Primetio sam da na sajtu sve manje ima vesti o zbivanjima u solarnom sistemu. Valjda takva godina, šta li. A baš šteta ... izgleda da je to baš lepo mesto. Evo, baš gledam nove slike koje je Nasina svemirska letilica „Kasini“ poslala sa Saturnovog Enkelada (Enceladus). Uočila je čitave nizove aktivnih fisura u južnom polarnom redionu, koje tvore pravu mrežu vrelih fraktura na površini tog meseca. Ekalad je inače tek treće telo u spoljnjem solarnom sistemu (pored Jupiterove Ije i Neptunovog Tritona) na kome su primećene aktivne erupcije.
Radeći zajedno sa „Kasinijevim“ infracrvenim spektrometrom (CIRS) i kamerom visoke rezolucije, naučnici su dobili mapu topotnog intenziteta najveće rezolucije do sada, a obihvaćeni su regioni bogati dugačkim fisurama iz kojih šiklja podpovršinska vodena para i zaleđene čestice sa Enkelada. Te fisure – ili pukotine – dobile su nadimak „tigrove šare“. Naknadne analize spektrometarskih mapa visoke rezolucije krajeva tigrovih šara, nazvanih Alexandria Sulcus i Cairo Sulcus, pokazale su do sada neviđene vrele pukotine, koje se na krajevima granaju baš kao i tigrove šare. analize su takođe otkrile tajanstvene vrele tačke izolovane od drugih aktivnih površinskih fisura.
„Krajevi pruga možda predstavljaju mesta započinjanja ili pak slabljenja aktivnosti, tako da nam složena mreža termičkih ktivnosti pruža uvid u životni ciklus tigrovih šara,“ objašnjava Džon Spenser, naučnik sa Jugozapadnog istraživačkog instituta iz Kolorada.
Slike i mape su načinjene 13. avgusta ove godine, tokom poslednjeg preleta preko površine Enkelada sve tamo do 2015. godine. Geometrija svih sledećih preleta od sada pa do 2015. neće dozvoljavati termalna skeniranja poput ovih, jer će letilica biti preblizu da skenira površinu a i neće moći da vidi južni pol. Ovaj prelet iznad Enkelada, 11. „Kasinijev“ po redu, predstavljao je poslednju šansu za uvid ektivnosti na južnom polu pod svetlošću samog Sunca.
Spektrometarska skeniranja najveće rezolucije proučila su najtopliji deo čitavog sistema tigrovih šara, deo fraktura koje nose naziv Damascus Sulcus. Naučnici su utvrdili da se tamo razvija temperatura viša od 190 Kelvina (-83° C[1]). To je malo više od prethodno izmerenih temperatura u Damascusu, koja je bila oko 170 K.
Prenser kaže da nije siguran da li su tigrove šare sada aktivnije nego kada ih je „Kasinijev“ spektrometar skenirao prošli put (2008.), ili je najtoplija zona tigrovih šara tako uska da im je prošli put promakla. U svakom slučaju, novo skeniranje ima tako dobru rezoluciju (prikazuje detalje veličine 800 metara), da je omogućilo naučnicima da prvi put vide kako vreo materijal izlazi iz šanca Damascus i brzo se hladi. Termičko skeniranje Damascusa pokazuje velike varijacije u temperaturnom ispuštanju duž samo nekoliko kilometara duge fisure. Izuzetna rezolucija će pomoći naučnicima da razumeju mehanizme stvaranja visokih temperatura na površini Enkelada.
U trenutku kada su tigrove šare bile osvetljene svetlošću reflektovanom sa Saturna, Kasini je zajedno sa termičkim mapama napravio i fotografije u vidljivoj svetlosti. Taj spoj će znatno pomoći da se otkriju odnosi između fizike termičkih procesa i površinske geologije.
„Naše slike visoke rezolucije nam pokazuju da su ti delovi Damascusa Sulcusa među strukturno najsloženijim i tektonski najdinamičnijim tigrovim šarama,“ kaže Pol Helfenštajn, stručnjak za analizu vizuelnih podataka letilice sa Kornel univerziteta iz Itake. Neki detalji reljefa, kao što su čudnovate forme duž toka Damascusa, nikada do sada nisu bila viđena.
Sutradan posle preleta iznad Enkelada, „Kasini“ je odleteo ka zaleđenom mesecu Tetisu, sa ciljem da prikupi slike koje će popuniti praznine u pravljenju globalne mape Tetisa. Nov pogled na ovaj mesec prekriven kraterima omogućiće naučnicima da razumeju kako su tektonske sile, udarni krateri, a možda i drevni događaj ponovnog sastavljanja celokupne površine uticali na izgled meseca.
Ko je zaboravio, da kažem da je robotska misija „Kasini“ kooperativni projekat Nase, Evropske svemirske agencije (ESA) i Talijanske agencije (ASI). Raketa „Titan IV-B/Centaur“ lansirana je 1997., a sonda je ušla u orbitu oko Saturna 2004. godine. Orbiter „Kasini“ i njegove dve kamere razvijene su i kompetirane u JPL. Infracrveni spektrometar je napravljen u Godardovom svemirskom centru u Grinbeltu. Kažu da čitava misija košta preko \(3,26 milijardi, od čega je USA dala \)2,6 milijardi.
Primarna misija „Kasinija“ završena je sredinom 2008, ali zbog odličnog stanja letilice, misija je prvo produžena do juna 2010. („Cassini Equinox Mission“), a potom i do 2017. („Cassini Solstice Mission“). Za sledećih 6,5 godina, robot će napraviti 155 krugova oko planete, 54 preleta iznad Titana i 11 iznad Enkelada. Krajem 2017. godine, letilica će tako proleteti kraj Titana da će promeniti orbitu i prići Saturnu na samo 3.000 km.
Na lansiranju, ova džinovska robotizovana letilica (visoka skoro 7 metara!) bila je teška 5,6 tona (3,2 t goriva), i predstavljala treću najtežu lansiranu međuplanetnu letilicu u istoriji – samo su ruske sonde „Фобос“, poslate na Mars, bile teže.
Trenutno, svi telemetrijski izveštaji koji stižu sa „Kasinija“ do antena u Kamberi kažu da su svi sistemi u odličnom stanju. Informacije o trenutnom položaju i brzini sonde mogu se videti ovde: http://saturn.jpl.nasa.gov/mission/presentposition/.
Sledeći tekst ću da napišem o letilici „Dawn“, koja uz „New Horizons“ trenutno predstavlja najinteresantniju misiju u svemiru. Njen cilj su asteroidi Ceres i Vesta.
Bočni pogled na orbitu Enkelada prikazuje njegov položaj u Saturnovom E prstenu. Saturnovi prstenovi su ogromni – od ivice do ivice, prsten ne bi mogao da se smesti ni između Zemlje i Meseca. Sedam glavnih prstenova je obeleženo prema redosledu njihovog otkrivanja. Od planete, složena su ovako: D, C, B, A, F, G i E. (Full resolution).
