Na rubovima Sunčevog sistema, tamo iza orbite Neptuna, postoji pojas objekata od leda i stenja, među kojima se ističu planete patuljci: Pluton, Eris, Makemake i Haumea. Taj poslednji, do sada je bio poznat najviše po tome što ima dva mala meseca, prečnika svega 170 i 310 km.
(136108) Haumea je otkriven tek 2004. nezavisnim osmatranjima španskog i američkog tima. Na slici je prikazana prava proporcija glavnog tela i prstena. Prsten je udaljen 2.287 km od centra planete i tamniji je od površine same planete patuljka.
Haumea je najmanje poznata od gore navedenih malih planeta i od nedavno je predmet međunarodne osmatračke kampanje koja je želela da utvrdi njene glavne fizičke karakteristike. Studija, koju su napravili astronomi Instituta za astrofiziku iz Andaluzije, a koja je objavljena u časopisu "Nature", otkrila je da planeta poseduje sopstveni prsten!
Trans-neptunski objekti (TNO) su teški za proučavanje zato što su malih dimenzija, imaju slab sjaj i zato što se nalaze na jako velikoj udaljenosti od nas. Vrlo efikasan ali složen metod leži u proučavanju stelarnih okultacija, odn. u praćenju prelaska tih objekata ispred udaljenih zvezda (kratkih pomračenja). Ta tehnika omogućava astronomima da utvrde bitne fizičke karakteristike nekog objekta (veličinu, oblik i gustinu) i uspešno je primenjivana u slučaju Plutona, Erisa i Makemakea.
"Predvideli smo da će Haumea preći ispred jedne zvezde 21. januara 2017, i 12 teleskopa iz deset različitih evropskih opservatorija pratila su taj fenomen," kaže Jose Luis Ortiz, istraživač sa Instituta za astrofiziku (IAA-CSIC) i jedan od ljudi koji je 2005. i otkrio Haumeu.
"Sva ta tehnika nam je omogućila da vrlo tačno i precizno rekonstruišemo oblik i veličinu planete patuljka Haumee, i otkrijemo iznenađenje koje je značajno veće i manje reflektivno nego što smo pre toga verovali. Ono je takođe mnogo manje gustine nego što smo očekivali, otvarajući mnoga pitanja."
Haumea je jedan vrlo interesantan objekat: okreće se oko Sunca po eliptičnoj orbiti kojoj treba 284 godine da bude kompletirana (trenutno je više nego 50 puta dalji od Sunca nego Zemlja), i 3,9 sati da se okrene oko sopstvene ose, mnogo kraće od bilo kog objekta u čitavom solarnom sistemu veličine preko sto kilometara.
Takva brzina rotacije je dovela do njegove spljoštenosti, dajući mu elipsoidni oblik sličan lopti za ragbi. Nedavno objavljeni podaci kazuju da Haumea meri 2.320 km po najdužoj osi – skoro isto kao Pluton – ali bez globalne atmosfere koju poseduje Pluton.
Orbita Haumee (žuto) i Plutona (crveno), u odnosu na putanju Neptuna (sivo) maja 2009. Otkriveno je da se Haumea nalazi u orbitnoj rezonanci 7:12 sa Neptunom.
By Stephanie Hoover - Own work, CC0, Link
Haumea rotira oko svoje osa za manje od 4 sata. Ta brzina je i dovela do izduženog oblika. Pre najnovijih merenja, Wikipedija je smatrala da su dimenzije: 1.960×1.518×996 km.
Poređenje veličina Merkura sa planetama patuljcima. U vreme kada sam ja pisao moju knjigu koja se sada reklamira na sajtu, Haumea se nezvanično nazivala "Santa".
Prvi Transuranac sa prstenom
"Jedno od najinteresantnijih i najneočekivanih otkrića je bilo lociranje prstena oko Haumee. Do samo poznavali prstenove jedino oko džinovskih planeta; od nedavno, naš tim je utvrdio postojanje dva mala tela[1] smeštena između Jupitera i Neptuna, koja pripadaju grupi kentaura, a koja poseduju guste prstenove oko sebe, što je predstavljalo veliko iznenađenje za nas. Sada smo otkrili da čak i telâ dalja od kentaura, veća i sa vrlo različitim opštim karakteristikama, mogu da poseduju prstenove," kaže Pablo Santos-Sanz, član tima IAA-CSIC.
Na osnovu podataka dobijenih stelatnom okultacijom, prsten leži u ekvatorskoj ravni male planete, kao i njen veći satelit Hiʻiaka, i pokazuje rezonancu 3:1 u odnosu sa rotacijom Haumee, što znači da se zaleđene čestice koje čine prsten rotiraju triput sporije nego planeta oko svoje ose.
"Različite su teorije o nastanku prstena; možda je nastao pri sudaru sa drugim objektom a možda od površinskog materijala usled velike brzine rotacije," smatra Ortiz. Ovo je prvi put da je prsten otkriven oko nekog trans-neptunskog objekta, i pokazuje da je pojava prstenova možda uobičajenija nego što se ranije verovalo, i u solarnom sistemu i u planetnim sistemima.
Ova studija je bila moguća zahvaljujući nacionalnom AYA programu i finansijama EU u okviru njihoovoh programa H2020 (SBNAF projekat, Small Bodies Near and Far).
[1] (10199) Chariklo, najveći kentaur, i (2060) Chiron imaju prstenove, i to ne po jedan već po dva!
