eso1609sr-latn — Naučno saopštenje
16. mart 2016.
Posmatranja koja se obavljaju zahvaljujući HARPS spektrografu na ESO La Sija opservatoriji u Čileu, otkrila su neočekivane promene sjajnih pega na patuljastoj planeti Ceres. Iako sa Zemlje Ceres vidimo tek kao malo veću svetlu tačku, pažljivo proučavanje njegove svetlosti pokazuje nam da postoje, ne samo očekivane promene zbog rotacije Ceresa, već da se sjaj pega pojačava u toku dana, kao i da postoje još neke varijacije. Ova posmatranja ukazuju na to da je materijal pega lako isparljiv, te da isparava zbog uticaja sunčevog zračenja.
Ceres je najveće telo u asteroidnom pojasu između Marsa i Jupitera i jedini objekat ove vrste klasifikovan kao patuljasta planeta. NASA Dawn letelica je boravila u orbiti oko Ceresa biše od godinu dana i mapirala njegovu površinu veoma detaljno. Jedno od najvećih iznenađenja je bilo otkriće veoma sjajnih pega, koje reflektuju mnogo više svetlosti od njihovih tamnih okruženja [1]. Najupečatljivija od ovih pega nalazi se u krateru Okator i ukazuje na to da je Ceres imao mnogo aktivniju prošlost od njegovih asterioidnih komšija.
Nova i veoma precizna posmatranja obavljana zahvaljujući HARPS spektrografu na ESO 3.6-metarskom teleskopu u La Siji, Čile, su detektovala ne samo kretanja pega usled Ceresove rotacije oko ose, već i neočekivane dodatne varijacije koje ukazuju na isparljivost materijala od kojih su pege sačinjene usled uticaja sunčeve svetlosti.
Prvi autor nove studije, Paolo Molaro sa INAF–Tršćanske astronomske opservatorije objašnjava: "Čim je letelica Dawn otkrila misteriozne svetle pege na površini Ceresa, odmah sam počeo da razmišljam o tome koji su efekti merljivi sa Zemlje. Kako Ceres rotira, pege se približavaju Zemlji, da bi se onda ponovo udaljavale, što ima uticaj na spektar reflektovane Sunčeve svetlosti koja dospeva do Zemlje."
Ceres napravi jednu rotaciju na svakih devet sati i posmatranja su pokazala da su brzine pega ka i od Zemlje zbog ove rotacije veoma male, reda veličine 20 kilometara na sat. Međutim, ovo kretanje je dovoljno veliko za merenje Doplerovog efekta sa instrumentima visoke preciznosti kao što je HARPS:
Tim je posmatrao Ceres pomoću HARPS-a nešto više od dve noći u julu i avgustu 2015. godine. "Rezultat je bio iznenađujuć", dodaje Antonino Lanza, sa INAF–Catania astrofzičke opservatorije. "Pronašli smo očekivane promene u spektru usled rotacije Ceresa, ali sa značajnim varijacijama od noći do noći".
Tim je zaključio da su posmatrane promene posledica prisustva isparljivih supstanci koje isparavaju zbog uticaja sunčevog zračenja [2]. Kada su pege u Okator kratoru na strani koju osvetljava Sunce, formiraju se isparenja koja reflektuju veoma efikasno Sunčevu svetlost. Ova isparenja nestaju brzo, gube na reflektivnosti i dovode do posmatranih promena. Ovaj efekat, međutim, se menja od noći do noći, dovodeći do nasumičnih šablona, na kraćim i dužim vremenskim skalama.
Ukoliko ova interpretacija bude potvrđena, Ceres bi mogao biti mnogo drugačiji od Veste i drugih asterioida glavnog asteroidnog pojasa. Bez obzira na svoju relativnu izolovanost, mogao bi imati unutrašnju aktivnost [3]. Za Ceres se zna da je bogat vodom, ali nije još uvek jasno da li je ova činjenica povezana sa svetlim pegama. Izvor energije koji dovodi do kontinualnog istakanja materijal sa površine je takođe nepoznat.
Dawn nastavlja da proučava Ceres i ponašanje misterioznih pega. Posmatranja sa Zemlje pomoću HARPS-a i drugih isntrumenata nastaviće se i posle ove svemirske misije.
 |
Umetkička vizija sjajnih tačaka na Ceresu snimljenih pomoću sletelice Dawn Ovo je umetnička predstava, zasnovana na detaljnoj mapi površine Ceresa i sastavljena od snimaka iz orbite Nasine letelice Dawn. Ona pokazuje veoma svetle pege materijala u krateru Occatur. Nova osmatranja pomoću spektografa HARPS (teleskop ESO od 3,6 metara u La Siji u Čileu), otkriva neočekivane dnevne promene ovih tačaka što sugerišta da se one dešavaju pod uticajem Sunčevog svetla tokom rotiranja Ceresa. Autorska prava: ESO/L.Calçada/NASA/JPL-Caltech/UCLA/MPS/DLR/IDA/Steve Albers/N. Risinger (skysurvey.org) |
 |
Slike sjajnih pega na Ceresu sa Dawn letelice Ova slika, preuzeta sa NASA-ine Dawn letelice koja orbitira oko patuljaste planete Ceres, prikazuje veoma svetle delove materijala u krateru Okator i na drugim mestima. Nova posmatranja sa HARPS spektrografom na ESO 3.6-metarskom teleskopu u La Siji, Čile, pokazala su da postoje neočekivane dnevne promene ovih pega, koje ukazuju na to da se one menjaju pod uticajem sunčeve svetlosti. Autorska prava: NASA/JPL-Caltech/UCLA/MPS/DLR/IDA |
Beleške
[1] Pege su pronađene, doduše manje jasno uočljive, na ranijim slikama Ceresa sa NASA/ESA Habl svemirskog satelita iz 2003. i 2004. godine.
[2] Predloženo je da bi visoko reflektivni materijal u pegama Ceresa mogao da bude vodeni led ili hidrirani magnezijum sulfat.
[3] Mnoga od tela Sunčevog sistema, koja se odlikuju unutrašnjom aktivnošću, kao što su veliki sateliti Jupitera i Saturna, podložna su jakim plimskim efektima zbog njihove blizine masivnim planetama.
[4] Tekst je prevela Jovana Petrović. Prirodno-matematički fakultet Novi Sad, Departman za fiziku; Matematički fakultet u Beogradu, Katedra za astronomiju.
Više informacija
Ovo istraživanje predstavljeno je u radu pod naslovom: “Daily variability of Ceres’ Albedo detected by means of radial velocities changes of the reflected sunlight”, P. Molaro et al.,
koji je objavljen u časopisu Monthly Notices of the Royal Astronomical Society.
Tim čine: P. Molaro (INAF-Osservatorio Astronomico di Trieste, Trieste, Italy), A. F. Lanza (INAF-Osservatorio Astrofisico di Catania, Catania, Italy), L. Monaco (Universidad Andres Bello, Santiago, Chile), F. Tosi (INAF-IAPS Istituto di Astrofisica e Planetologia Spaziali, Rome, Italy), G. Lo Curto (ESO, Garching, Germany), M. Fulle (INAF-Osservatorio Astronomico di Trieste, Trieste, Italy) and L. Pasquini (ESO, Garching, Germany).
ESO je najistaknutija međunarodna astronomska organizacija u Evropi i najproduktivnija zemaljska opservatorija na svetu. Podržava je 16 zemalja članica: Austrija, Belgija, Brazil, Češka, Danska, Francuska, Finska, Nemačka, Italija, Holandija, Poljska, Portugal, Španija, Švedska, Švajcarska i Velika Britanija. ESO sprovodi vrlo ambiciozan program fokusiran na dizajn, izgradnju i upravljanje najmoćnijim astronomskim opservatorijama na Zemlji, koje će omogućiti značajna naučna otkrića. Takođe, ESO ima vodeću ulogu u promovisanju i organizovanju saradnje u oblasti astronomskih istraživanja. ESO vodi tri jedinstvene posmatračke lokacije u Čileu: La Sija, Paranal i Šahnantor. Na Paranalu, ESO upravlja Veoma velikim teleskopom, najnaprednijim teleskopom na svetu u oblasti vidljive svetlosti, a rukovodi i teleskopima za pregled neba. VISTA radi u oblasti infracrvene svetlosti i najveći je teleskop za pregled neba na svetu, dok je VST najveći teleskop dizajniran da sprovodi pretraživanja neba isključivo u oblasti vidljive svetlosti. ESO je evropski partner na revolucionarnom projektu ALMA, najvećoj astronomskoj opservatoriji današnjice. Na vrhu Sero Armazones, nedaleko od Paranala, ESO gradi 39-metarski Evropski izuzetno veliki teleskop, koji će postati “najveće svetsko oko upereno ka nebu”.
Linkovi
Kontakt
Ivana Horvat
Astronomsko društvo Novi Sad
Petrovaradin, Srbija
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Paolo Molaro
INAF-Osservatorio Astronomico di Trieste
Trieste, Italy
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Richard Hook
ESO Public Information Officer
Garching bei München, Germany
Tel.: +49 89 3200 6655
Mob.: +49 151 1537 3591
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Connect with ESO on social media
Ovo je prevod ESO saopštenja za javnost eso1609.