Pasadena, Kalifornija
11. 02. 2010.
U blizini centralnog dela Gejl kratera, (Gale Crater), površine približno teritorije Konektikata, nalazimo padinu veličine Stenovitih planina (The Rockies), a na njoj na stotine slojeva stena koji svedoče o značajnim atmosferskim promenama koje su se odigravale milijardama godina na površini Marsa. Prema poslednjem izveštaju geologa koji sarađuju u NASA-inoj misiji sa svemirskom sondom Marsov izviđački orbiter (Mars Reconnaissance Orbiter), istorija zapisana u slojevima unutar kratera predstavlja potvrdu da je naša teza o dominantom obrascu planetarnog razvoja ranog Marsa ispravna.
"Posmatrajući slojeve odozdo prema gore, od najstarijih do najmlađih, vidi se niz promena u stenama koje su rezultat izmena klimatskih uslova u prirodnoj okolini kroz vreme", navodi Ralf Milliken iz Nasa jet Propulsion Laboratory, Pasadena, Calif. "Ovi gusti slojevi stena predstavljaju različite periode i stopu isušivanja Marsa".
Proučavanje geoloških slojeva, da bi se razumele faze u evoluciji klime neke planete, nije presedan. Promene koje su se odigravale u raznim slojevima stena starosti i do približno 1.8 milijarde godina predstavljaju ključ za razumevanje dramatičnih promena u atmosferi drevne Zemlje.
U Časopisu za geološka istraživanja (Geophysical Research Letters) Milliken i njegova dva saradnika izveštavaju da su u slojevima u dnu Gejl kratera koncentrisani minerali gline, koji nastaju u veoma vlažnim uslovima. Iznad njih su sulfatni minerali izmešani sa glinom. Sulfati nastaju u vlažnim uslovima, a talože se kada voda u kojoj se nalaze isparava. Zatim slede slojevi u kojima su sadržani sulfati ali se ne detektuje glina. Na samom vrhu nalaze se guste formacije pravilno raspoređenih slojeva u kojima se ne nalaze minerali vezani za vodu.
Ovakve stene snimljene su i na drugim predelima na Marsu, ali Gejl krater je prva lokacija na kojoj je izdovojena serija slojeva koji sadrže jasno definisan redosled od starijih ka mlađim stenama.
"Kada biste mogli da stanete ispred njega, na tom nagibu višeg od dve visine Velikog kanjona, mada ne tako strmog, videli biste lepu formaciju marsovskih sedimenata nataloženih u prošlosti ", kaže Bradley Thomson jedan od Millikenovih saradnika.
NASA je odabrala Gejl krater 2008. kao jedno od četiri mesta za sletanje u misiji Mars Science Laboratory rover, Curiosity, čije lansiranje se planira za 2011. Sva četiri mesta imaju vidljive tragove minerala vezanih za vodu i svaki ima atribute po kojima se razlikuje od drugih. Ovaj najnoviji izveštaj potvrđuje da su posmatranja dragocena ne samo za dobar izbor lokacija za spuštanje rovera u budućnosti već i izvor značajnih naučnih rezultata pre same misije.
Podatke o tlu na površini Gejl kratera dobili smo pomoću tri ključna instrumenta na NASA Marsovom izviđačkom orbiteru. Tu je kamera sa stereo-slikom (High Resolution Imaging Science Experiment/HiRISE) kojom smo snimili na stotine slojeva. Pomoću tih snimaka u geološkom institutu U.S. Geological Survey napravljeni su trodimenzionalni modeli na kojima se raspoznaje razlika u visinama do u metar. Informacije o sastavu minerala na površini tla dobili smo pomoću (vidljiv/bliskoinfracrveni) spektrometra, (Compact Reconnaisssance Imaging Spectometer for Mars/CRISM) a pomoću širokougaone kamere (Context Camera/CTX) dobili smo snimke na široj skali, na kojima se vide kako se slojevi geološki uklapaju u svojoj prirodnoj okoloni.
"Ovaj rad demonstrira sinergiju instrumenata na Marsovom izviđačkom orbiteru. Bez bilo kojeg od njih ne bismo dobili kompletnu sliku", rekao je Thomson.
Misija se bavi proučavanjem Marsa od 2006. Poslala je više podataka sa planete nego sve druge misije na Marsu zajedno. Više informacija o misiji na http://www.nasa.gov/mro.
Slika 2: Slojevi stena u gornjem delu kratera otkrivaju pravilnu gustinu od nekoliko metara, za razliku od obrasca slojeva u donjim formacijama, NASA/JPL-Caltech/University of Arizona› Full image and caption
Izvor: nasa.gov
Prevela i priredila T. Petrović