Naučnici tvrde da jeste. Šta više, uvereni su da se već godina naš svemirski partner nalazi u jednoj specifičnoj fazi skupljanja. Da bi valjda umirili brojne romantike u svojoj zemlji (a i ove naše), brže-bolje su dodali da to skupljanje nije veliko – da traje već milijardu godina, i da zaljubljeni u budućnosti neće ništa ni da primete.
„Promena prečnika i skupljanje o kome ovde govorimo toliko su mala, da niko ne bi ni primetio da mi nismo otkrili tajnu,“ izjavio je Thomas R. Watters iz Centra za zemaljske i planetne studije pri Smitsonijanovom Nationalnom Air and Space Museju u nekavnom telefonskom intervjuu koji je sponzorisala NASA.
Do ovog zaključka dr Watters i kolege su došli na osnovu merenja pukotina na površini Meseca koje je za Nasu fotografisao „Lunar Reconnaissance Orbiter“ – pukotine se smanjuju.
Kako se Mesečevo jezgro hladi i kontrahuje, tako se spoljna kora lomi i pomera, tako da neki delovi kore najahuju jedni na druge stvarajući uočljive grebene. Isti proces hlađenja i skupljanja prisutan je kod svih planetnih tela; upravo sada Nasina letilica „MESSENGER“ prati slične — ali mnogo veće — frakture na planeti Merkur.
Kao rezultat Mesečevog skupljanja, njegova krta kora puca, potiskujući materijal van ivica kratera (strelice), formirajući razliičite forme.
Najveći grebeni na Mesecu visoki su oko 1000 metara i proteže se u daljinu od nekoliko kilometara, a neki su bili registrovani i tokom „Apollo“ misija. Tokom ekspedicije „Apollo 17“, Eugene Cernan i Harrison Schmidt su čak vozili svoj lunarni rover preko jednog od njih.
Međutim, većina grebena je mnogo manja i kraća, samo nekoliko desetaka metara visoki, što je razlog zbog koga su izmicali pažnji sve do „Lunar Reconnaissance Orbitera“ i oštrih snimaka njegovih kamera od prošle godine.
Tokom eona, Mesec se skupio svega oko 200 metara, dužine 2 futbalska stadiona, na prečnik od 3.475 km.
Naučnici su uvereni da su grebeni mlada tvorevina – za planetne geologe, milijardu godina je ništa u odnosu na 4,5 milijardi na koliko je procenjena starost solarnog sistema – jer grebeni presecaju neke male, mlade kratere, a na sebi nikada nemaju tragove nekih većih kratera. Veliki udari su mnogo ređi i najčešće su mnogo stariji. Takođe, grebeni izgledaju kao da u nedavno izbrazdali Mesečev pejzaž.
Neki grebeni su možda i mnogo mlađi od milijardu godina, smatra dr Watters, a sasvim je moguće da se skupljanje i pucanje kore dešava i danas.
Tokom sedamsedestih, četiri seizmografa koja su ostavili astronauti zabeležeila su oko 30 „lunotresa“. Dr Watters sada kaže da oni istražuju da li ta pomernja Mesečeve kore imaju veze sa novootkriveim podacima.
Michael Wargo, načelnik lunarnih naučnika u Nasinoj upravi, izjavio je da su pronalasci, koji su nedavno objavljeni u naučnom časopisu „SCIENCE“, novi dokaz da je Meec živ, a ne tamo neki hladni, nepromenljivi svet. „Od sada ćemo o Mesecu govoriti na jedan sasvim drugačiji način,“ smatra dr Wargo.
Ozbiljno odsustvo starijih, velikih tragova skupljanja mogu ozbiljno da uzdrmaju trenutnu ideju o poreklu Meseca, koja kaže da je nastao od materijala preostalog nakog sudara jednog planetezimala veličine Marsa sa Zemljom.
Dr Watters sada kaže da nove činjenice ne idu u prilog impakt teoriji, jer „naši rezultati govore da je početna temperatura Meseca bila mnogo manja nego pretpostavljena kada bi čitav Mesec bio istopljen“.
