Svaki srednjoškolac može (valjda) da ti ’objasni’ da je Velika Crvena Pega zapravo titanski ciklon koji već vekovima besni u Jupiterovoj atmosferi. Ona je zaštitni znak gasnog džina, tako da se ne sećam neke slike planete bez te pege, za koju većina kaže da velika kao 2 ili 3 Zemlje.
Ali pega se skuplja, i to radi već jedno izvesno vreme – a niko ne zna zašto.
„Hablov“ kosmički teleskop je uočio da je pega najmanja do sada snimljena još od 2014. godine. Prečnika 16.500 km, pega je „više nego upola manja u odnosu na neka istorijska merenja,“ kako piše u Nasinim izveštajima vezanim za osmatranja. „Istorijska osmatranja koja sežu još od kraja XIX veka beleže da je duža osa oluje imala oko 41.000 km.“
Da li prisustvujemo nestanku Jupiterove najpoznatije karakteristike? Iako je supermoćna, i Jupiterova oluja na kraju mora da se smiri. Ali ako nestane, nije jasno šta će biti sa Jupiterovom atmosferom. Pega stvara ogromnu količinu toplote, zagreva čitav gornji deo atmosfere planete, te naučnici nisu sigurni kako bi gubitak te toplote delovao na planetu.
Grafičko poređenje na kome se vidi skupljanje pege u poslednjih 125 godina.
Prema rečima stručnjaka iz Nase, to nije ništa novo: „Astronomi prate smanjivanje dimenzija pege još od tridesetih godina prošlog veka.“ „Voyageri 1 i 2“ su 1979. otkrili da je pega pala na 23.300 km, a 1995. je bila tek nešto veća od 21.000 km.“
Čak ni Nasin orbiter „Junona“ koji je stigao tamo u januaru 2016, nije u stanju da razreši misteriju smanjivanje Jupiterove Velike Crvene Pege.
Novi video na „Science Channelu“ nudi i objašnjava dve glavne teorije o razlozina skupljanja slavne fleke. Kao šumski požar ili neko na ljudožderskoj dijeti horor-filma sa Pinka, Crvena pega se održava jedući oko sebe slične pojave. Kada naleti na drugu oluju, ona je „proguta“ i doda njenu masu i energiju sopstvenoj.
Ali ako pega proguta vrtlog koji se okreće na suprotnu stranu od njega, ili naleti na neku koja se vrti sporije, to može da uspori glavni ciklon i izazove njegovo smanjivanje. To je prva teorija.
Druga je jasnija: nema dovoljno oluja koje bi Crvena pega mogla da pojede. Čak je i njen hemijski sastav još uvek predmet naučničkih sporenja.
Može li ovo da znači kraj Jupiterove najmarkantnije značke? Iako je supermoćna, i Jupiterova oluja na kraju mora da se smiri. Ali ako nestane, nije jasno šta će biti sa Jupiterovom atmosferom. Pega stvara ogromnu količinu toplote, zagreva čitav gornji deo atmosfere planete, te naučnici nisu sigurni kako bi gubitak te toplote delovao na planetu.
Ali pegini fanovi ne treba da brinu previše, jer naslednik možda stiže u vidu „Male Crvene Pege“, oluje nastale 2000. godine i koja od tada neprestano raste. Takođe je moguće da se u jednom momenti Velika i Mala pega sretnu i pretvore u jednu oluju.
Jupiterova pega je giklon koji je trenutno velik kao 1,2 Zemlje. Ne tako davno, 1979, bila je duplo veća od naše planete.
Velika Crvena Pega kako ju je snimio „Voyager 1“ 1979. Vide se neverovatni detalji.
