo prirodno čudo. To je mesto na kome Sunce nikad ne zalazi. Nalazi se na Mesecu, blizu severnog pola na obodima kratera Peary. Osa rotiranja Meseca je sasvim blago nagnuta i to omogućava pomenuti fenomen. Istina postoje neke nedoumice oko ovog podatka, ali svakako mesto treba posetiti. Dotle, evo fotografije.
7.
Heršelov krater na Mimasu
Za tako mali mesec, krater Heršel je neobično velik. U odnosu na matično telo to je drugi najveći krater u Sunčevom sistemu. Prvi je krater Odysseus na mesecu Tethys (Saturn). Toliko je velik da su planetolozi zbunjeni činjenicom da se od udara koji ga je stvorio ceo satelit Mimas nije raspao. U prečniku ima 139 kilometara što je gotovo trećina prečnika samog meseca. Njegovi zidovi se izdižu oko pet kilometara uvis a dno mu je duboko preko 10 kilometara u odnosu na okolinu. Središnji vrh je visok čak osam kilometara od dna. Da na Zemlji postoji krater srazmerne veličine zauzeo bi površinu Kanade a okolni zidovi izdizali bi se čak 200 kilometara uvis.
Sve u svemu – čudo!
8.
Izlaz Sunca na Merkuru.
Možda je ovo i najveće od pomenutih čuda. Sedite na Merkuru i posmatrate svitanje Sunca. Na Merkuru Sunce je dva i po puta veće nego na Zemlji (jer Merkur je toliko puta biliži zvezdi od naše planete). I vidite čudo. Sunce izađe, penje se na nebu, zatim stane, vrati se nazad ka horizontu, ponovo staje i zatim nastavi svoj put kako i očekujete – ka zalasku. Kako je to moguće? Pa… o tome ovde
9.
Najveće čudo
Za kraj ostalo je najveće čudo, ne samo u Sunčevom sistemu nego verovatno u celoj galaksiji, možda i u univerzumu. Ah kako smo nemarni prema njemu. To čudo je naša planeta. Nigde koliko nam je do sada poznato, ne postoji kako na Zemlji, tečna voda, čitavi okeani tečne vode na površini nekog tela. I to nije sve. Nigde, koliko nam je poznato, sem na Zemlji, ne postoji život. Pa ni to nije sve. Nigde, kao što je to slučaj sa našom planetom, ne postoji mesto sa životom svesnim svog postojanja. Zemlja je čudo!
(Znam, znam, ovde je nabrojano više od sedam čuda, ali preskočite dva i biće sve u redu)