Ime je dobio po najmoćnijem rimskom bogu. U mitologiji starih Graka to je bio Zevs.
Jupiter je peta planeta od Sunca.
Jupiter se sastoji od 84% vodonika, oko 15% helijuma. Ostalo su etan, metan, fosvin, vodena para itd. Po sastavu vrlo je sličan Suncu.
Jupiter je skoro zvezda. Da mu je masa 80 puta veća u njegovom jezgru bi se pokrenula nuklearna fuzija i on bi bi bio druga zvezda u Sunčevom sistemu.
Jupiterova unutrašnjost sastoji se od tri sloja: jezgra, sloja tečnog vodonika i sloja gasovitog vodonika.
Jezgro Jupitera je stenovito. Procenjuje se da je ono oko 45 puta masivnije od mase Zemlje.
Srednji prečnik Jupitera je 139,822 kilometara.
Masa Jupitera je 318 puta veća od mase Zemlje.
Ako ste na Zemlji teški 70 kilograma, na Jupiteru biste imali 184,80 kg.
Prečnik Jupitera je 11 puta veći od prečnika Zemlje.
Masa Jupitera čini 70% mase svih drugih planeta u Sunčevom sistemu.
Posle Sunca Jupiter je najmasivnije telo u Sunčevom sistemu.
U zapreminu Jupitera može da stane 1321 planeta veličine Zemlje.
Jupiter se oko svoje ose oreće brže nego ostale planete u Sunčevom sistemu. Područja na njegovom ekvatoru rotiraju brže nego polarna za oko pet minuta.
Jedan dan na Jupiteru traje oko 10 zemaljskih sati.
Jedna Jupiterova godine traje 12 zemaljskih godina.
Velika crrvena pega na Jupiteru je žestoka oluja koja besni preko 300 godina. Duplo je veća od Zemlje.
Jupiter ima prsten (ne vidi se sa Zemlje).
Jupiter ima 67 do sada otrkivenih satelita.
Jupiter omogućava život Prosto je neverovatno da jedan tako daleki objekat ima toliku moć i da bez njega mi ljudi ne bismo postojali. A ne bi postojale ni mnogo jednostavnije forme života od nas, pa možda ni život sam. Bar na ovoj planeti. Ima astronoma koji veruju da je za život bilo gde u svemiru neophodan Jupiter i to ovakav kakav je naš: određene mase, na određenom rastojanju od zvezde.
Jupiter je najveća planeta u Sunčevom sistemu.