Zemlja obiđe Suce za 365 dana (i nekoliko sati). Marsu je za takav obilazak potrebno gotovo duplo više vremena: koji sat manje od 687 dana. Znači, dok Mars jednom obiđe Sunce, Zemlja to učini skoro dva puta. U takvom kretanju rastojanje između dve planete je promenljivo da bi u povremenim intervalima ono dostiglo svoju najmanju vrednost. To se dešava otprilike svakih 26 meseci. Tada je Mars preko cele noći na našem nebu. Izlazi uveče na istoku nakon što Sunce zađe na zapadu, a zalazi na zapadu sa prvim zracima Sunca na istoku. Kako se u takvom periodu Sunce i Mars nalaze na suprotnim (opzitnim) stranama neba taj događaj zovemo opozicija Marsa.
|
Najmanje i najveće rastojanje nekog tela od Sunca |
|
Nagibi putanja planeta su različiti (plano je Zemlja, crveno Mars) |
Da se Zemlja i Mars kreću po pravilnim kružnicama stvari sa opozicijama bi bile mnogo jednostavnije, ali ovako, pošto se kreću po eliptičnim putanjama rastojanje između dve planete u opozicijama nije uvek isto i kreće se od oko 55 do približno 120 miliona kilometara. Najmanje rastojanje između Marsa i Zemlje je onda kada do opozicije dođe kad je Zemlja najudaljenija od Sunca, a Mars najbliži Suncu. Tada je rastojanje između Marsa i Zemlje minimalno, svega 56 miliona kilometara. Takav položaj se događa svakih 15, odnosno 17 godina i taj događaj zovemo velika opozicija. Zadnji put ona se dogodila 27. avgusta 2003. godine kada je rastojanje dve planete iznosilo 55,758,006 kilometara, što je bilo i najmanje rastojanje u poslednjih 60.000 godina. Ovako malo rastojanje biće za nekih 70 hiljada kilometara oboreno 28. avgusta 2287. (ljudi će tog dana iz svojih kolonija na Marsu posmatrati kako Zemlja pomračuje Sunce).
E sad, stvar sa rastojanjima Marsa od Zemlje je još komplikovanija od ovog što smo do sada rekli, jer npr. ove godine opozicija Marsa je zapravo već prošla (22. maja), a on će se tek 30. maja najviše približiti našoj planeti (na 75.247.728 kilometara). To je zbog toga što u svemiru ne vlada jednostavna geometrija kako bi se možda očekivalo. Jer putanje planeta ne leže u istoj ravni (orbita Marsa je 1,85° nagnuta prema ravni kretanja Zemlje oko Sunca) a ni ose tih putanja nisu paralelne. Zbog ove geometrije se dogodi da nam je Mars nešto bliži nakon njegove opozicije.
Ako nekog interesuje Mars je od Zemlje najudaljeniji kad on ode sa druge strane Sunca i onda nas od njega deli skoro 400 miliona kilometara (kad je Mars u položaju C, a Zemlja u položaju A na gornjem crtežu).
Naravno, vreme opozicije je najpovoljnije za posmatranje Marsa (preko cele noći je na našem nebu, a i najbliži je). Golim okom se tada Mars vidi kao markantna, crvenkasta zvezda, a dobrim teleskopom na njemu mogu da se uoče i neki detalji, pre svega polarne kape, a pri odličnim uslovima i sa jakim uvećanjem i Mons Olympus, najveća planina u Sunčevom sistemu. Persival Lovel, a i drugi, su u jednom takvom periodu bliskosti Marsa Zemlji pre stotinak godina, videli i čuvene kanale, što je posebno zanimljiva priča, jer ti kanali uopšte na postoje.